Разговор:Сахат-кула у Бањалуци/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Кандидат за добар чланак на расправи

Чланак тематизује један споменик културе Републике Српске и национални споменик БиХ. Све је покривено. Све критике су добродошле. Расправа траје 7 дана од датума и времена у мом потпису. --ANTI_PRO (разговор) 01:09, 5. јун 2020. (CEST)

Acamicamacaraca

Делује да је чланак океј одрађен. Осврнућу се на примедбе:

• Име: Име теме се на појединим местима у чланку помиње са цртицом, а негде не. Наслов је исто вез цртице. У Правопису 2010. наводи се облик с њом. Исти облик се наводи и у Речнику САНУ. Требало би исправити.

  Урађено --ANTI_PRO (разговор) 11:34, 7. јун 2020. (CEST)

• Реченичне конструкције:

Енглески пасив + „од стране”: Područje i ostaci banjalučke sahat-kule su 7. maja 2003. godine od strane Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine proglašeni nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine.
Заменити са: Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine proglasila je 7. maja 2003. godine područje i ostatke banjalučke sahat-kule nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine.

  Урађено --ANTI_PRO (разговор) 11:34, 7. јун 2020. (CEST)

• Гомилање: Чини ми се да се превише понавља реч „година” (29 пута).

Videću ovo da popravim --ANTI_PRO (разговор) 11:34, 7. јун 2020. (CEST)

• Типографија: Не допада ми се ова употреба цртица. Мислим да није у складу с основним типографским смерницама. Уместо њих, боље је писати то све у прози или алтернативно користити списак другог степена (**).

  Урађено --ANTI_PRO (разговор) 11:34, 7. јун 2020. (CEST)

• Римске цифре? Зар није боље уместо римских цифара за векове/столећа користити арапске. Знам да је и једно и друго океј, али су арапске приступачније. Римске могу некад и да збуне читаоца.

Na raspolaganju imaš i jednu i drugu opciju kad pišeš. ILi arapske ili rimske. I onda se odlučiš za jednu i držiš se te opcije ceo članak. Ja se odlučio ovde za rimske. Iako nekome mogu ličiti teže čitljive, ne ide mi da vekove prikazujem arapskom cirframa. --ANTI_PRO (разговор) 11:34, 7. јун 2020. (CEST)

Остало делује океј. Све похвале! — Жиле (✉) 02:00, 7. јун 2020. (CEST)

Hvala :) --ANTI_PRO (разговор) 11:34, 7. јун 2020. (CEST)

Коментари 2

1. Према Речнику језичких недоумица Ивана Клајна, правилно је рећи у Бањалуци, док је израз у Бањој Луци знатно ређе у употреби и сматра се донекле и архаизмом. Уопштено, кроз цели чланак се мешају облици Бањој Луци, Бања Луци, Бањалуци, бањалучки, бањолучки....

U novije vreme se koristi više drugi izraz. Oba su ispravna. Pravilo je da se odlučiš za jedan i držiš se kroz ceo tekst, što sam i uradio. Nigde nisam mešao ta dva. Takođe sam se odlučio za banjalučki, a ne banjolučki. Ni drugog nema nige u tekstu, bar ne da sam ja video. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)

1. Сахат кула се налазила у бањалучкој чаршији. О каквој чаршији је реч, јел ово енциклопедија или новинарски чланак који се са носталгијом присећа неких прошлих времена?

To je reč i danas u uporetbi. Koristio sam je iz izvora koji je nastao nakon 2000e godine. Namerno stoji čaršija, jer se istorijski centar BL više ne nalazi tema gde je njena stara čaršija/Donji Šeher. Inače mi na ovoj vikiediji imamo članke za čaršiju i članke o čaršijama. Tako da ovo više shvatam kao tvoj stilski sud. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)

1. Кроз цео чланак се мешају екавица и ијекавица. Одлучи се за једно наречје

Intencija je da bude na ijekavici, piše iznad na szr. Nisam do sada primetio gde sam mešao, ako ima svakako ću ispraviti. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)

1. Четворна основица би била шта?

Kvadrat. Ispravio sam u kvadratnu. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)

1. Banjalučka je sahat-kula... — какав је ово почетак реченице?

Променио. --АНТИ_ПРО (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (ЦЕСТ)

1. (1574. — 1588.) обе тачке су вишак, погрешна и црта

Тачке сигурно јесу, за цртицу нисам сигуран, зато сам је оставио. Виђао сам је хиљаду пута у књигама и чланцима.

