Разговор:Граматика српског језика/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Protiv sam ovakvog postupanja korisnika Biblbroksa. Biblbroks nema pravo nametati svoj lični stav o nazivu i postojanju srpskoga jezika. Niti su korisnici Vikipedije na srpskom jeziku dužni opravdavati postojanje srpskoga jezika i njegove gramatike (da bi kreirali novi članak).
Prije bi Biblbroks trebalo da bude taj koji će si dati truda pa napisati još jedan članak - pod naslovom - Gramatika srpskohrvatskog/hrvatskosrpskoga jezika, pa neka dokazuje koliko je taj jezik postojao i imao zajedničku gramatiku (do razine pravogovora - ortoepije). Zato ću vratiti izmjene na stanje prije Biblbroksovoga premještanja (ako je to moguće). -- Bugoslav (разговор) 12:08, 2. октобар 2011. (CEST)

Nije moj lični stav, no mišljenje. A stav čini mi se ima Bugoslav: "Niti su korisnici Vikipedije na srpskom jeziku dužni opravdavati postojanje srpskoga jezika i njegove gramatike (da bi kreirali novi članak).". Šta se ovim htelo reći? Ja lično zaista ne razumem. No dobro, ako zajednica misli da je ovo problematično vraćam samo sh interwiki. -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:21, 2. октобар 2011. (CEST)

Glede intervikija:

Postavljanje interviki veze na en:Serbo-Croatian grammar i na sh:Gramatika srpskohrvatskog jezika izjednačava se srpski jezik s bivšim srpskohrvatskim, istim onim srpskohrvatskim koji je "službeno" važio u Republici Srbiji, u razdoblju od 28. septembra 1990. do 8. novembra 2006.

Ako većina korisnika Vikipedije na srpskom jeziku misli da su srpski jezik i hrvatski jezik jedan te isti jezik koji se zove srpskohrvatski, kako je to proglasio Ustav Republike Srbije iz 1990. godine ... onda slobodno dodajte i interviki na članak hr:Gramatika hrvatskoga jezika. Kad je to navodno sve isto. -- Bugoslav (разговор) 18:09, 2. октобар 2011. (CEST)

• P.S. Znamo kako su ovdje neki zaključili, te kako se ovdje (naknadno) potpisuje. -- Bugoslav (разговор) 18:09, 2. октобар 2011. (CEST)

Само једна напоменица: Овај чланак је готово дословно преведен са ен вики (прескочен је само један пасус у уводу, чини ми се), тако да су чланак на ен вики и овај чланак потпуно исти.--В и к и в и н дР 18:18, 2. октобар 2011. (CEST)

Da, da, pa i govornici makedonskoga jezika znaju razliku. Uostalom naslov nije isti, a nije ni stvaran sadržaj. Također, treba uzeti u obzir da neki lingvisti smatraju kako se taj jezik raspao, taj o kome je članak na en.wiki. -- Bugoslav (разговор) 18:20, 2. октобар 2011. (CEST)

Морам признати да ми тренутно пажњу одвлачи урнебесно смијешна чињеница да је чланак о граматици српског језика на википедији на српском језику преведен са википедије на енглеском језику и то из чланка који се зове граматика српскохрватског језика. Међутим, без обзира на то, а имајући у виду овај Јагодин коментар, требало би провјерити да ли је овај чланак заиста о граматици српског језика, па ако није, онда га преименовати или исправити оно што је нетачно (ако има нешто нетачно).--В и к и в и н дР 18:36, 2. октобар 2011. (CEST)

Јесте смешно, али боље ишта него ништа. Прелетела сам преко чланка, и на први поглед се чини да оно што у њему стоји, јесте део граматике српског језика. Можда би било добро указати на разлике између хрватског и српског стандарда, као и на разлике са српскохрватским. Али, то су теме за профи лингвисте, тако да мислим да овај чланак неће скоро бити тако детаљно допуњен. --Јагода испеци па реци 18:45, 2. октобар 2011. (CEST)

Predlažem da se članak odključa (skine zaštita razine samo sysop) i omogući uklanjanje interviki veza na članke koji nisu o gramatici srpskog jezika. -- Bugoslav (разговор) 18:48, 2. октобар 2011. (CEST)

Mogu to da urade i admini. Clanak je zakljucan jer je jedan korisnik navrzo da svuda u tekstu menja srpski na srpskohrvatski. --Јагода испеци па реци 19:03, 2. октобар 2011. (CEST)

