Разговор:Српска уметност/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
На пројекту Ратко овдје, има јако добре литературе на тему историје српске па и југословенске умјетности. Тако да, ко буде пожелио да пише овај чланак нека обавезно посјети повезницу коју сам дао. Што се тиче тренутног чланка, није у тону енциклопедије, мада има неких реченица које нису ни погрешне. ---Славен Косановић- {разговор} 19:03, 6. јул 2007. (ЦЕСТ)
Овај чланак се односи на Ликовне уметности (сликарство, архитектуру). Вајарство нисам приметио. Требало би можда да се зове Српске ликовне уметности, а Српска уметност би имала линкове на Ликовну уметност, музику, филм...
--Јакша 06:47, 11. октобар 2007. (ЦЕСТ)
- У литератури се под уметност углавном подразумевају ликовне уметности док је књижевност други термин који се одваја. што се филма тиче не знам да ли би га требало укључити у овај чланак. --Војвода разговор 10:36, 24. март 2008. (ЦЕТ)
Извори из којих сам саставио чланак српска уметност
Чланак о српској уметности саставио сам из углавном Народне енциклопедије и података из Пројекта Растко како се то наводи у литератури у чланку, али сам то допунио из својих бележака из предавања арх. Зорана Петровића на Архитектонском факултету која су одржана 1975. године у оквиру предмета Народна архитектура и то описом углавном основа објеката народне аррхитектуре у Србији којим сам се служио да би моји коментари били исправни иако ове основе и податци постоје у књизи Народна Архитектура од проф.арх. Александра Дерока која се као једно од његових дела наводи и у чланку у Википедији о проф. Дероку коју сам ја користио као уџбеник у време када сам припремао испите из ове материје те се све тврдње и подаци могу тамо и проверити но навођење појединих извора захтевало би истраживање већином познатих навода у књизи проф Дерока до којих сам ја стизао брже из својих бележака са предавања проф.арх. З. Петровића.--Вцеснак (разговор) 07:26, 22. мај 2008. (ЦЕСТ)
Допуна објашњења о српској уметности за примедбе на чланак
... објашњење да српска уметност прати и развија се под утицајем европских стремљења опште је позната и није је потребно посебно објашњавати како се Србија налази у Европи и очигледно је да подпада под ове утицаје али ако је потребан посебан навод послужићу се Народном енциклопедијом на страни 699 18.-23. ред где се и о овој чињеници говори а од 23. и 24. реда говори се о утицајима са истока- што значи оријенталним утицајима... Ово је општепозната чињеница и лако се може наћи и у свим другим изворима које третирају ову материју. Овакове тврдње могу се налазити и у књизи Карактерологија Југословена од нашег познатог карактеролога Дворниковића.
... на пољу вајарства стара српска уметност није показала ништа монументално и могу се запазати разни вајарски декоративни радови на српским манастирима а вајари су обично и по правилу били анонимни уметници иако су позната нека имена уметника вајара у Далмацији а у Србији је познато да су се помињали обично францискански монаси монаси мале браће и да су као архитекти у зидању Дечана били протомајстор Ђорђе са браћом- ово се може проверити у наводу Народне енциклопедије на страницама 706. и 707. која се као литература наводи у чланку... Вајарска дела односно орнаментика из доба Кнеза Лазара, деспота Стевана и Ђурђа показују особености у којима се оцртавају утицаји са истока (Грузије Јерменије и Ислама)а и орнаментике са Кавказа а и неких џамија у Бруси и Коњи - ибид. Када се говори о касној појави вајарства у Србији мисли се не на орнаментику и дрворезе и ситне пластике и орнаментавне вајарске украсе на обично отворима манастира прозорима и вратима који су настали пре већ на вајарство као посебно уметничко дело и ови податци се могу проверити и ако су опште познати у литератури наведеној у чланку под "Пројекат Растко"- о вајарству.
- ... што се тиче поклапања епоха у уметности са историјом односно са њеним епохама ово тврђење је преузето из Народне енциклопедије...
- ...за разлику од нашег познатог карактеролога Дворниковића који је имао мишљење да је много од многог преузето у Србији из оријенталних извора("Карактерологија Југословена"), у делима наших познатих архитеката као Петровића те Дерока може се сусретати са тврђењима и мислима да је српска уметност а нарочито српска архитектура дала много тога оригиналног а нарочито у архитектури манастирске цркве Богородице Љевишке и појавом Рашке школе - проф арх. А. Дероко "Народна Архитектура"...
Покварене спољашње повезнице
Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!
- http://web.mit.edu/most/www/ser/Belgrade/architecture.html (archive)
- In Београд on 2016-04-23 03:51:21, 404 Not Found
- In Српска уметност on 2017-02-10 07:04:57, 404 Not Found
Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [1].--Autobot (разговор) 08:06, 10. фебруар 2017. (CET)
Датотеци на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостаје дозвола за коришћење
Здраво! Следећој датотеци на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостаје дозвола и може бити избрисана:
Више информација можете наћи на наведеној страници описа датотеке. —Community Tech bot (разговор) 11:37, 6. јануар 2022. (CET)
Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање
Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:
Учествујте у расправи о брисању на страници предлога. —Community Tech bot (разговор) 14:07, 31. март 2022. (CEST)