1. и уношењем ставки о плаћи „сајчије“ (урара, часовничара) желио на неки начин сачувати ту, вјероватно, кршћанску... — није сајчија, него сајџија

Реч је о цитату. Јасно је стављено под наводнике. А оригинални називи се не мењају ако су у наводницима. --АНТИ_ПРО (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (ЦЕСТ)

1. (в. испод). — за овакве ствари имамо напомене

Напомене служе за нешто друго. За допуну текста. А овај облик сам виђао на крш места у књигама, дакле итекако се овај облик служи у научним текстовима. ЗАто га и ја користим. --АНТИ_ПРО (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (ЦЕСТ)

1. Он овај факат тумачи... — он факат тумачи???

Променићу у чињењицу, премда реч факат постоји у српском језику. --АНТИ_ПРО (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (ЦЕСТ)

1. „с обзиром да се у Ферхад-пашиној закладници спомиње само плаћа за оног који ће се бринути око сахата, торањ са сатом је постојао и прије негова доласка —Ово је википедија на српском језику и цитати морају бити написани на српском језику, нема факата, закладница (немам појма шта би то уопштр могло бити), сахата и сличних конструкција

Као изнад. Цитати су увек у оригиналу. --АНТИ_ПРО (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (ЦЕСТ)

1. ад дира ал истанбулиyyа — за ово треба транскрипција, напомена и оригинал

Ставио сам у курузив --АНТИ_ПРО (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (ЦЕСТ)

1. висина објекта током хисторије

Опет цитат. Зато сам оставио оригинал.

1. звоно које је одбијало сатове — звоно не одбија већ откуцава сатове

Мени је логичније да звоно од пар тона одбија, а не откуцава. Откуцава сат од пола килограма. --АНТИ_ПРО (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (ЦЕСТ)

1. откуцавала сате а ла турца — а ла турца?

Ставићу у куризив. I додао везу ка чланку ка другој википедији где пише шта је то. --АНТИ_ПРО (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (ЦЕСТ)

1. основа квадратичног облика

Исправљено

1. горње-вакуфске сахат-куле — горњовакуфска, доњовакуфска

Исправљено

1. Која је поента стављања слика кула из Ливна и Травника у овај чланак? Могла је комотно и слика Биг Бена да се покажу разлике

Поента је да се виде сличности тих две сахат-кула са бањалучком. Зато пасус изнад и почиње овако У поређењу са другим сахат-кулама у Босни и Херцеговини бањалучка сахат-кула се,..Визеулност је овде кључна. Иначе, идеја није оригинално моја, него је из научне публикације коју сам користио приликом писања чланка. Одатле сам то видео. --АНТИ_ПРО (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (ЦЕСТ)

1. XIX стољеће

Стољеће није српска реч? --АНТИ_ПРО (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (ЦЕСТ)

1. 22,00 м???

Не разумем примедбу. --АНТИ_ПРО (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (ЦЕСТ)

1. Крај XIX - почетак XX стољећа

Исто као изнад

1. израдба техничке документације — стара српска реч израдба (помиње се на неколико места)

Промењено

1. постављање челичних шипки ФИ 20 мм у четири кута објекта и њихово везивање са хоризонталним серклажима помоћу анкерираних кутовника — ево и кутова и кутовника

Промењено

Кад се већ користе извори на хрватском или бошњачком језику, лепо би било да се текст који се пише на википедији на српском језику, прилагоди српском језику. То што је реч о објекту који потиче из отоманског периода, не значи и да чланак треба да изгледа као да је написан у истом том периоду. У принципу, ово је пристојан чланак написан јако лошим српским језиком (то је оно кад неко покушава да буде „већи католик од папе”) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:43, 7. јун 2020. (ЦЕСТ)

Исправио сам већину замерки. Признајем да је било пар кроатизама које дугујем хрватском извору. Ништа више. Такође, ако неко случајно види негде екавску реч, нека напише овде или сам промени у ијекавицу, могуће је превид. Хвала на комплименту. --АНТИ_ПРО (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (ЦЕСТ)

Извињавам се што сам пореметио твој коментар. Било ми лакше да одговарам тачку по тачку, него да пишем свој. Зато ова фрка са бројевима. --АНТИ_ПРО (разговор) 18:27, 8. јун 2020. (ЦЕСТ)

Цитати се не могу остављати у оригиналу уколико је реч о страном језику. У тим реченицама не видим ништа специјално и специфично што би захтевало орогиналан цитат. Реч чаршија се у том делу БХ готово никада није користила изван муслиманских извора. Енциклопедијски чланци треба да си једнообразни,а не да се убацују архаизми и синоними. Стољеће, рефка, факат итд нема шта да траже у савременим српским енциклопедијским чланцима. Звона на куле су се и постављала да би откуцавала пуне сате, и то им је била сврха тежила она тону или три киле. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:36, 8. јун 2020. (ЦЕСТ)