Isti onaj koji vodi ovakve diskusije i briše (uklanja) čak i kod prijevoda. Iskreno, nekima se čini da je za to dobio odobrenje od nekih viših vlasti, možda čak i od nekih zajednica (ne mislim da je riječ o ovoj zajednici - Zajednici Vikipedijanaca Vikipedije na srpskom jeziku). -- Bugoslav (разговор) 19:09, 2. октобар 2011. (CEST)

---

Dame i gospodo, slobodno imenujte korisnike! Neće vam niko ništa. Taj korisnik, za kojeg se tvrdi da je nešto navrzao, je posle sam izmenio svuda gde je pisalo srpskohrvatski u srpski. I to sve dok su marljiva gospoda i/ili dame, kojima se to učinilo neodgovarajuće, i koja su započela taj posao nedovršivši ga pak, sve to dok su ta marljiva gospoda i/ili dame bila zauzeta davanjem i/ili smišljanjem ovakvih komentara na ovoj stranici. Takođe, čini mi se da neki korisnici ovde izgleda pomišljaju na nekakve zavere šireg tipa. No duboko sam uveren da sam, iz razloga etičnosti prema drugim korisnicima ovde pomenutim, dužan da svekoliko pučanstvo obavijestim o ovoj izmeni. Ja lično je tumačim tako da je jasno ko je zaslužan da se potpiše na čijoj korisničkoj stranici za razgovor. Za to potpisivanje je inače taj "ko" umoljen od strane mene. I to je čak smaran da to uradi: Разговор са корисником:BokicaK#izvinjenje, ako je potrebno, i molba. A članak, verujem, nije zaključan iz razloga iz kojeg pojedine dame i/ili gospoda navode da je zaključan, već, ako već nagađam, zbog percipiranog rata izmena oko gorepomenutih interwikija. Svako dobro želim svima, -- Слободан KovačevićбиблброKS 23:40, 2. октобар 2011. (CEST)

Da, još jedna ispravka i mala napomena pa se odjavljujem. Nije baš najpreciznije reći da je članak preveden sa en wiki s izuzetkom jednog preskočenog pasusa, već bilo preciznije reći da je osim prevođenja dodata i jedna sekcija (Fonetika i fonologija), da su vršene razne sitne dorade da bude jasnije, a da je preskočena (ako se dobro sećam) jedna sekcija o brojevima (zbog manjka marljivosti), i da je o pridevima prevedena samo jedna rečenica (opet zbog manjka marljivosti), dok su iz uvoda izostavljene napomene o navođenju jekavskih i ekavskih oblika i latiničnih i ćiriličnih primera svih leksema (koliko se sećam zbog tadašnjeg razmišljanja da je to suvišno). Ograđujem se donekle od tačnosti ovih navoda, jer sećanje me možda nije najoptimalnije poslužilo u pisanju samih ovih navoda. Verovale tome neke dame i/ili gospoda ili ne, reći još to: da znadeh tada da je već postojao članak na hr, krenuo bih sa radom počevši od njega. Još jedared, svako dobro želim i upućujem meni najsrdačniji pozdrav: uzdravlje svima! -- Слободан KovačevićбиблброKS 00:11, 3. октобар 2011. (CEST)

Šta je ko percipirao, vidi se jasno ovde. Dakle, jasno je da se radilo o vandalizmu, ne o ratu izmena. --Јагода испеци па реци 00:09, 3. октобар 2011. (CEST)

Izvinjavam se, ali moram da odgovorim: percipiranje vandalizma je takođe stvar percepcije - bilo je izmena i posle mojih, a pre gorenavedene izmene. Pa izvol'mo, percipirajmo! Uzdravlje, -- Слободан KovačevićбиблброKS 00:17, 3. октобар 2011. (CEST)

Uklanjanje šablone o spajanju

Treba ukloniti zahtjev za spajanje koji je dat ovdje.

Граматика српскохрватског језика je naslov koji se odnosi na historijsku gramatiku. Граматика српско-хрватског језика je možda naučni pojam u Srbiji, ali nije opšteprihvatljiv.

