Пређи на садржај

Орионов крак

С Википедије, слободне енциклопедије
Распоред кракова Млечног пута[1]

Орионов крак је мали спирални крак у галаксији Млечни пут, 3.500 светлосних година (1.100 парсека) у пречнику и отприлике 10.000 светлосних година (3.100 парсека) у дужини, који садржи Сунчев систем.[2] Добио је назив по сазвежђу Орион, једног од најпознатијих сазвежђа на зимском небу Северне хемисфере (летњем небу Јужне хемисфере).

Позиција у галаксији и структура

[уреди | уреди извор]

Орионов крак се налази између крака Карина-Стрелац (чији се један крај простире ка галактичком центру, а други ка спољашњем делу галаксије) и Персејевог крака (који је главни спољашњи и један од два главна крака у галаксији). Дуго се сматрао малим огранком између поменутих кракова, а 2013. године је изложен доказ да је Орионов крак можда грана са Персејевог крака или чак независан крак.[3]

Унутар крака, Сунчев систем се налази ближе његовом унутрашњем ободу, у релативној шупљини у међузвезданом медијуму познатом под називом Месни Мехур, по средини крака и око 26.000 светлосних година (8.000 парсека) од галактичког центра.

Недавно је измерена паралакса и правилно кретање више од 30 метанол (6,7-GHz) и водених (22-GHz) масера у регионима формирања масивних звезда на пар килопарсека од Сунца. Прецизност мерења била је боља од ±10% и 3%, најбоља мерења паралаксе у пројекту BeSSeL (Bar and Spiral Structure Legacy Survey). Прецизне локације међузвезданих масера у регионима формирања масивних звезда указују на то да је Орионов крак одбачен сегмент крака између Карина-Стрелац и Персејевог крака, а који се простире око четвртине Млечног пута. Сегмент је дужине око 20.000 светлосних година и ширине око 3.000 светлосних година, са углом нагиба од 10,1°± 2,7° до 11,6° ± 1,8°. Ови резултати откривају да је Орионов крак већи него што се раније мислило, као и да су његов угао нагиба и стопа формирања звезда упоредиви са онима код главног галактичког спиралног крака. Орионов крак се онда исправно сматра петом карактеристиком Млечног пута, те је погрешно сматрати га мањим огранком.[4][5][6][7][8]

Да би се схватио облик Орионовог крака између Карина-Стрелац и Персејевог крака, помоћу Гаиа МР2 мапирана је стеларна густина одређене популације звезда старости око 1 гигагодине, у опсегу 90°≤ l ≤ 270°[9]. Ова популација је одабрана због развијенијих објеката у односу на гас из региона формирања масивних звезда. Покренута су истраживања у сврху упоређивања стеларне густине и дистрибуције гаса широм Орионовог крака. Откривен је регион значајно пренасељен звездама који формира облик налик краку близу Орионовог крака, а који је идентификован као регион формирања звезда великих маса, посебно од 90° ≤ l ≤ 190°[10]. Истраживачи су закључили да је Орионов крак сегмент крака који садржи само гас и облаке у којима се формирају звезде, са значајном пренасељеношћу звездама. Такође су открили да је угао нагиба звезданог крака мало већи од гасовитог крака, као и да постоји офсет између њих. Офсет и раличити углови нагиба између звезданог крака и спиралног крака дефинисаног регионима формирања масивних звезда су у складу са очекивањем да при формирању звезда касни компресија гаса, што доводи до тога да траје дуже од типичног периода формирања звезда од 107 − 108 година.[11]

Месјеови објекти

[уреди | уреди извор]
Маглина Орион (М42)
Плејаде (М45)
Маглина Прстен

У Орионовом краку се налазе следећи Месјеови објекти:

