Јужна хемисфера

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јужна хемисфера Земље означена жутом бојом (Антарктик није насликан)
Јужна хемисфера гледана из тачке изнад Јужног пола

Јужна хемисфера или јужна полулопта представља ону половину Земљине кугле која се налази јужно од екватора — ријеч „хемисфера“ у грчком језику значи дословно „полулопта“.

На јужној хемисфери се налази пет континената (Антарктик, Аустралија, већи дио Јужне Америке, дио Африке и Азије), и четири океана (дио Атлантског океана, Индијски океан, већи дио Тихог океана, и Јужни океан).

Географија[уреди | уреди извор]

Клима јужне хемисфере је нешто блажа него клима сјеверне хемисфере, јер је јужна хемисфера знатно покривенија океанима а мање копном, а вода се и спорије хлади и спорије загријева него копно. Јужна хемисфера је и мање загађена него сјеверна, због знатно мањег броја људи (свега 10-12% људског становништва живи на јужној хемисфери), нижег нивоа индустријализације. Уз све то, вјетрови се углавном крећу у правцу запад-исток, те се загађеност и споро шири од сјевера ка југу.

Јужни умјерени појас, пододјељак јужне хемисфере, је скоро сав покривен океанима. Само Уругвај, Лесото и Нови Зеланд леже у потпуности у овој зони. Земље које дјелимично леже у тој зони су Чиле (већи дио), Аргентина (већи дио), Парагвај, Бразил, Намибија, Боцвана, Јужноафричка Република (већи дио), Мозамбик, Мадагаскар и Аустралија.

Због нагетости земљине осе у односу на Сунце и Еклиптику, љето траје од 21. децембра до 21. марта, а зима од 21. јуна до 21. септембра, дакле супротно од сјеверне хемисфере. Осим тога, гледано са јужне хемисфере, Сунце се са истока на запад креће преко сјеверне стране неба, а не јужне.

Јужни пол је окренут ка галактичком центру те чини, узевши у обзир и ведрије небо, изузетан положај за посматрање звијезда, гдје се види већи број њих и гдје јаче сјаје.

Листа континената и земаља[уреди | уреди извор]

Континенти[уреди | уреди извор]

Чувена фотографија Земље посматране из Апола 17 („Плави драгуљ“) је у оригиналу имала јужни пол у горњем дијелу, али је окренута да би се уклапала у традиционалну перспективу
Постер са легендом „Ушуаја, крај света”. Ушуаја у Аргентини је најјужнији град на свету.

Афричке земље[уреди | уреди извор]

Цијелим дијелом[уреди | уреди извор]

Већим дијелом[уреди | уреди извор]

Дјелимично[уреди | уреди извор]

Азијске земље[уреди | уреди извор]

Цијелим дијелом[уреди | уреди извор]

Већим дијелом[уреди | уреди извор]

Земље Индијског океана[уреди | уреди извор]

Цијелим дијелом[уреди | уреди извор]

Дјелимично[уреди | уреди извор]

Земље Океаније[уреди | уреди извор]

Цијелим дијелом[уреди | уреди извор]

Већим дијелом[уреди | уреди извор]

Земље Јужне Америке[уреди | уреди извор]

Цијелим дијелом[уреди | уреди извор]

Већим дијелом[уреди | уреди извор]

Дјелимично[уреди | уреди извор]

Друге територије[уреди | уреди извор]


Аурора аустралис на ноћном небу Свифтс Крика, 100 km сјеверно од Лејкс Ентранса, Викторија, Аустралија
Аурора аустралис на ноћном небу Стјуартовог острва на јужном дијелу Јужног острва на Новом Зеланду

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]