Pređi na sadržaj

Plućna angiografija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Plućna angiografija
Kateterizacija plućne arterije kroz srčane šupljine
MeSHD018810
OPS-301 code3-808, 3-828
MedlinePlus007269

Plućna angiografija jeste jedan od radiološka metoda koja koristi rendgenske zrake i specijalnu boju (kontrastno sredstvo) da bi se videla unutrašnjost arterija i procenilo stanja plućnog vaskularnog stabla koje prvimarno i sekundarno utiče na srčane i nesrčane poremećaje.[1]

Plućna angiografija trebalo bi da bude rezervisana za rešavanje teških kliničkih problema. Odluka o obavljanju plućne angiografije trebalo bi da bude usklađena sa kvalitetom kompjuterizovane angiografije pluća (KAP); ako je nalaz KAP negativan i krvni sudovi su dobro prikazani na subsegmentalnom nivou, plućni angiogram nije potreban.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Relativna nepristupačnost plućnog stabla za fizički pregled zahtevala je njegovo ispitivanje drugim sredstvima, pre svega radiološkim metodama, među kojima spada i plućna angiografija.

Konvencionalnu plućnu angiografiju prvi su uradili 1931. godine portugalski pioniri angiografije Lopo de Carvalho, Egas Moniz i saradnici.[3] Robb i Steinberg opisali su plućnu angiografiju koju su izveli infuzijom perifernog radiokontrasta.[4][5]

Zbog povezanih rizika i zato što kompjuterizovana tomografska angiografija plućna nudi slične ili bolje informacije, direktna plućna angiografija se sada retko izvodi, osim kod pacijenata koji mogu biti podvrgnuti plućnoj embolektomiji.[6]

Terminologija[uredi | uredi izvor]

Angiogram ili arteriogram je rendgenski snimak krvnih sudova uz pomoćkontrastnog sredstva koji se radi da bi se utvrdilo stanje krvni sudova kod pacijenata koji imaju probleme.[7]

Plućni angiogram ili arteriogram je rendgenski snimak krvnih sudova pluća.[7]

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Plućna angiografija decenijama predstavlja „zlatni standard“ za potvrdu ili isključivanje plućne embolije, ali se retko izvodi sada kada manje invazivna kompjuterizovana angiografija nudi sličnu dijagnostičku tačnost.[8] U tom smislu plućna angiografija se umesto u dijagnostike danas češće koristi u terapijske svrhe kod akutne plućne embolije da bi se kateter usmerio perkutanim vodičem.

Za razliku od klasične angiografije celokupna digitalna angiografija zahteva manje kontrastnog sredstva i ima odličan kvalitet slike za periferne krvne sudove pluća kod pacijenata koji mogu da zadrže dah (jer je manje korisna za snimanje glavnih plućnih arterija, zbog artefakata tokom srčanog kretanja).

Dijagnoza akutne plućne embolije zasniva se na direktnim dokazima tromba u dve projekcije, bilo kao defekta punjenja ili amputacije plućne arterijske grane.[9] Trombi kao veoma mali 1-2 mm, u supsegmentnim arterijama mogu biti vizuelizovani digitalnom angiografijom, ali postoji značajna varijabilnost među posmatračima na ovom nivou.[10] Indirektni znaci plućne embolije, kao što su spori protok 13 kontrasta, regionalne hipoperfuzije i kasni ili umanjeni plućni venski protok, ne potvrđuju plućnu emboliju i stoga nisu od dijagnostičkog značaja. Milerov skor se može koristiti u kvantifikovanju stepena luminalne opstrukcije.[11]

Hemodinamička merenja treba uvek evidentirati u toku plućne angiografije za procenu težine plućne embolije i zato što ona mogu predvideti alternativne kardiopulmonalne poremećaje. Kod pacijenata sa hemodinamičkim kompromisom, količinu kontrastnog agensa treba smanjiti i izbeći neselektivnu injekciju.[12]

Tehnika[uredi | uredi izvor]

Plućna angiografija se isključivo radi u bolničkim uslovima. Pre početka testa, pacijent dobija blagi sedativ koji će mu pomoći da se opusti. Potom se pacijentu deo tela, najčešće ruka ili prepona, dezinfekuje i umrtvljuje lokalnim lekom za utrnuće (anestetikom). Na tako pripremljenom mestu radiolog ubacuje iglu ili pravi mali rez u zidu vene, kroz koju ubacuje tanku šuplju cev koja se zove kateter. femoralnu venu i kroz desnu pretkomoru i komoru do plućnih arterija pod fluoroskopskim nadzorom

Kada je kateter postavljen u plućnu venu, špricem se ubrizgava kontrastno sredsto u kateter.

