Пређи на садржај

Плућна ангиографија

С Википедије, слободне енциклопедије
Плућна ангиографија
Катетеризација плућне артерије кроз срчане шупљине
MeSHD018810
OPS-301 code3-808, 3-828
MedlinePlus007269

Плућна ангиографија јесте један од радиолошка метода која користи рендгенске зраке и специјалну боју (контрастно средство) да би се видела унутрашњост артерија и проценило стања плућног васкуларног стабла које првимарно и секундарно утиче на срчане и несрчане поремећаје.[1]

Плућна ангиографија требало би да буде резервисана за решавање тешких клиничких проблема. Одлука о обављању плућне ангиографије требало би да буде усклађена са квалитетом компјутеризоване ангиографије плућа (КАП); ако је налаз КАП негативан и крвни судови су добро приказани на субсегменталном нивоу, плућни ангиограм није потребан.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Релативна неприступачност плућног стабла за физички преглед захтевала је његово испитивање другим средствима, пре свега радиолошким методама, међу којима спада и плућна ангиографија.

Конвенционалну плућну ангиографију први су урадили 1931. године португалски пионири ангиографије Lopo de Carvalho, Egas Moniz и сарадници.[3] Robb и Steinberg описали су плућну ангиографију коју су извели инфузијом периферног радиоконтраста.[4][5]

Због повезаних ризика и зато што компјутеризована томографска ангиографија плућна нуди сличне или боље информације, директна плућна ангиографија се сада ретко изводи, осим код пацијената који могу бити подвргнути плућној емболектомији.[6]

Терминологија[уреди | уреди извор]

Ангиограм или артериограм је рендгенски снимак крвних судова уз помоћконтрастног средства који се ради да би се утврдило стање крвни судова код пацијената који имају проблеме.[7]

Плућни ангиограм или артериограм је рендгенски снимак крвних судова плућа.[7]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Плућна ангиографија деценијама представља „златни стандард“ за потврду или искључивање плућне емболије, али се ретко изводи сада када мање инвазивна компјутеризована ангиографија нуди сличну дијагностичку тачност.[8] У том смислу плућна ангиографија се уместо у дијагностике данас чешће користи у терапијске сврхе код акутне плућне емболије да би се катетер усмерио перкутаним водичем.

За разлику од класичне ангиографије целокупна дигитална ангиографија захтева мање контрастног средства и има одличан квалитет слике за периферне крвне судове плућа код пацијената који могу да задрже дах (јер је мање корисна за снимање главних плућних артерија, због артефаката током срчаног кретања).

Дијагноза акутне плућне емболије заснива се на директним доказима тромба у две пројекције, било као дефекта пуњења или ампутације плућне артеријске гране.[9] Тромби као веома мали 1-2 мм, у супсегментним артеријама могу бити визуелизовани дигиталном ангиографијом, али постоји значајна варијабилност међу посматрачима на овом нивоу.[10] Индиректни знаци плућне емболије, као што су спори проток 13 контраста, регионалне хипоперфузије и касни или умањени плућни венски проток, не потврђују плућну емболију и стога нису од дијагностичког значаја. Милеров скор се може користити у квантификовању степена луминалне опструкције.[11]

Хемодинамичка мерења треба увек евидентирати у току плућне ангиографије за процену тежине плућне емболије и зато што она могу предвидети алтернативне кардиопулмоналне поремећаје. Код пацијената са хемодинамичким компромисом, количину контрастног агенса треба смањити и избећи неселективну ињекцију.[12]

Техника[уреди | уреди извор]

Плућна ангиографија се искључиво ради у болничким условима. Пре почетка теста, пацијент добија благи седатив који ће му помоћи да се опусти. Потом се пацијенту део тела, најчешће рука или препона, дезинфекује и умртвљује локалним леком за утрнуће (анестетиком). На тако припремљеном месту радиолог убацује иглу или прави мали рез у зиду вене, кроз коју убацује танку шупљу цев која се зове катетер. феморалну вену и кроз десну преткомору и комору до плућних артерија под флуороскопским надзором

Када је катетер постављен у плућну вену, шприцем се убризгава контрастно средсто у катетер.

