Пређи на садржај

Раде Обреновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Раде Обреновић
Датум рођења(1942-08-24)24. август 1942.
Место рођењаБеоградКраљевина Југославија
Датум смрти23. јануар 1995.(1995-01-23) (52 год.)
Место смртиНови СадСР Југославија
Занимањеновинар и књижевник

Раде Обреновић (Београд, 24. август 1942Нови Сад, 23. јануар 1995) био је српски књижевник и новинар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Раде Обреновић је од 1945. године живео у Новом Саду, где је провео детињство, школовао се, студирао права и југословенску књижевност. Радио је као коректор, потом као новинар, те уредник бројних листова и часописа. Писао је углавном књижевност за децу. Био је дугогодишњи директор Међународног центра књижевности за децу Змајеве дечје игре.[1]

У његову част, Змајеве дечје игре од 1996. додељују Награду „Раде Обреновић”.

  • Поход понору (1972)
  • Пси се већ радосно облизују (1973)
  • Тата, звони телефон (1973)
  • Возови одлазе, ми машемо иза црвене куће (1974)
  • Из породичне свеске (1980)
  • Солитер је дрво (1984)
  • Не блените у мене (1989)
  • Ливада на бетону (1989)
  • Ми смо смешна породица (1977, телевизијска серија 1979)
  • Тата викенд и мама викендица (1983)
  • Родитељи на навијање (1986)
  • Последње лето детињства (1977)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 585.