Интерактивнa мапa

[уреди | уреди извор]
Rosette NebulaCrab NebulaOrion NebulaTrifid NebulaLagoon NebulaOmega NebulaEagle NebulaNorth America NebulaRigelOrion's BeltPolarisSunBetelgeuseDenebPerseus ArmOrion ArmSagittarius Arm
Orion and neighboring arms (clickable map)
Rosette NebulaSeagull NebulaCone NebulaCalifornia NebulaHeart NebulaOrion NebulaSoul NebulaNorth America NebulaCocoon NebulaGamma Cygni NebulaVeil NebulaTrifid NebulaCrescent NebulaLagoon NebulaOmega NebulaEagle NebulaCat's Paw NebulaEta Carinae NebulaCrab NebulaMessier 37Messier 36Messier 38Messier 50Messier 46Messier 67Messier 34Messier 48Messier 41Messier 47Messier 44Messier 45Messier 39Messier 52Messier 93Messier 7Messier 6Messier 25Messier 23Messier 21Messier 18Messier 26Messier 11Messier 35NGC 2362IC 2395NGC 3114NGC 3532IC 1396IC 2602NGC 6087NGC 6025NGC 3766IC 4665IC 2581IC 2944NGC 4755NGC 3293NGC 6067NGC 6193NGC 6231NGC 6383Tr 14Tr 16Messier 103Messier 29HPerChi PerCol 228O VelPerseus ArmOrion ArmSagittarius ArmStar clusterNebula
The nearest nebulae and star clusters (clickable map)

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „НАСА анимација Млечног пута”. 7. 6. 2006. Архивирано из оригинала 26. 03. 2012. г. Приступљено 26. 7. 2022. 
  2. ^ Harold Spencer Jones, T. H. Huxley, Proceedings of the Royal Institution of Great Britain, Royal Institution of Great Britain, v. 38–39
  3. ^ Финли, Дејв (3. 6. 2013). „Earth's Milky Way Neighborhood Gets More Respect”. National Radio Astronomy Observatory. 
  4. ^ Xu, Y.; Reid, M.; Dame, T.; Menten, K.; Sakai, N.; Li, J.; Brunthaler, A.; Moscadelli, L.; Zhang, B. (2016-09-01). „The local spiral structure of the Milky Way”. Science Advances. 2: e1600878—e1600878. doi:10.1126/sciadv.1600878. 
  5. ^ Рејд, Марк; Зенг, Шинг-Ву (1. 4. 2020). „A New Map of the Milky Way”. Scientific American. 
  6. ^ Reid, M. J.; Menten, K. M.; Brunthaler, A.; Zheng, X. W.; Dame, T. M.; Xu, Y.; Li, J.; Sakai, N.; Wu, Y. (2019-11-01). „Trigonometric Parallaxes of High-mass Star-forming Regions: Our View of the Milky Way”. The Astrophysical Journal. 885: 131. ISSN 0004-637X. doi:10.3847/1538-4357/ab4a11. 
  7. ^ Reid, M. J.; Menten, K. M.; Brunthaler, A.; Zheng, X. W.; Dame, T. M.; Xu, Y.; Li, J.; Sakai, N.; Wu, Y. (2019-11-01). „Trigonometric Parallaxes of High-mass Star-forming Regions: Our View of the Milky Way”. The Astrophysical Journal. 885: 131. ISSN 0004-637X. doi:10.3847/1538-4357/ab4a11. 
  8. ^ Xu, Y.; Li, J. J.; Reid, M. J.; Menten, K. M.; Zheng, X. W.; Brunthaler, A.; Moscadelli, L.; Dame, T. M.; Zhang, B. (2013-04-30). „ON THE NATURE OF THE LOCAL SPIRAL ARM OF THE MILKY WAY”. The Astrophysical Journal. 769 (1): 15. ISSN 0004-637X. doi:10.1088/0004-637X/769/1/15. 
  9. ^ Miyachi, Yusuke; Sakai, Nobuyuki; Kawata, Daisuke; Baba, Junichi; Honma, Mareki; Matsunaga, Noriyuki; Fujisawa, Kenta (2019-09-01). „Stellar Overdensity in the Local Arm in Gaia DR2”. The Astrophysical Journal. 882: 48. ISSN 0004-637X. doi:10.3847/1538-4357/ab2f86. 
  10. ^ VERA collaboration; Hirota, Tomoya; Nagayama, Takumi; Honma, Mareki; Adachi, Yuuki; Burns, Ross A; Chibueze, James O; Choi, Yoon Kyung; Hachisuka, Kazuya (2020-08-01). „The First VERA Astrometry Catalog”. Publications of the Astronomical Society of Japan. 72 (4): 50. ISSN 0004-6264. doi:10.1093/pasj/psaa018. 
  11. ^ Зенг, Ј. „Orion arm”. RAA. 20. Архивирано из оригинала 16. 12. 2021. г. Приступљено 26. 07. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Орионов_крак&oldid=26965472”