Разговор:Граматика српског језика/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Против сам оваквог поступања корисника Библброкса. Библброкс нема право наметати свој лични став о називу и постојању српскога језика. Нити су корисници Википедије на српском језику дужни оправдавати постојање српскога језика и његове граматике (да би креирали нови чланак).
Прије би Библброкс требало да буде тај који ће си дати труда па написати још један чланак - под насловом - Граматика српскохрватског/хрватскосрпскога језика, па нека доказује колико је тај језик постојао и имао заједничку граматику (до разине правоговора - ортоепије). Зато ћу вратити измјене на стање прије Библброксовога премјештања (ако је то могуће). -- Бугослав (разговор) 12:08, 2. октобар 2011. (ЦЕСТ)

Није мој лични став, но мишљење. А став чини ми се има Бугослав: "Нити су корисници Википедије на српском језику дужни оправдавати постојање српскога језика и његове граматике (да би креирали нови чланак).". Шта се овим хтело рећи? Ја лично заиста не разумем. Но добро, ако заједница мисли да је ово проблематично враћам само сх интерwики. -- Слободан КовачевићбиблброКС 14:21, 2. октобар 2011. (ЦЕСТ)

Гледе интервикија:

Постављање интервики везе на ен:Сербо-Цроатиан граммар и на сх:Граматика српскохрватског језика изједначава се српски језик с бившим српскохрватским, истим оним српскохрватским који је "службено" важио у Републици Србији, у раздобљу од 28. септембра 1990. до 8. новембра 2006.

Ако већина корисника Википедије на српском језику мисли да су српски језик и хрватски језик један те исти језик који се зове српскохрватски, како је то прогласио Устав Републике Србије из 1990. године ... онда слободно додајте и интервики на чланак хр:Граматика хрватскога језика. Кад је то наводно све исто. -- Бугослав (разговор) 18:09, 2. октобар 2011. (ЦЕСТ)

• П.С. Знамо како су овдје неки закључили, те како се овдје (накнадно) потписује. -- Бугослав (разговор) 18:09, 2. октобар 2011. (ЦЕСТ)

Само једна напоменица: Овај чланак је готово дословно преведен са ен вики (прескочен је само један пасус у уводу, чини ми се), тако да су чланак на ен вики и овај чланак потпуно исти.--В и к и в и н дР 18:18, 2. октобар 2011. (ЦЕСТ)

Да, да, па и говорници македонскога језика знају разлику. Уосталом наслов није исти, а није ни стваран садржај. Такођер, треба узети у обзир да неки лингвисти сматрају како се тај језик распао, тај о коме је чланак на ен.wики. -- Бугослав (разговор) 18:20, 2. октобар 2011. (ЦЕСТ)

Морам признати да ми тренутно пажњу одвлачи урнебесно смијешна чињеница да је чланак о граматици српског језика на википедији на српском језику преведен са википедије на енглеском језику и то из чланка који се зове граматика српскохрватског језика. Међутим, без обзира на то, а имајући у виду овај Јагодин коментар, требало би провјерити да ли је овај чланак заиста о граматици српског језика, па ако није, онда га преименовати или исправити оно што је нетачно (ако има нешто нетачно).--В и к и в и н дР 18:36, 2. октобар 2011. (ЦЕСТ)

Јесте смешно, али боље ишта него ништа. Прелетела сам преко чланка, и на први поглед се чини да оно што у њему стоји, јесте део граматике српског језика. Можда би било добро указати на разлике између хрватског и српског стандарда, као и на разлике са српскохрватским. Али, то су теме за профи лингвисте, тако да мислим да овај чланак неће скоро бити тако детаљно допуњен. --Јагода испеци па реци 18:45, 2. октобар 2011. (ЦЕСТ)

Предлажем да се чланак одкључа (скине заштита разине само сyсоп) и омогући уклањање интервики веза на чланке који нису о граматици српског језика. -- Бугослав (разговор) 18:48, 2. октобар 2011. (ЦЕСТ)

