Провинција Ното

С Википедије, слободне енциклопедије
Провинција Ното обележена на мапи јапанских провинција 1868. године.

Ното (јап. 能登国) је једна од 66 историјских провинција Јапана, која је постојала од почетка 8. века (закон Таихо из 703. године) до Мејџи реформи у другој половини 19. века. Ното је заузимао истоимено полуострво, на северној обали острва Хоншу, у области Хокурикудо.[1]

Царским декретом од 29. августа 1871. све постојеће провинције замењене су префектурама.[2]Територија провинције Ното одговара северном делу данашње префектуре Ишикава.[3][4]

Географија[уреди | уреди извор]

Ното је заузимао истоимено полуострво, на северној обали острва Хоншу, у области Хокурикудо.[1] Ното се граничио са провинцијама Кага и Ечу на југу, док је са севера, истока и запада био окружен Јапанским морем.[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Током периода Муромачи (1333-1573) провинција Ното била је под управом гувернера (шуго) из породице Хатекајама (рођака шогуна Ашикага), са престоницом у замку Нанао. У анархији периода Сенгоку, власт гувернера се урушила распадом шогуната током 1550-1560, а уздигле су се локалне великашке породице Чо и Јуса, бивши вазали породице Хатекајама, које су се бориле за превласт у провинцији. Пошто је породица Чо током 1570-их тражила подршку Ода Нобунаге (у то време господара Кјота и околних провинција), породица Јуса окренула се Нобунагином непријатељу Уесуги Кеншину, господару провинције Ечиго. Породица Јуса помогла је Кеншинову инвазију провинције Ното 1576: 15. септембра 1577, док су снаге клана Уесуги опседале Нанао, група завереника коју је предводио Јуса Цугумицу побила је све чланове породице Чо у замку и предала га Кеншину. После Кеншинове смрти (1578), провинција је пала под власт Ода Нобунаге (1581), а сви чланови породице Јуса, иако су се покорили добровољно, побијени су од преживелих чланова породице Чо који су били у Нобунагиној служби.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 3). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. xviii. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  2. ^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 5). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 633. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  3. ^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801. 
  4. ^ Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. стр. 7—31. ISBN 978-1983450204. 
  5. ^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 2). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. xxiv. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  6. ^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 402—403. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan. 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. XXIV. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  • Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Провинција_Ното&oldid=26983199”