Катетер се пажљиво пласира кроз изабрану вену на нози или руци и кроз десну срчану преткомору и комору под флуороскопским надзором на крају убацује у плућну артерију, која води до плућа. Све време лакар може да прати рендгенске слике подручја на монитору и да их користи као водич. Када је катетер постављен у плућну вену, убризгава се контрастно средсто у катетер. Рендгенске слике се праве да би се видело како се контрастно средство креће кроз артерије плућа. Боја помаже у откривању било каквих блокада протока крви.

Све време теста лекар повремено прати пацијентов пулс , крвни притисак, дисање и електрокардиограм (ЕКГ) срца.

Након рендгенског снимања, игла и катетер се уклањају а вена а место убода се притиска у трајању од 20 до 45 минута да би се зауставило крварење. Након тог времена, подручје се проверава и наноси се компресивни завој.

Ретко се током ове методе ординирају лекови, изузев ако је у плућима током поступка пронађен крвни угрушак.

Ризици[уреди | уреди извор]

Плућна ангиографија није без ризика. У студији од 1.111 пацијената, морталитет изазван овом процедуром био је 0,5%. Главне нефаталне компликације јавиле су се у 1%, а мање компликације у 5% случајева.[13] Ови ризици укључују:[14]

  • Алергијска реакција на контрастну боју
  • Оштећење крвног суда приликом увођења игле и катетера
  • Крвни угрушак путује до плућа, изазивајући емболију
  • Прекомерно крварење или крвни угрушак на месту где је катетер уметнут, што може смањити доток крви у ногу
  • Срчани удар или мождани удар
  • Хематом (сакупљање крви на месту убода игле)
  • Повреда нерава на месту пункције
  • Оштећење бубрега контрастним средством
  • Повреда крвних судова у плућима
  • Крварење у плућима
  • Искашљавање крви
  • Респираторна инсуфицијенција

Већина смртних исхода догодила се код пацијената са хемодинамичким компромисом или респираторном инсуфицијенцијом. Ризик се повећава уколико је код пацијената са плућном емболијом, током дијагностиковане плућне ангиографије покушана тромболиза која је условила појаву крварећих компликације.[15]

Постоји ниска изложеност радијацији. Већина стручњака сматра да је ризик низак у поређењу са користима. Труднице и деца су осетљивији на ризик од рендгенских зрака.

Методе[уреди | уреди извор]