Kateter se pažljivo plasira kroz izabranu venu na nozi ili ruci i kroz desnu srčanu pretkomoru i komoru pod fluoroskopskim nadzorom na kraju ubacuje u plućnu arteriju, koja vodi do pluća. Sve vreme lakar može da prati rendgenske slike područja na monitoru i da ih koristi kao vodič. Kada je kateter postavljen u plućnu venu, ubrizgava se kontrastno sredsto u kateter. Rendgenske slike se prave da bi se videlo kako se kontrastno sredstvo kreće kroz arterije pluća. Boja pomaže u otkrivanju bilo kakvih blokada protoka krvi.

Sve vreme testa lekar povremeno prati pacijentov puls , krvni pritisak, disanje i elektrokardiogram (EKG) srca.

Nakon rendgenskog snimanja, igla i kateter se uklanjaju a vena a mesto uboda se pritiska u trajanju od 20 do 45 minuta da bi se zaustavilo krvarenje. Nakon tog vremena, područje se proverava i nanosi se kompresivni zavoj.

Retko se tokom ove metode ordiniraju lekovi, izuzev ako je u plućima tokom postupka pronađen krvni ugrušak.

Rizici[uredi | uredi izvor]

Plućna angiografija nije bez rizika. U studiji od 1.111 pacijenata, mortalitet izazvan ovom procedurom bio je 0,5%. Glavne nefatalne komplikacije javile su se u 1%, a manje komplikacije u 5% slučajeva.[13] Ovi rizici uključuju:[14]

  • Alergijska reakcija na kontrastnu boju
  • Oštećenje krvnog suda prilikom uvođenja igle i katetera
  • Krvni ugrušak putuje do pluća, izazivajući emboliju
  • Prekomerno krvarenje ili krvni ugrušak na mestu gde je kateter umetnut, što može smanjiti dotok krvi u nogu
  • Srčani udar ili moždani udar
  • Hematom (sakupljanje krvi na mestu uboda igle)
  • Povreda nerava na mestu punkcije
  • Oštećenje bubrega kontrastnim sredstvom
  • Povreda krvnih sudova u plućima
  • Krvarenje u plućima
  • Iskašljavanje krvi
  • Respiratorna insuficijencija

Većina smrtnih ishoda dogodila se kod pacijenata sa hemodinamičkim kompromisom ili respiratornom insuficijencijom. Rizik se povećava ukoliko je kod pacijenata sa plućnom embolijom, tokom dijagnostikovane plućne angiografije pokušana tromboliza koja je uslovila pojavu krvarećih komplikacije.[15]

Postoji niska izloženost radijaciji. Većina stručnjaka smatra da je rizik nizak u poređenju sa koristima. Trudnice i deca su osetljiviji na rizik od rendgenskih zraka.

Metode[uredi | uredi izvor]

