Етимологија

С Википедије, слободне енциклопедије

Етимологија је наука о пореклу речи. Користећи разне методе, етимолози покушавају да утврде када је и како нека реч ушла у језик, колико су се и на који начин променили њен облик и значење. Етимологија се углавном служи изучавањем старих рукописа и других писаних докумената; у језицима у којима то није могуће користи се тзв. компаративни метод. Као и лингвистика уопште, много дугује ауторима санскритских граматика. Сама реч „етимологија“ потиче од старогрчких речи έτυμος (étymos - истинит, тачан) и грч. λόγος (lógos - реч).[1][2][3]

За језике са дугом писаном историјом етимолози користе записе, и текстове о том језику, да би прикупили знање о томе како су речи коришћене у ранијим периодима, како су се развијале у значењу и форми, или када и како су ушле у језик. Етимолози такође примењују методе компаративне лингвистике да реконструишу информације о облицима који су превише стари да би било које непосредне информације биле доступне.

Анализом сродних језика техником познатом као упоредна метода, лингвисти могу да закључују о заједничком матичном језику и његовом речнику. На овај начин, корени речи у европским језицима, на пример, могу се пратити све до порекла индоевропске језичке породице.

Иако су етимолошка истраживања првобитно произашла из филолошке традиције, знатан део садашњих етимолошких истраживања се врши на језичким породицама где постоји мало или нема ране документације, на пример уралска и аустронезијска.

Термин etymon се односи на реч или морфему (нпр., основа[4] или корен[5]) из кога је каснија реч или морфема изведена. На пример, латинска реч candidus, која значи „бело”, је етимон енглеске речи candid. Међутим, односи су често мање транспарентни. Енглески називи места као што су Винчестер, Глостер, Тадкастер деле у различитим модерним облицима суфикс етимона који је некада имао значење, латинско castrum 'тврђава'.

Методе[уреди | уреди извор]

Етимолози користе бројне методе за проучавање порекла речи, од којих су неке:

  • Филолошка истраживања. Промене у облику и значењу речи могу се пратити уз помоћ старијих текстова, уколико такви постоје.
  • Употреба дијалектолошких података. Облик или значење речи могу да показују варијације између дијалеката, што може дати индикације о њеној ранијој историји.
  • Упоредни метод. Систематским поређењем сродних језика етимолози често могу открити које речи потичу из њиховог заједничког предачког језика, а које су касније позајмљене из другог језика.
  • Студија семантичке промене. Етимолози често морају да постављају хипотезе о променама значења одређених речи. Такве хипотезе тестирају се на основу општег знања о семантичким помацима. На пример, претпоставка о одређеној промени значења може се поткрепити показивањем да се иста врста промене догодила и у другим језицима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Zuckermann, Ghil'ad (2003). Language Contact and Lexical Enrichment in Israeli Hebrew. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1403917232. 
  2. ^ Harper, Douglas. „etymology”. Online Etymology Dictionary. 
  3. ^ ἐτυμολογία, ἔτυμον. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
  4. ^ According to Ghil'ad Zuckermann, the ultimate etymon of the English word machine is the Proto-Indo-European stem *māgh "be able to", see p. 174, Zuckermann, Ghil'ad (2003). Language Contact and Lexical Enrichment in Israeli Hebrew. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1403917232. 
  5. ^ According to Ghil'ad Zuckermann, the co-etymon of the Israeli word glida "ice cream" is the Hebrew root gld "clot", see p. 132, Zuckermann, Ghil'ad (2003). Language Contact and Lexical Enrichment in Israeli Hebrew. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1403917232. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]