Није реч о страном језику, у томе је и суштина. То је корпус штокавског који припада српском језику, како смо и учили у школи. Друго, чаршија је уобичајен назив. I данас се обилато користи. Сваки дан чујем о београдској чаршији кад је реч о политици. Или о ваљевској чаршији код старијих људи кад кажу град. Овде није реч само о локализму, него о историјски важном називу који се везује за тај објекат. Чаршија је назив за стари муслимански део града претходно познат као Доњи шехер. У одлуци КОмисије за националне споменике БиХ, која је писана на хрватском, српском и бошњачком стандарду, из 2002-е године, одакле сам преузео односну реч се експлицитно говори о чаршији. Треће стољеће је српска реч. Није архаизам. Каже Павле Ћосић у речнику из 2008е године. I ја увек користим синониме у чланцима да не би било једнообразни, да се не би поваљао стално. Горе ми је Аца замерио да реч година понављам превише често. За последње могу да ти узмем као аргумент, иако је стилсе природе. Уважићу те. --АНТИ_ПРО (разговор) 23:57, 8. јун 2020. (ЦЕСТ)

Премјестити...

... јер неко мисли да се овдје не треба користити придјев бањолучко за Бања Лука.

По правопису би морало тако, па је једино рјешење користити назив Бањалука и сљедствено бањалучко. --77.221.6.23 (разговор) 23:42, 10. октобар 2020. (ЦЕСТ)

Измене Обсусера

Стварно си упоран у овоме, и свака ти част на томе (да будем мало ироничан), али ја стварно немам појма зашто инсистираш на *Бањалука* уместо *Бања Лука*, кад су и један и други правописно оправдани. Ствар је само да се одабере један и користи кроз цео чланак, као што сам горе и написао кад је била расправа за добар. Дакле, могу да ти дам овде изворе из 70их, 80их, 90их (као и данашње), где пише 'Бања Лука', а не 'Бањалука'. Ништа ја не измишљам. Стварно ми није јасан твој став, зашто си се баш за ово закачио. Кеве ми. Е сад, направио си и добрих измена, а негде и не баш тако добрих, па ћу сад да се осврнем на измене. Ишао сам редом, хронолошки, по диффу, па отвори у другу картицу и прати редом.

• Сахат-кула је била једнопросторан објект и у подножју је имала скоро квадратну основу — димензија 3,20 м × 3,30 м... Подразумева се да је мерна јединица на крају довољна, не мора да стоји иза сваког броја. Друго, склонио си са мерне јединице (м) шаблон који спречава конвертовање у ћирилицу, а ја сам га намерно ставио. Јер се по правопису мерне јединице пишу латиницом. Кад неко конвертује чланак у ћирилицу то ћириличко 'м' нема никаквог смисла, са аспекта правописне ваљаности. Дакле, врати ову измену.

• Срушена је 15. децембра 1993, неколико мјесеци након рушења Ферхадије џамије, заједно са другим објектима у комплексу срушене џамије. До данас није обновљена. Подручје и остаци бањалучке сахат-куле непокретно су културно добро Републике Српске и национални споменик Босне и Херцеговине. Ову измену обавезно да вратиш. Намерно сам експлицитно навео у уводу да је срушена неколико месеци након Ферхадије. Јер се у нестручној литератури, у крш порталских и новинских чланака, наводи да је срушена заједно са Ферхадијом. Ако не верујеш иди гугл претрагу па ћеш видети. Дакле ово обавезно мора да стоји у уводу, јер новинари масовно преписују са википедије, па ако већ преписују, нека преписују тачне податке. Друго, пре 2 месеца је потписан уговор Исламске заједнице, града Бањалуке и Турске агенције ТИКА о обнови сахат-куле. Тако да очекујем да ће током ове године, пре завршетка радова и за време отварања, овај чланак бити прилично посећен. Већ сам видео једну репортажу Федералне телевизије (ФТВ) која се користила подацима из овог чланка. Ове податке још нисам унео у чланак, планирам, и планирам поново да га кандидујем јер се прошли пут само двоје људи јавило у расправи. Треће, ниси требао да правиш скраћеницу 'споменик БиХ' уместо 'споменик Босне и Херцеговине', јер је реч о уводу. Ја могу да ти гарантујем да већина људи који читају ове чланке појма немају шта је 'национални споменик Босне и Херцеговине'.