Ako je Pravopis srpskoga jezika pokazao da je граматика српскохрватског језика historijski pojam, kao i naziv српскохрватски језик, onda tu dileme nema. Treba ukloniti predloženo spajanje

• Извор: Митар Пешикан (гл. аутор), Јован Јерковић (аутор), Мато Пижурица (аутор – гл. уредник, и др.), Милорад Дешић (члан ур. одбора), Бранислав Остојић (члан ур. одбора), Живојин Станојчић (члан ур. одбора), Правопис српскога језика, Измењено и допуњено екавско изд., Нови Сад : Матица српска, 2010., ISBN 978-86-7946-079-0, стр. 459. COBISS.SR 256189191

Prenosim iz izvora (стр. 459):

• српскoхрвaтски (хрвaтскoсрпски), кaд сe oднoси нa зajeднички jeзик oдн. jeзичку зajeдницу (истoр.); српскo-хрвaтски (хрвaтскo-српски), кaд сe oднoси нa сaвр. стaњe. т. 103в (нaп.), 109; уп. српски

• српски: српски гoвoри, српски jeзик, Српскa дeспoтoвинa (ист.), српскoхрвaтскo-maђaрски р(j)eчник; српскo-хрвaтски jeзик (пoслe рaспaдa), т. 103в (нaп.)

Toliko, -- Bugoslav (разговор) 12:19, 8. мај 2012. (CEST)

Ne razumem kako bi gorenavedeno potvrđivalo hipotezu da su gramatika srpskohrvatskog jezika i gramatika srpskog jezika dve različite gramatike. Samo se ponavlja teza o imenu jednog jezika odnosno imenima više jezika, a ne govori se o gramatici jednog odnosno gramatikama više jezika. --79.175.67.201 (разговор) 15:30, 8. мај 2012. (CEST)

Слажем се са Бугославом, за овим сада нема потребе. Уклонити шаблон. --БелиПисац ^{има реч} 19:27, 9. мај 2012. (CEST)

Mišljenje je dato bez obrazloženja. Možemo li dobiti neko? Zar je neko uspeo da ospori različitost ovih dveju gramatika? Je li se skupljaju glasovi na osnovu ličnih preferencija? --79.175.92.89 (разговор) 11:32, 10. мај 2012. (CEST)

Izvor: Ivan Brabec, Mate Hraste, Sreten Živković, Gramatika hrvatskoga ili srpskog jezika, Zagreb : Školska knjiga, 1952. COBISS.SR 25909255

Onaj futur I koji Andrić nije dopuštao adaptirati na (po nekima) zapadnu varijantu. Vidim da se u članku Gramatika srpskog jezika navodi isključivo ćemo kuhati (ili kuhaćemo), bez kuhat ćemo.

Ako je kojim slučajem isto navedeno i u članku Gramatika srpskohrvatskog jezika, onda je to netačno, jer je u jedinstvenom jeziku bilo dopušteno i jedno i drugo (str. 102.).

Kod nepravilnih glagola biti, htjeti, ići, spati se navodi (str. 122.) zanijekani oblik glagola htjeti, koji glasi:  ne ću, ne ćeš, ne će, ne ćemo, ne ćete, ne će.

Razlike itekako opstoje! Dok se zanijekani prezent:  nijesam, nijesi, nije, nijesmo, nijeste, nijesu  opisivalo kao nešto postojeće u staro vrijeme. Tako je to kad хрватскосрпски језик vodi na српскохрватски језик. Razlike postoje bez obzira na ludovanje na en.njiki en:Serbian grammar je postavljeno kao obično preusmjerenje. -- Bugoslav (разговор) 13:19, 10. мај 2012. (CEST)

"Adaptirati" je stvar leksikologije kao što je i pitanje "analizovati" stvar leksikologije, a ne gramatike. Dalje, "kuvat ćemo" odnosno "ćemo da kuhamo" je stvar pravopisa kao što je "potpredśednik", ili "ne bi" i "nemam", a ne stvar gramatike. Spojeno ili odvojeno "ne" uz "-ću, -ćeš, -će, -ćemo, -ćete, -će" je po istom principu takođe stvar pravopisa, a ne gramatike - slično kao što je "nećeju" neknjiževno i stoga stvar pravopisa, no ipak se ne može reći da se ne koristi, a nema veze sa gramatikom sem u smislu rezona oko tvorbe reči. I još, "nijesam"... "nijesmo" je pa opet stvar leksikologije odnosno lokalizama, kolokvijalizama i/ili arhaizama, isto kao što su i "grješnik" i "pjesan" stvar leksikologije, a ne stvar gramatike. --79.175.98.40 (разговор) 15:58, 10. мај 2012. (CEST)

Zaključavanje

Članak je zaključan dok se njegov sadržaj i odnos prema predloženom spajanju ne razjasni. --В. Бургић (разговор) 15:24, 19. јул 2015. (CEST)