Вечерње новости

С Википедије, слободне енциклопедије
Вечерње новости
Вечерње новости - лого.PNG
Типдневне новине
Форматтаблоид
ВласникКомпанија „Новости” АД
ИздавачКомпанија „Новости” АД
Главни уредникМилорад Вучелић
Директор интеракцијеНедељко Крсмановић
Оснивање1953.
Језиксрпски
СедиштеТрг Николе Пашића 7, Београд
ISSN0350-4999
Веб-сајтНовости онлајн

Вечерње новости су дневне таблоидне новине које излазе у Србији. Основане су у јеку Тршћанске кризе. Идеја о његовом покретању је потекла је од Владимира Дедијера, главног уредник „Борбе”, сугеришући својим сарадницима који су, због догађаја у Трсту, припремали ванредно издање, да покрену нови вечерњи лист, који би излазио поподне и објављивао свеже, кратке вести са доста фотографија и крупних наслова. Први број је изашао 16. октобра 1953.[1]

Новине су убрзо прерасле у дневнополитички лист. Са паролом „Брзо, кратко, јасно“. Под патронатом првог главног уредника Слободана Глумца су постале један од најутицајнијих листова у СФРЈ.

Током 1980их „Вечерње новости“ су прве објавиле досије Југословенске државне комисије у ком је доказано да је Курт Валдхајм, човек који је пуну деценију провео на челу ОУН, а потом и на месту председника Аустрије, ратни злочинац. На основу југословенског досијеа Ф-25572 од 17. новембра 1947. године Валдхајм је увршћен на листу ратних злочинаца ОУН.

До 1990. године су постале и најтиражнији лист у СФРЈ, а након доласка на власт Слободана Милошевића сврстане су у групу „режимских медија“, али нису изгубиле на популарности.

Данас су „Вечерње новости“ медиј са већинским приватним власништвом (Привредно друштво Медиа 026 д.о.о, из Вучака држи 98,05% акција, док 1,95% акција држе мали акционари). Компанија „Новости“ издаје 12 дневних и недељних листова, а у њеном саставу је и радио „Новости“.

Главни уредници[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]