Радиолошких методе које се данас најчећче користе за процену плућног стабла су:[16]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Nazeef M, Sheehan JP. Venous thromboembolism. In: Kellerman RD, Rakel DP, Heidelbaugh JJ, Lee EM, eds. Conn's Current Therapy 2023. Philadelphia, PA: Elsevier; 2023:952-962.
  2. ^ Boiselle, Phillip M.; Wittram, Conrad (2010), „Pulmonary Vascular Abnormalities”, Thoracic Radiology, Elsevier, стр. 327—338, ISBN 9780323027908, doi:10.1016/b978-0-323-02790-8.00014-7, Приступљено 2023-11-17 
  3. ^ Moniz, Egas; Carvalho, Lopo; Lima, Almeida (1931). „Aus dem Gebiete der Angiopneumographie”. Beiträge zur Klinik der Tuberkulose und spezifischen Tuberkulose-Forschung. 79 (1): 72—77. ISSN 0341-2040. S2CID 41026655. doi:10.1007/bf02081396. 
  4. ^ Robb GP, Steinberg I (1938). „A practical method of visualization of the chambers of the heart, the pulmonary circulation, and the great blood vessels in man”. J Clin Invest. 17 (4): 501—537. PMC 434806 Слободан приступ. doi:10.1172/JCI100977. 
  5. ^ Acierno, L.J (1994-02-15). The History of Cardiology. Taylor & Francis. ISBN 9781850703396. 
  6. ^ Weitz, Jeffrey I. (2012), „Pulmonary Embolism”, Goldman's Cecil Medicine, Elsevier, стр. 596—603, ISBN 9781437716047, doi:10.1016/b978-1-4377-1604-7.00098-1, Приступљено 2023-11-17 
  7. ^ а б „Pulmonary Angiogram”. www.hopkinsmedicine.org (на језику: енглески). 2019-08-14. Приступљено 2023-11-17. 
  8. ^ van Beek, E. J. R.; Reekers, J. A.; Batchelor, D. A.; Brandjes, D. P. M.; Büller, H. R. (1996). „Feasibility, safety and clinical utility of angiography in patients with suspected pulmonary embolism”. European Radiology. 6 (4): 415—419. ISSN 0938-7994. PMID 8798013. S2CID 25467959. doi:10.1007/bf00182453. 
  9. ^ „Value of the ventilation/perfusion scan in acute pulmonary embolism. Results of the prospective investigation of pulmonary embolism diagnosis (PIOPED). The PIOPED Investigators”. JAMA: The Journal of the American Medical Association. 263 (20): 2753—2759. 1990-05-23. ISSN 0098-7484. doi:10.1001/jama.263.20.2753. 
  10. ^ Diffin, D C; Leyendecker, J R; Johnson, S P; Zucker, R J; Grebe, P J (1998). „Effect of anatomic distribution of pulmonary emboli on interobserver agreement in the interpretation of pulmonary angiography.”. American Journal of Roentgenology. 171 (4): 1085—1089. ISSN 0361-803X. PMID 9763002. doi:10.2214/ajr.171.4.9763002. 
  11. ^ Miller, G. A. H.; Sutton, G. C.; Kerr, I. H.; Gibson, R. V.; Honey, M. (1971-06-19). „Comparison of Streptokinase and Heparin in Treatment of Isolated Acute Massive Pulmonary Embolism”. BMJ. 2 (5763): 681—684. ISSN 0959-8138. PMC 1796248 Слободан приступ. PMID 5556052. doi:10.1136/bmj.2.5763.681. 
  12. ^ Engelberger, Rolf P.; Kucher, Nils (2011-11-08). „Catheter-Based Reperfusion Treatment of Pulmonary Embolism”. Circulation. 124 (19): 2139—2144. ISSN 0009-7322. PMID 22064957. S2CID 15675658. doi:10.1161/circulationaha.111.023689. 
  13. ^ Stein, P D; Athanasoulis, C; Alavi, A; Greenspan, R H; Hales, C A; Saltzman, H A; Vreim, C E; Terrin, M L; Weg, J G (1992). „Complications and validity of pulmonary angiography in acute pulmonary embolism.”. Circulation. 85 (2): 462—468. ISSN 0009-7322. PMID 1735144. S2CID 10321533. doi:10.1161/01.cir.85.2.462. 
  14. ^ Jackson, James E.; Allison, David J.; Meaney, James (2008), „Angiography: Principles, Techniques (Including CTA and MRA) and Complications”, Grainger &amp Allison's Diagnostic Radiology, Elsevier, стр. 109—128, ISBN 9780443101632, doi:10.1016/b978-0-443-10163-2.50009-9, Приступљено 2023-11-17 
  15. ^ Wan, Susan; Quinlan, Daniel J.; Agnelli, Giancarlo; Eikelboom, John W. (2004-08-10). „Thrombolysis Compared With Heparin for the Initial Treatment of Pulmonary Embolism”. Circulation. 110 (6): 744—749. ISSN 0009-7322. PMID 15262836. S2CID 7663879. doi:10.1161/01.cir.0000137826.09715.9c. 
  16. ^ Бошњаковић П и сар. Практикум клиничке радиологије. Дата Статус, Београд, 2009.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плућна_ангиографија&oldid=27442818”