Могу то да ураде и админи. Цланак је закљуцан јер је један корисник наврзо да свуда у тексту мења српски на српскохрватски. --Јагода испеци па реци 19:03, 2. октобар 2011. (ЦЕСТ)

Исти онај који води овакве дискусије и брише (уклања) чак и код пријевода. Искрено, некима се чини да је за то добио одобрење од неких виших власти, можда чак и од неких заједница (не мислим да је ријеч о овој заједници - Заједници Википедијанаца Википедије на српском језику). -- Бугослав (разговор) 19:09, 2. октобар 2011. (ЦЕСТ)

---

Даме и господо, слободно именујте кориснике! Неће вам нико ништа. Тај корисник, за којег се тврди да је нешто наврзао, је после сам изменио свуда где је писало српскохрватски у српски. I то све док су марљива господа и/или даме, којима се то учинило неодговарајуће, и која су започела тај посао недовршивши га пак, све то док су та марљива господа и/или даме била заузета давањем и/или смишљањем оваквих коментара на овој страници. Такође, чини ми се да неки корисници овде изгледа помишљају на некакве завере ширег типа. Но дубоко сам уверен да сам, из разлога етичности према другим корисницима овде поменутим, дужан да свеколико пучанство обавијестим о овој измени. Ја лично је тумачим тако да је јасно ко је заслужан да се потпише на чијој корисничкој страници за разговор. За то потписивање је иначе тај "ко" умољен од стране мене. I то је чак смаран да то уради: Разговор са корисником:БокицаК#извињење, ако је потребно, и молба. А чланак, верујем, није закључан из разлога из којег поједине даме и/или господа наводе да је закључан, већ, ако већ нагађам, због перципираног рата измена око горепоменутих интерwикија. Свако добро желим свима, -- Слободан КовачевићбиблброКС 23:40, 2. октобар 2011. (ЦЕСТ)

Да, још једна исправка и мала напомена па се одјављујем. Није баш најпрецизније рећи да је чланак преведен са ен wики с изузетком једног прескоченог пасуса, већ било прецизније рећи да је осим превођења додата и једна секција (Фонетика и фонологија), да су вршене разне ситне дораде да буде јасније, а да је прескочена (ако се добро сећам) једна секција о бројевима (због мањка марљивости), и да је о придевима преведена само једна реченица (опет због мањка марљивости), док су из увода изостављене напомене о навођењу јекавских и екавских облика и латиничних и ћириличних примера свих лексема (колико се сећам због тадашњег размишљања да је то сувишно). Ограђујем се донекле од тачности ових навода, јер сећање ме можда није најоптималније послужило у писању самих ових навода. Веровале томе неке даме и/или господа или не, рећи још то: да знадех тада да је већ постојао чланак на хр, кренуо бих са радом почевши од њега. Још једаред, свако добро желим и упућујем мени најсрдачнији поздрав: уздравље свима! -- Слободан КовачевићбиблброКС 00:11, 3. октобар 2011. (ЦЕСТ)

Шта је ко перципирао, види се јасно овде. Дакле, јасно је да се радило о вандализму, не о рату измена. --Јагода испеци па реци 00:09, 3. октобар 2011. (ЦЕСТ)

Извињавам се, али морам да одговорим: перципирање вандализма је такође ствар перцепције - било је измена и после мојих, а пре горенаведене измене. Па извол'мо, перципирајмо! Уздравље, -- Слободан КовачевићбиблброКС 00:17, 3. октобар 2011. (ЦЕСТ)

Уклањање шаблоне о спајању

Треба уклонити захтјев за спајање који је дат овдје.

Граматика српскохрватског језика је наслов који се односи на хисторијску граматику. Граматика српско-хрватског језика је можда научни појам у Србији, али није општеприхватљив.