• Иначе, измене на које нисам навео примедбе у овом коментару, сматрам да су добре, зато их и не коментаришем.

• исламских молитви (пет дневно, у одређено вријеме, како је муслиманима прописано нормама њихове религије); Не знам што си направио ову измену, јер је плеоназам. Буквално су из претходне измене (зградња је била условљена са једне стране потребом обављања пет дневних молитви у одређено вријеме како је прописано исламским вјерским канонима) може ишчитати, да је реч о исламу, а не некој другој религији. Али ајде, може и овако.

• Према једном путописцу из Француске из XVI вијека. Овде ниси требао да убацујеш овај шаблон, јер се ни у самим изворима који стоје на крају пасуса (ове четири референце), не наводи о ком путописцу је реч. Дакле тако пише у изворима. 3 од њих су ти доступне на интернету, погледај сам.

• Бригу о сахат-кулама водили су углавном сами вакифи. Направио си двосмислену измену. Јер то није исто као ово претходно: Бригу о сахат-кулама водили су вакуфи. Вакуф и вакиф нису исто. Вакуф је сет институција, а вакиф је један човек који је власнички повезан са вакуфом. Дакле нешто слично као однос једне корпорације као целине, и управног одбора те корпорације (у којој седе неки људи). Иначе управник вакуфа није вакиф. Него мутевелија. Итд. Дакле, исправно је вакуф, а не вакиф.

• Овај посао се често насљедно преносио унутар једне породице (нпр. са оца на сина), па је тако једна породица ову дужност обављала дуги низ година. Не треба ово нпр., него баш са оца на сина. У османском друштву положај жене је био другачији од мушкарца и наслеђивање је пре свега ишло по мушкој линији. Нпр. имплицира да је постојао другачији облик наслеђивања. Зато то треба избацити. Друго, ниси требао да мењаш, тј. да додајеш овај посао у ову дужност, јер то није била дужност него посао. Фора је била у томе да је то био облик непотизма. Дужност имплицира да је то било место као место Предсеника државе, па је он обавља, па има дужност, дуг према људима који су га ту поставили да посао обавља савесно итд. Ово је био посао, као што је данас посао касирке у супермаркету. Фора је била у томе да је једна породица, на мала врата, истиснула све остале конкуренте и претворила овај посао у свој лични породични бизнис. Посао мувекита није био наследне природе по себи, него је на корумпиран начин тако постао. Тако се десило и са неким другим пословима унутар вакуфа. Као са имамима. Имаш то овде. Када је место имама џамије претворено у наследну функцију унутар једне породице. Зато врати на овај посао.

• са друге стране, према мишљењу архитекткиње Сабире Хусеџиновић која .. не знам шта ће ти ово која у реченици, нема смисла. У овај спор да ли је архитекта или архитекткиња нећу да улазим, стави како мислиш. Презезнута тема.

• Бројни историчари, као што је Хамдија Крешевљковић или Алија Бејтић, истичу да је сахат-кула највјероватније настала у XVI вијеку, односно у вријеме успостављања Босанског пашалука у Бањалуци за вријеме Ферхат-паше Соколовића (владао 1574—1588). Боље вратити ово (1574 — 1588), уместо (владао 1574—1588) које си ти додао. Јер је мало замршенија прича. Пашалук је проглашен тек 1580. године, а ово 1574 се односи на моменат кад је Ферхад постао санџакбег Босанског санџака (иако је, како видиш у линку, Корићева и тај датум кориговала 2015, али се он наводи у ове 4 референце). Није ни битно. 1588 одлази у Будим, дакле није тад умро, или престао да влада, него је отишао да влада другим пашалуком. Да не би било збрке, боље да се скине ово владао и остане не одређено, или да правим неку напомену где се расветљавају шта значе ове године у загради. Иначе, синце wе'ре ат ит, да додамо ову слику Ферхад-паше коју видиш у мом песку? Пошто је овај део чланка и онако без слике.

• Како год, то у вакуфнами није изричито поменуто, вс. Истина, то у вакуфнами није изричито споменуто,. Мислим да је срећније решење ово Истина уместо Како год, јер ово како год експлицитније исказује вредносни суд у односу на констатације Крешевљаковића и Бејтића, а то нама на википедији није дозвољено. Ми, идеално, само преносимо судове људи, не дајемо своје. Тако да, или избацити (и 'Истина'/'Како год') и само оставити 'то у вакуфнами није изричито...' или оставити ово 'Истина'.

