Разговор:Никола Добречић

Енциклопедијски?

На први поглед је видети, да овај чланак није писан енциклопедијски, него прожет детињастим национализмом, што свакако није одлика за један научни чланак. Поред тога такво наглашавање никако није прикладно за овако важан чланак, поготово не данас, у овој напетој ситуацији у самој Црној гори, где се копља ломе баш око тога, што за један народ баш није најсрећније. Објективном проматрачу овакав начин писања изгледа као пропаганда те левање уља на ватру. На овакве "ситнице" треба пазити свугде, а поготово на неутралној и међународној Wикипедији.

Друга замерка јесте, што не примећујем објективне изворе. Дакле: требало би чланак ставити у реалне оквире без славопојки српском национализму у Црној гори. У том циљу би требало неке небитне и пропагандне делове изоставити, а друге суштинске делове, који фале, додати. Не чуди ме стога, да је неко пре мене ставио ознаку ПОВ. Овом чланку би је и ја дао, макар у принципу овакве ознаке (поготово ако су престроге) - мрзим. — Стебуник (разговор) 21:13, 21. август 2024. (ЦЕСТ)

Макар је у Црној гори у обичају ијекавица, ја сам живео дуго у средини где је владала екавица. Разуме се да то није мањак овога чланка, та писан је на српској Wикипедији, где превладава екавица. — Стебуник (разговор) 21:17, 21. август 2024. (ЦЕСТ)

Непоштовање?

Испод слике у чланку пише:

Непоштовање према ктитору ове цркве, Николи Добречићу, је исказано тако што су му клупе стављене преко гроба и преко крста, гробне плоче и натписа може да се гази.

Ја као римокатолик не бих се сложио са мишљењем, да значи постављање клупа (што је у католичким црквама обичај готово свугде) - и "гажење преко гроба и крста" знак непоштовања. У томе се ова црква не разликује од других. Погрешка је у онога, који је гробницу поставио тако рећи у средину црквене лађе. Вероватно је била црква поправљана или проширена. Најсигурније су овакви културни споменици сачувани, ако су у зиду (али то свугде није могуће) или барем уз руб зидова (као што сам то видео у много цркава, такођер у Бечу). Већ од давнина је главни закон код градње или поправке цркава, поготово после 2. ватиканско сабора, ипак овај: "Салус анимарум сумма леx" ("Спасење душа је највиши закон"). На првом месту је дакле жива Црква (то су верници), тек онда уметност или различити споменици. Ко то разуме неће правити око тога проблема. Ако пак можда не практицирамо веру (такођер редовним долажењем на свету недељну мису, примањем исповести и причести), као и практичним показивањем љубави у животу нашим суграђанима без обзира на нацију, положај или веру - али и рађањем деце по Божјој вољи - за бадава нам чување драгоцених, али мртвих споменика за сваку цену. Нека неко не мисли, да сам ја против чувања и рестаурирања споменика не само у црквама или верских, него и других зграда и на другим местима.— Стебуник (разговор) 21:51, 21. август 2024. (ЦЕСТ)

Надаље, као што је споменуто, за гробнице није средина цркве најсрећније решење. Ако је сличан гроб посред цркве, по њему ће се газити (таквих случајева сам видео и у Светој земљи), макар у цркви не било клупа. Најприкладније решење сам споменуо горе.— Стебуник (разговор) 21:51, 21. август 2024. (ЦЕСТ)