Пређи на садржај

Олег Трубачов

С Википедије, слободне енциклопедије
Олег Трубачов
Лични подаци
Пуно имеОлег Николајевич Трубачов
Датум рођења(1930-10-23)23. октобар 1930.
Место рођењаСтаљинград, Совјетски Савез
Датум смрти9. март 2002.(2002-03-09) (71 год.)
Место смртиМосква, Русија
Научни рад
Пољелингвистика, славистика, лексикографија
Званични веб-сајт
trubachev.ru

Олег Николајевич Трубачов (Стаљинград, 23. октобар 1930. — Москва, 9. март 2002) био је совјетски и руски лингвиста, један од водећих руских научника за етимологију словенских језика и словенске ономастике. Био је специјалиста за упоредно-историјску лингвистику, слависта, лексикограф, етимолог, доктор филолошких наука, дописни члан Академије наука СССР (1972) и академик Руске академије наука (1992). Био је муж лексикографкиње Галине Богатове.

Био је руководилац капиталних пројеката, укључујући и Етимолошки речник руског језика и Етимолошки речник словенских језика.

Крајем 20. века својим истраживањима рехабилитовао је Подунавску теорију порекла Словена (негде: Дунавско-панонску или Балканску),[1][2][3] што је једним делом потврђено каснијим развојем генетике, палеолингвистике и археологије.[4]

Сматран је за најистакнутијег слависту друге половине 20. века.[5]

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Монографије на руском

[уреди | уреди извор]
  • История славянских терминов родства и некоторых древнейших терминов общественного строя. — Москва: Изд-во АН СССР, 1959. — 212 с. — Библиогр.: С. 202—211.
    • Поновљена издања: Трубачёв О. Н. История славянских терминов родства и некоторых древнейших терминов общественного строя. — Изд. 3-е. — М.: УРСС, 2009. — 242 с. — (Лингвистическое наследие XX века). —. ISBN 978-5-484-01059-2.. (обл.) (2-е издание — 2006)
  • Происхождение названий домашних животных в славянских языках: (Этимол. исслед.). — М.: Изд-во АН СССР, 1960. — 115 с.
  • Лингвистический анализ гидронимов Верхнего Поднепровья. — М.: Изд-во АН СССР, 1962. — 270 с. Соавт. В. Н. Топоров.
  • Этимологический словарь славянских языков: (Праслав. лекс. фонд): Проспект. Проб. ст. — М.: Изд-во АН СССР, 1963. — 94 с.: карт.
  • Ремесленная терминология в славянских языках: (Этимология и опыт групповой реконструкции): Автореф. дисс. на соиск. учен. степ. д-ра филол. наук. — М.: Ин-т рус. яз. АН СССР, 1965. — 24 с.
  • Ремесленная терминология в славянских языках (Этимология и опыт групповой реконструкции). — М.: Наука, 1966. — 416 с.
  • Названия рек Правобережной Украины: Словообразование. Этимология. Этническая интерпретация. — М.: Наука, 1968. — 289 с.
  • В поисках единства: взгляд филолога на проблему истоков Руси. Москва, «Наука», 2005 г., изд. 3-е.
  • Труды по этимологии: Слово. История. Культура. В 4-х тт. (Серия: Opera etymologica. Звук и смысл). — М.: Языки славянской культуры, 2004—2009.
  • Indoarica в Северном Причерноморье. — М.: Наука, 1999. — 320 с. —. ISBN 978-5-02-011675-7..
  • История славянских терминов родства и некоторых древнейших терминов общественного строя.
  • Этногенез и культура древнейших славян: Лингвистические исследования.

Преводи на српски

[уреди | уреди извор]
  • Етногенеза и култура древних Словена: лингвистичка истраживања, „Пешић и синови“. . Београд. 2005. ISBN 978-86-7540-047-9. 
  • Етногенеза и култура древних Словена: лингвистичка истраживања, Део 2, „Пешић и синови“. . Београд. 2006. ISBN 978-86-7540-059-2. 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Пипер, Предраг. Увод у славистику 1, Пројекат Растко, 2002.
  2. ^ Трубачев, О. Н. Slavica danubiana continuata: продолжение разысканий о древных славян на Дунае, Сербский лексикограф, Белград, 1996. (језик: руски)
  3. ^ „Руски академик Олег Н. Трубачов о етногенези Словена: Подунавље словенска колевка“, разговор водила: Марија Петричевић, Вечерње новости 4. 11. 1996.
  4. ^ „(...) треба нагласити да се нови резултати генетских истраживања суштински подударају са закључцима других научних дисциплина; в. Толстов 1948, 37–38; Трубачов 2005; Трубачов 2006; Пипер 2008, 128–136; Јанковић 2010, 213 –215, 218–220; уп. Лома 1993, 106–107.“ — Тодоровић, Ивица. „Нове могућности етногенетских проучавања становништва Србије“ Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2014), Гласник Етнографског института САНУ, LXI (1), Београд, 2013, стр. 154, напомена бр. 13.
  5. ^ Маројевић, Радмило. „Олег Николајевич Трубачов и словенска етимологија топонима Врбас“, Филолог – часопис за језик, књижевност и културу, бр. 5. Бања Лука, 2012.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Олег Николаевич Трубачев: Российская академия наук: Сер. лит. и яз. Вып. 21: Материалы к биобиблиографии ученых / Сост. Л. В. Шутько / Автор вступ. статьи Л. А. Гиндин. — М.: ИНИОН, 1992. — С. 26—54.
  • Калашников А. А. Указатель трудов Олега Николаевича Трубачева за 1992—1999 гг. // Этимология. 1997—1999. — М., 2000. — С. 225—230.
  • Трубачев Олег Николаевич. Биобиблиографический указатель. — Запорожье, 2003. — С. 3—7.
  • Олег Николаевич Трубачев: Науч. деятельность: Хронолог. Указ. /Гл. ред. Е. П. Челышев; Отв. ред. Г. А. Богатова; авт. вступ. ст. Л. А. Гиндин, И. Г. Добродомов. — М.: Наука, 2003. — 96 с.
  • Олег Николаевич Трубачев: Материалы к библиографии ученого. — Красноярск: РИО КГПУ, 2003. — 88 с.
  • Академик Олег Николаевич Трубачев: Слово о замечательном волгоградце. — Волгоград: Изд-во Волгоградского гос. ун-та, 2003. — 128 с.
  • Академик Олег Николаевич Трубачёв: Очерки, воспоминания, материалы / Отв. ред. акад. Е. П. Челышев; Сост. Г. А. Богатова, А. К. Шапошников; Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН. — М.: Наука, 2009. — 632, [26] с. — (Учёные России: Очерки, воспоминания, материалы). —. ISBN 978-5-02-035710-5.. (в пер.)


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олег_Трубачов&oldid=28715639”