Razgovor:Srpska umetnost/Arhiva 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
На пројекту Ратко овдје, има јако добре литературе на тему историје српске па и југословенске умјетности. Тако да, ко буде пожелио да пише овај чланак нека обавезно посјети повезницу коју сам дао. Што се тиче тренутног чланка, није у тону енциклопедије, мада има неких реченица које нису ни погрешне. ---Славен Косановић- {разговор} 19:03, 6. јул 2007. (CEST)
Овај чланак се односи на Ликовне уметности (сликарство, архитектуру). Вајарство нисам приметио. Требало би можда да се зове Српске ликовне уметности, а Српска уметност би имала линкове на Ликовну уметност, музику, филм...
--Јакша 06:47, 11. октобар 2007. (CEST)
- U literaturi se pod umetnost uglavnom podrazumevaju likovne umetnosti dok je književnost drugi termin koji se odvaja. što se filma tiče ne znam da li bi ga trebalo uključiti u ovaj članak. --Војвода разговор 10:36, 24. март 2008. (CET)
Izvori iz kojih sam sastavio članak srpska umetnost
Članak o srpskoj umetnosti sastavio sam iz uglavnom Narodne enciklopedije i podataka iz Projekta Rastko kako se to navodi u literaturi u članku, ali sam to dopunio iz svojih beležaka iz predavanja arh. Zorana Petrovića na Arhitektonskom fakultetu koja su održana 1975. godine u okviru predmeta Narodna arhitektura i to opisom uglavnom osnova objekata narodne arrhitekture u Srbiji kojim sam se služio da bi moji komentari bili ispravni iako ove osnove i podatci postoje u knjizi Narodna Arhitektura od prof.arh. Aleksandra Deroka koja se kao jedno od njegovih dela navodi i u članku u Vikipediji o prof. Deroku koju sam ja koristio kao udžbenik u vreme kada sam pripremao ispite iz ove materije te se sve tvrdnje i podaci mogu tamo i proveriti no navođenje pojedinih izvora zahtevalo bi istraživanje većinom poznatih navoda u knjizi prof Deroka do kojih sam ja stizao brže iz svojih beležaka sa predavanja prof.arh. Z. Petrovića.--Vcesnak (разговор) 07:26, 22. мај 2008. (CEST)
Dopuna objašnjenja o srpskoj umetnosti za primedbe na članak
... objašnjenje da srpska umetnost prati i razvija se pod uticajem evropskih stremljenja opšte je poznata i nije je potrebno posebno objašnjavati kako se Srbija nalazi u Evropi i očigledno je da podpada pod ove uticaje ali ako je potreban poseban navod poslužiću se Narodnom enciklopedijom na strani 699 18.-23. red gde se i o ovoj činjenici govori a od 23. i 24. reda govori se o uticajima sa istoka- što znači orijentalnim uticajima... Ovo je opštepoznata činjenica i lako se može naći i u svim drugim izvorima koje tretiraju ovu materiju. Ovakove tvrdnje mogu se nalaziti i u knjizi Karakterologija Jugoslovena od našeg poznatog karakterologa Dvornikovića.
... na polju vajarstva stara srpska umetnost nije pokazala ništa monumentalno i mogu se zapazati razni vajarski dekorativni radovi na srpskim manastirima a vajari su obično i po pravilu bili anonimni umetnici iako su poznata neka imena umetnika vajara u Dalmaciji a u Srbiji je poznato da su se pominjali obično franciskanski monasi monasi male braće i da su kao arhitekti u zidanju Dečana bili protomajstor Đorđe sa braćom- ovo se može proveriti u navodu Narodne enciklopedije na stranicama 706. i 707. koja se kao literatura navodi u članku... Vajarska dela odnosno ornamentika iz doba Kneza Lazara, despota Stevana i Đurđa pokazuju osobenosti u kojima se ocrtavaju uticaji sa istoka (Gruzije Jermenije i Islama)a i ornamentike sa Kavkaza a i nekih džamija u Brusi i Konji - ibid. Kada se govori o kasnoj pojavi vajarstva u Srbiji misli se ne na ornamentiku i drvoreze i sitne plastike i ornamentavne vajarske ukrase na obično otvorima manastira prozorima i vratima koji su nastali pre već na vajarstvo kao posebno umetničko delo i ovi podatci se mogu proveriti i ako su opšte poznati u literaturi navedenoj u članku pod "Projekat Rastko"- o vajarstvu.
- ... što se tiče poklapanja epoha u umetnosti sa istorijom odnosno sa njenim epohama ovo tvrđenje je preuzeto iz Narodne enciklopedije...
- ...za razliku od našeg poznatog karakterologa Dvornikovića koji je imao mišljenje da je mnogo od mnogog preuzeto u Srbiji iz orijentalnih izvora("Karakterologija Jugoslovena"), u delima naših poznatih arhitekata kao Petrovića te Deroka može se susretati sa tvrđenjima i mislima da je srpska umetnost a naročito srpska arhitektura dala mnogo toga originalnog a naročito u arhitekturi manastirske crkve Bogorodice Ljeviške i pojavom Raške škole - prof arh. A. Deroko "Narodna Arhitektura"...
Покварене спољашње повезнице
Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!
- http://web.mit.edu/most/www/ser/Belgrade/architecture.html (archive)
- In Београд on 2016-04-23 03:51:21, 404 Not Found
- In Српска уметност on 2017-02-10 07:04:57, 404 Not Found
Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [1].--Autobot (разговор) 08:06, 10. фебруар 2017. (CET)
Датотеци на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостаје дозвола за коришћење
Здраво! Следећој датотеци на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостаје дозвола и може бити избрисана:
Више информација можете наћи на наведеној страници описа датотеке. —Community Tech bot (разговор) 11:37, 6. јануар 2022. (CET)
Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање
Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:
Учествујте у расправи о брисању на страници предлога. —Community Tech bot (разговор) 14:07, 31. март 2022. (CEST)
