Партизанска улица (Врање)
  Партизанска улица
| |
|---|---|
  | |
| Почетак | Трг Републике |
| Крај | Кружни ток код Ватрогасног дома |
| Дужина | 450 m |
| Ширина | од 14 до 17 m |
| Створена | пре 1928. год. |
| Названа | 1947. год. |
| Стари називи | Улица краљице Марије |
 | |
|
Поглед на Партизанску улицу
 
| |
Партизанска улица једна је од централних и најпрометнијих улица у Врању. Протеже се од Трга Републике до кружног тока код Ватрогасног дома у дужини од 450 метара.
Име улице
[уреди | уреди извор]Од 1928. до 1947. године улица је носила назив Улица краљице Марије. Од 1947. године назив је промењен у Партизанска улица што је и њен данашњи назив.[1]
Савремено доба
[уреди | уреди извор]Партизанском улицом
[уреди | уреди извор]Захваљујући својој дугој историји у Партизанској улици данас се налазе многобројни објекти као и многе значајне институције.
бр. 1
[уреди | уреди извор]Клуб војске Србије (раније Дом ЈНА) градио се од 1932-1933. године. Предат је на коришћење војсци Краљевине Југославије. Нарочито је била популарна башта Дома ЈНА, са великом терасом и фонтаном.[2] Зграда Клуба војске је под заштитом државе.
бр 2
[уреди | уреди извор]Гимназија "Бора Станковић", најстарија средња школа у Врању, основана је 1881. године. Зграда врањске Гимназије је зидана од 1931. године до 1933. године. На дан Светог Саве, 1934. године је освећена и стављена у функцију. Зграда Гимназије је доминантна по својој архитектури, величини и положају. [3]
бр 3
[уреди | уреди извор]Педагошки факултет у Врању је наставно-научна и образовна високошколска установа у саставу Универзитета у Нишу.
бр 4
[уреди | уреди извор]Историјски архив "31. јануар" је основан 1962. године као Историјски архив среза Врање. Пресељен је у нови објекат Дома културног центра (Партизанска улица) 1977. године чиме су и створени повољнији услови за рад свих служби и смештај архивске грађе.[4]
бр 5
[уреди | уреди извор]ЈП "Радио Телевизија Врање".
бр 6
[уреди | уреди извор]Споменик Револуције на платоу испред Педагошког факултета у Врању, постављен је 1985. године поводом 41. годишњице ослобођења Врања у Другом светском рату. Чува успомену на херојство 954 погинула Врањанца у Другом светском рату.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Симоновић М., Риста (2013). Друштвена историја Врања: од краја 19. до краја 20. века. Врање: Историјски архив "31. јануар". стр. 446. ISBN 978-86-88105-09-5.
- ^ Томашевић, Мирјана (2008). Старинске куће Врања. Врање: Народна библиотека "Бора Станковић". стр. 123. ISBN 978-86-911235-0-5.
- ^ Томашевић, Мирјана (2008). Старинске куће Врања. Врање: Народна библиотека "Бора Станковић". стр. 112. ISBN 978-86-911235-0-5.
- ^ „О нама”. Историјски архив "31. јануар" Врање. Архивирано из оригинала 28. 11. 2018. г. Приступљено 28. 11. 2018.
- ^ Остојић, Емилија (2004). Врање на раскршћу. Врање: Народни универзитет. стр. 129. ISBN 978-86-83823-15-4.