Ако је Правопис српскога језика показао да је граматика српскохрватског језика хисторијски појам, као и назив српскохрватски језик, онда ту дилеме нема. Треба уклонити предложено спајање

• Извор: Митар Пешикан (гл. аутор), Јован Јерковић (аутор), Мато Пижурица (аутор – гл. уредник, и др.), Милорад Дешић (члан ур. одбора), Бранислав Остојић (члан ур. одбора), Живојин Станојчић (члан ур. одбора), Правопис српскога језика, Измењено и допуњено екавско изд., Нови Сад : Матица српска, 2010., ISBN 978-86-7946-079-0, стр. 459. COBISS.SR 256189191

Преносим из извора (стр. 459):

• српскохрватски (хрватскосрпски), кад се односи на заједнички језик одн. језичку заједницу (истор.); српско-хрватски (хрватско-српски), кад се односи на савр. стање. т. 103в (нап.), 109; уп. српски

• српски: српски говори, српски језик, Српска деспотовина (ист.), српскохрватско-мађарски р(ј)ечник; српско-хрватски језик (после распада), т. 103в (нап.)

Толико, -- Бугослав (разговор) 12:19, 8. мај 2012. (ЦЕСТ)

Не разумем како би горенаведено потврђивало хипотезу да су граматика српскохрватског језика и граматика српског језика две различите граматике. Само се понавља теза о имену једног језика односно именима више језика, а не говори се о граматици једног односно граматикама више језика. --79.175.67.201 (разговор) 15:30, 8. мај 2012. (ЦЕСТ)

Слажем се са Бугославом, за овим сада нема потребе. Уклонити шаблон. --БелиПисац ^{има реч} 19:27, 9. мај 2012. (ЦЕСТ)

Мишљење је дато без образложења. Можемо ли добити неко? Зар је неко успео да оспори различитост ових двеју граматика? Је ли се скупљају гласови на основу личних преференција? --79.175.92.89 (разговор) 11:32, 10. мај 2012. (ЦЕСТ)

Извор: Иван Брабец, Мате Храсте, Сретен Живковић, Граматика хрватскога или српског језика, Загреб : Школска књига, 1952. COBISS.SR 25909255

Онај футур I који Андрић није допуштао адаптирати на (по некима) западну варијанту. Видим да се у чланку Граматика српског језика наводи искључиво ћемо кухати (или кухаћемо), без кухат ћемо.

Ако је којим случајем исто наведено и у чланку Граматика српскохрватског језика, онда је то нетачно, јер је у јединственом језику било допуштено и једно и друго (стр. 102.).

Код неправилних глагола бити, хтјети, ићи, спати се наводи (стр. 122.) занијекани облик глагола хтјети, који гласи:  не ћу, не ћеш, не ће, не ћемо, не ћете, не ће.

Разлике итекако опстоје! Док се занијекани презент:  нијесам, нијеси, није, нијесмо, нијесте, нијесу  описивало као нешто постојеће у старо вријеме. Тако је то кад хрватскосрпски језик води на српскохрватски језик. Разлике постоје без обзира на лудовање на ен.њики ен:Сербиан граммар је постављено као обично преусмјерење. -- Бугослав (разговор) 13:19, 10. мај 2012. (ЦЕСТ)

"Адаптирати" је ствар лексикологије као што је и питање "анализовати" ствар лексикологије, а не граматике. Даље, "куват ћемо" односно "ћемо да кухамо" је ствар правописа као што је "потпредśедник", или "не би" и "немам", а не ствар граматике. Спојено или одвојено "не" уз "-ћу, -ћеш, -ће, -ћемо, -ћете, -ће" је по истом принципу такође ствар правописа, а не граматике - слично као што је "нећеју" некњижевно и стога ствар правописа, но ипак се не може рећи да се не користи, а нема везе са граматиком сем у смислу резона око творбе речи. I још, "нијесам"... "нијесмо" је па опет ствар лексикологије односно локализама, колоквијализама и/или архаизама, исто као што су и "грјешник" и "пјесан" ствар лексикологије, а не ствар граматике. --79.175.98.40 (разговор) 15:58, 10. мај 2012. (ЦЕСТ)

Закључавање

Чланак је закључан док се његов садржај и однос према предложеном спајању не разјасни. --В. Бургић (разговор) 15:24, 19. јул 2015. (ЦЕСТ)