Разговор:Дубровачка књижевност/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Људи-знам да је велесрбизам туга поголема, но, мајку му- отарасите се већ те смијешне дубровачке фиксације. Све је ово смијешно. Узели сте цитат Натка Нодила, знаменитога повјесничара и етнолога средине и друге половице 19. стољећа-но, такођер незналице по питањима језичбе повијести и филологије. чак и за оно добо. Дакле, стари је Натко "доказ" да је Дубровник (од, рецимо, 1500 до 1800) језично "српски". Аферим ! Ово је глупост коју је отпилио још Ђуро Даничић, а и нормални српски лингвисти и културњаци (нпр. Миодраг Поповић). Ако вам већ треба изравних исказа самих тих Дубровчана, они постоје одавно, и тричави су до и преко руба досаде: http://hr.wikipedia.org/wiki/Talk:Srpski_jezik Zijev.......

Mir Harven

  • Те твоје офуцане демагошке фразе типа "velesrbizam" које служе само за прикривање ВЕЛЕХРВАТИЗМА (Дубрровачка = хрватска књижевност, итд, итд,...) можеш да продајеш неком другом. Голија
Zijev...jah, ne može se reći da nisam pokušao. http://p206.ezboard.com/freferendumfrm17.showMessage?topicID=111.topic

Поп Дукљанин из Дубровника?

Како ли си само "Попа ДУКЉАНИНА" сврстао у дубровчане? Поп Дукљанин је Баранин. Потражи Бар на карти... Претпостављам да је Голија ово урадио. Само нагађам... --Милант 19:14, 11 Мар 2005 (ЦЕТ)

Залуђеност

Једини Дубровчанин, од тисуће што су постојали, за кога је доказано да је тврдио да је Србин- дум Иван Стојановић. Само ви својатајте; српски писци нису ни Иво Војновић, ни Иван Гундулић, ни Марин Држић. А ту књигу српске омладине Дубровника нису писали никакви аутохтони Дубровчани, већ Срби досељеници који нису хтјели прихватити да нису у граду који носи придјев српски. Ово би требало избрисати. А тај Стојановић ми се не чини Дубровчанином од почетка града.

--Јоло Буки Оригинал 15:03, 19. јун 2007. (ЦЕСТ)[одговори]

Куку-леле

Овај чланак уоште није о дубровачкој књижевности, већ чији је Дубровник, наш или њихов. Нема му спаса. -- Bojan  Razgovor  20:35, 1. јул 2008. (CEST)[одговори]

Јбг,није ни први,а богме ни последњи коме је главна преокупација ко је "наш",а ко њихов и слично. Можда би најбоље било направити пар основних реченица и пописати ауторе,а ресто остаје у историји,па нек` докони попови копају по томе. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 00:53, 2. јул 2008. (CEST)[одговори]

Daj neki nepristrasni predlog za klicu: Dubrovačka književnost je/se... -- Bojan  Razgovor  10:49, 9. јул 2008. (ЦЕСТ)[одговори]

Набуџио сам неку неутралну основу која се бави укратко самим писцима и додао доле званични став/поглед српске науке о овој теми који се добрано може проширити(има још у самој књизи ставова Павла Ивића и Милана Решетара,а недавно се колегијум активних професора и асистената са Филолошког факултета у Београду огласио ови поводом и изнео слично мишљење).Стари изглед чланка тј. текст се може видети овде. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 07:08, 31. јул 2008. (ЦЕСТ)[одговори]

Логика

Немам намјеру препуцавати се око припадности дубровачке књижевности, јер за то доиста нема основе, али ипак желим нагласити сљедеће... Да би се књижевност неког краја могла сматрати дијелом књижевности неке нације, треба књижевност тога краја утјецати на књижевност остатка националне књижевности, што у односу дубровачке и српске књижевности једноставно не стоји. I то је јасно ко дан. Дубровачка књижевност је готово неразлучива од остатка далматинске књижевност и утјецала је на даљњу судбину хрватске књижевности, док истодобно није оставила готово никакав траг у каснијој српској књижевности. Према томе, једноставно нема основе сврставати дубровачку књижевност под окруиље српске, јер не постоји никакав континуитет и однос међу њима.

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 109.60.4.93 (разговор)