Разговор:Дубровачка књижевност/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ljudi-znam da je velesrbizam tuga pogolema, no, majku mu- otarasite se već te smiješne dubrovačke fiksacije. Sve je ovo smiješno. Uzeli ste citat Natka Nodila, znamenitoga povjesničara i etnologa sredine i druge polovice 19. stoljeća-no, također neznalice po pitanjima jezičbe povijesti i filologije. čak i za ono dobo. Dakle, stari je Natko "dokaz" da je Dubrovnik (od, recimo, 1500 do 1800) jezično "srpski". Aferim ! Ovo je glupost koju je otpilio još Đuro Daničić, a i normalni srpski lingvisti i kulturnjaci (npr. Miodrag Popović). Ako vam već treba izravnih iskaza samih tih Dubrovčana, oni postoje odavno, i tričavi su do i preko ruba dosade: http://hr.wikipedia.org/wiki/Talk:Srpski_jezik Zijev.......

Mir Harven

• Те твоје офуцане демагошке фразе типа "velesrbizam" које служе само за прикривање ВЕЛЕХРВАТИЗМА (Дубрровачка = хрватска књижевност, итд, итд,...) можеш да продајеш неком другом. Голија

Zijev...jah, ne može se reći da nisam pokušao. http://p206.ezboard.com/freferendumfrm17.showMessage?topicID=111.topic

Поп Дукљанин из Дубровника?

Како ли си само "Попа ДУКЉАНИНА" сврстао у дубровчане? Поп Дукљанин је Баранин. Потражи Бар на карти... Претпостављам да је Голија ово урадио. Само нагађам... --Милант 19:14, 11 Мар 2005 (CET)

Zaluđenost

Jedini Dubrovčanin, od tisuće što su postojali, za koga je dokazano da je tvrdio da je Srbin- dum Ivan Stojanović. Samo vi svojatajte; srpski pisci nisu ni Ivo Vojnović, ni Ivan Gundulić, ni Marin Držić. A tu knjigu srpske omladine Dubrovnika nisu pisali nikakvi autohtoni Dubrovčani, već Srbi doseljenici koji nisu htjeli prihvatiti da nisu u gradu koji nosi pridjev srpski. Ovo bi trebalo izbrisati. A taj Stojanović mi se ne čini Dubrovčaninom od početka grada.

--Jolo Buki Original 15:03, 19. јун 2007. (CEST)

Куку-леле

Овај чланак уоште није о дубровачкој књижевности, већ чији је Дубровник, наш или њихов. Нема му спаса. -- Bojan  Razgovor  20:35, 1. јул 2008. (CEST)

Јбг,није ни први,а богме ни последњи коме је главна преокупација ко је "наш",а ко њихов и слично. Можда би најбоље било направити пар основних реченица и пописати ауторе,а ресто остаје у историји,па нек` докони попови копају по томе. Црни Бомбардер!!! (†) 00:53, 2. јул 2008. (CEST)

Daj neki nepristrasni predlog za klicu: Dubrovačka književnost je/se... -- Bojan  Razgovor  10:49, 9. јул 2008. (CEST)

Набуџио сам неку неутралну основу која се бави укратко самим писцима и додао доле званични став/поглед српске науке о овој теми који се добрано може проширити(има још у самој књизи ставова Павла Ивића и Милана Решетара,а недавно се колегијум активних професора и асистената са Филолошког факултета у Београду огласио ови поводом и изнео слично мишљење).Стари изглед чланка тј. текст се може видети овде. Црни Бомбардер!!! (†) 07:08, 31. јул 2008. (CEST)

Logika

Nemam namjeru prepucavati se oko pripadnosti dubrovačke književnosti, jer za to doista nema osnove, ali ipak želim naglasiti sljedeće... Da bi se književnost nekog kraja mogla smatrati dijelom književnosti neke nacije, treba književnost toga kraja utjecati na književnost ostatka nacionalne književnosti, što u odnosu dubrovačke i srpske književnosti jednostavno ne stoji. I to je jasno ko dan. Dubrovačka književnost je gotovo nerazlučiva od ostatka dalmatinske književnost i utjecala je na daljnju sudbinu hrvatske književnosti, dok istodobno nije ostavila gotovo nikakav trag u kasnijoj srpskoj književnosti. Prema tome, jednostavno nema osnove svrstavati dubrovačku književnost pod okruilje srpske, jer ne postoji nikakav kontinuitet i odnos među njima.

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 109.60.4.93 (разговор)