23. октобар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

23. октобар (23.10.) је 296. дан у години по грегоријанском календару (297. у преступној години). До краја године има још 69 дана.

Догађаји[уреди]

октобар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 42. п. н. е. — Војска Марка Антонија и Октавијана је нанела Бруту одлучујућу пораз у бици код Филипа.
  • 425. — Валентинијан III проглашен у Риму за цара Западног римског царства са само 6 година.
  • 1702. — Битка у заливу Виго где је англо-француска флота потукла шпанску и француску флоту и уништила шпанску Флоту Индија.
  • 1739. — Велика Британија је објавила рат Шпанији, узевши као повод одсецање ува Роберта Џенкинса.
  • 1862. — Државни удар у Краљевини Грчкој којим је свргнут краљ Отон I, први владар нововековне Грчке.
  • 1912. — Почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу.
  • 1917. —
    • Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској.
    • На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Лењин.
  • 1942. — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн.
  • 1944. — Партизанске јединице из Срема и Бачке ослободиле Нови Сад у Другом светском рату.
  • 1944. — Совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску.
  • 1944. — У филипинском заливу Лејте почела је битка у заливу Лејте.
  • 1954. — После серије састанака у Паризу, СССР, САД, Уједињено Краљевство и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке.
  • 1956. — Уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела је Мађарска револуција 1956.
  • 1958. — Руски писац Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност за роман Доктор Живаго који је постао бестселер на Западу, док у СССРу тада још није био објављен.
  • 1961. — Бившем генералном секретару Уједињених нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир.
  • 1973. — Северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира.
  • 1983. —
    • У нападу камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду у којој су били француски војници погинуо 241 амерички војник и 58 француских.
    • На акушерској клиници у Загребу рођена прва југословенска „беба из епрувете“.
  • 1990. — Украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе оставку после масовних студентских протеста. То је био први функционер Совјетског Савеза који је отишао са власти под притиском јавности.
  • 1991. — Представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи.
  • 1994. — У експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа.
  • 1996. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Борис Гељфанд.
  • 1998. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
  • 2001. — ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири безбедносна пункта.
  • 2002. — Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.

Рођења[уреди]

Смрти[уреди]

Празници и дани сећања[уреди]

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]