Radioloških metode koje se danas najčećče koriste za procenu plućnog stabla su:[16]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nazeef M, Sheehan JP. Venous thromboembolism. In: Kellerman RD, Rakel DP, Heidelbaugh JJ, Lee EM, eds. Conn's Current Therapy 2023. Philadelphia, PA: Elsevier; 2023:952-962.
  2. ^ Boiselle, Phillip M.; Wittram, Conrad (2010), „Pulmonary Vascular Abnormalities”, Thoracic Radiology, Elsevier, str. 327—338, ISBN 9780323027908, doi:10.1016/b978-0-323-02790-8.00014-7, Pristupljeno 2023-11-17 
  3. ^ Moniz, Egas; Carvalho, Lopo; Lima, Almeida (1931). „Aus dem Gebiete der Angiopneumographie”. Beiträge zur Klinik der Tuberkulose und spezifischen Tuberkulose-Forschung. 79 (1): 72—77. ISSN 0341-2040. S2CID 41026655. doi:10.1007/bf02081396. 
  4. ^ Robb GP, Steinberg I (1938). „A practical method of visualization of the chambers of the heart, the pulmonary circulation, and the great blood vessels in man”. J Clin Invest. 17 (4): 501—537. PMC 434806 Slobodan pristup. doi:10.1172/JCI100977. 
  5. ^ Acierno, L.J (1994-02-15). The History of Cardiology. Taylor & Francis. ISBN 9781850703396. 
  6. ^ Weitz, Jeffrey I. (2012), „Pulmonary Embolism”, Goldman's Cecil Medicine, Elsevier, str. 596—603, ISBN 9781437716047, doi:10.1016/b978-1-4377-1604-7.00098-1, Pristupljeno 2023-11-17 
  7. ^ a b „Pulmonary Angiogram”. www.hopkinsmedicine.org (na jeziku: engleski). 2019-08-14. Pristupljeno 2023-11-17. 
  8. ^ van Beek, E. J. R.; Reekers, J. A.; Batchelor, D. A.; Brandjes, D. P. M.; Büller, H. R. (1996). „Feasibility, safety and clinical utility of angiography in patients with suspected pulmonary embolism”. European Radiology. 6 (4): 415—419. ISSN 0938-7994. PMID 8798013. S2CID 25467959. doi:10.1007/bf00182453. 
  9. ^ „Value of the ventilation/perfusion scan in acute pulmonary embolism. Results of the prospective investigation of pulmonary embolism diagnosis (PIOPED). The PIOPED Investigators”. JAMA: The Journal of the American Medical Association. 263 (20): 2753—2759. 1990-05-23. ISSN 0098-7484. doi:10.1001/jama.263.20.2753. 
  10. ^ Diffin, D C; Leyendecker, J R; Johnson, S P; Zucker, R J; Grebe, P J (1998). „Effect of anatomic distribution of pulmonary emboli on interobserver agreement in the interpretation of pulmonary angiography.”. American Journal of Roentgenology. 171 (4): 1085—1089. ISSN 0361-803X. PMID 9763002. doi:10.2214/ajr.171.4.9763002. 
  11. ^ Miller, G. A. H.; Sutton, G. C.; Kerr, I. H.; Gibson, R. V.; Honey, M. (1971-06-19). „Comparison of Streptokinase and Heparin in Treatment of Isolated Acute Massive Pulmonary Embolism”. BMJ. 2 (5763): 681—684. ISSN 0959-8138. PMC 1796248 Slobodan pristup. PMID 5556052. doi:10.1136/bmj.2.5763.681. 
  12. ^ Engelberger, Rolf P.; Kucher, Nils (2011-11-08). „Catheter-Based Reperfusion Treatment of Pulmonary Embolism”. Circulation. 124 (19): 2139—2144. ISSN 0009-7322. PMID 22064957. S2CID 15675658. doi:10.1161/circulationaha.111.023689. 
  13. ^ Stein, P D; Athanasoulis, C; Alavi, A; Greenspan, R H; Hales, C A; Saltzman, H A; Vreim, C E; Terrin, M L; Weg, J G (1992). „Complications and validity of pulmonary angiography in acute pulmonary embolism.”. Circulation. 85 (2): 462—468. ISSN 0009-7322. PMID 1735144. S2CID 10321533. doi:10.1161/01.cir.85.2.462. 
  14. ^ Jackson, James E.; Allison, David J.; Meaney, James (2008), „Angiography: Principles, Techniques (Including CTA and MRA) and Complications”, Grainger &amp Allison's Diagnostic Radiology, Elsevier, str. 109—128, ISBN 9780443101632, doi:10.1016/b978-0-443-10163-2.50009-9, Pristupljeno 2023-11-17 
  15. ^ Wan, Susan; Quinlan, Daniel J.; Agnelli, Giancarlo; Eikelboom, John W. (2004-08-10). „Thrombolysis Compared With Heparin for the Initial Treatment of Pulmonary Embolism”. Circulation. 110 (6): 744—749. ISSN 0009-7322. PMID 15262836. S2CID 7663879. doi:10.1161/01.cir.0000137826.09715.9c. 
  16. ^ Bošnjaković P i sar. Praktikum kliničke radiologije. Data Status, Beograd, 2009.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плућна_ангиографија&oldid=27442818”