Принцип разноврсности
Принцип разноврсности, богатства и занимљивости је педагошки принцип који се реализује применом разноврсних метода, поступака, техника и средстава васпитно-образовног деловања на младе.
Циљеви[уреди | уреди извор]
Варирање организованих облика и метода васпитног рада спречава учмалост и монотонију у раду, па самим тим и губитак интереса ученика за учешће у њему. Такође, спречава да дође до лоших облика понашања, као што је апатија.[1] У спорту, иако увежбавање једне вежбе може да доведе до њеног перфектног извођења, тренери ипак морају да поштују овај принцип и да мењају вежбе, јер у супротном може доћи до пада концентрације играча, као и његове пасивности.[2] Принцип разноврсности је важан и зато што се ученицима могу представити различите методе за усвајање садржаја, како би имали могућност избора управо оне која је оптимална за њихов темпо учења.[3] Овај принцип је заснован на општим циљевима и задацима плуралистичког васпитања.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Василев, С. & Ракић, Б. 1998. Школска педагогија. Култура: Београд.
- ^ Futsal Balkan: Uloga trenera[мртва веза]; Upravljanje grupom, 13.3.2010.
- ^ Младен и Нада Вилотијевић: Модуларна настава, Приступљено 24. 4. 2013.