• То је најстарије помињање једног сата на простору Балкана,, а писало је на овим просторима, дакле неодређено. У њиховим радовима намерно пише ово неодређено на овим просторима. I ја сам намерно то тако ставио. Нисам хтео да се петљам и разгонетам. Јер си и сам видео горе да се спомињање сата наводи пре 1587. године, овај сат из Сигета, за сахат-кулу у Скопљу. Тако да је питање да ли је реч о целом Балкану. Друго, можда није ни БиХ овај простор, јер је Босански беглербеглук био од Звечана (код Косовске Митровице) до иза Баније и Кордуна. Треће, ова двојица су своје радове писала за време Југославије (1934, 1957 и 1953. године), па можда под овај простор мисле целу Југославију. Свеједно, није на мени као аутору чланка на википедији то да разгонетам, него на рецензенту или неком научнику који прави критику њихових радова. Пошто ја као википедијанац не смем да дајем свој вредносни суд о чему се ту ради, онда преносим дословно шта тамо пише (иако је вишезначно), па нек читалац сам закључује из тога шта жели. Зато то мора да се врати.

• е бањалучка сахат-кула најстарија сахат-кула у Босни. Врати ово у 'Босни и Херцеговини'. Што си избрисао ово 'Херцеговини'? У референцама пише Босни и Херцеговини. Ако си хтео да избациш ово 'Херцеговини' јер се данас колоквијално само каже Босна (за целу БиХ), ниси требао то да урадиш. Јер у време кад су писани ови радови (34'е, 57'е и 53'е), није било тако. А они се овде цитирају. Бејтић и Крешевљаковић су разликовали 'Босну' и 'Херцеговину'. Дакле као географске појмове. I кад читаш њихове радове то се јасно види. Зато, кад ставиш ово у Босни, а испред стоји референца (Крешевљаковић из 1957.) схватиће се то као Босна без Херцеговине. Дакле, без сахат-кула у Требињу, Ливну итд. Зато ово треба вратити.

• и прије овог помена у вакуфнами Ферхат-паше, али само да је имала другу намјену. Може и Ферхад и Ферхат. I једно и друго је тачно. Ако баш инсистираш на Ферхат, онда ок. Али мислим ипак да је то неоправдано. Ако гледаш радове људи који су се бавили њим стручно, они користе Ферхад. Имаш овде доле цео списак литературе. Дакле и Пелидија, а посебно Елма Корић која је 2015 објавила његову биографију користећи се изворима из архива у Истанбулу (ова књига Живот и дело..) баш користи Ферхад, а не Ферхат. Ја ћу у чланку о Ферхадији у припреми користити Ферхад и намеравам да то тамо тако остане. Ако неко ко се професионално бави овом темом 2015. године напише 'Ферхад' онда је Ферхад.

• Он ову чињеницу тумачи могућношћу да је ово звоно било специјално сачињено за ову сахат-кулу, те упућује на веома бујан живот у тадашњој Бањалуци и прије доласка Ферхат-паше, који је из неких других разлога замро прије његовог доласка у Бањалуку. Ја овде могу само да додам те, како истиче Равлић, упућћује на.... Као појашњење, ако није јасно у чланку. Јер, ако мало знаш историју Бањалуке, знаш да је ортодоксна прича да је ту пре Ферхад-паше, бар ван Горњег Шехера, била фактички пустара. Дакле у средњем веку. I онда он долази и подиже град. Овде Равлић, а доле и Хусеџиновић, шпекулишу против те ортодоксне приче и кажу да је ту било средњевековно насеље и пре Ферхад-паше, насеље које је имало торањ са звоном, које је након османског заузимања претворен у сахат-кулу. А место где има торањ са звоном је место где има још нечега. Цркве, улица итд. Дакле да је ту било развијено насеље пре Ферхад-паше, а не пустара. I овај податак да је звоно из 1501. године, он тако чита. Дакле да је 70 година пре Османлија ту био бујан живот који је замро пре него што су Турци заузели тај простор. Година на звону је сведочанство постојања живог насеља које је замрло до пред долазак Турака. I онда долазе Турци, заузимају тај протор и од оставштине тог средњовековног града праве свој град. А торањ претварају у сахат-кулу. То је поента која пише у овој Равлићевој књизи коју сам навео. Само фали то појашњење.

• ad dira al istanbuliyya — који износи 68,579 цм; тј., то је исти аршин ... Опет си извадио ово 'цм' из заграда за спречавање конвертовања. Исто горе као и за метар. Вратити.

• Звоно је највјероватније опљачкано са неке цркве у контитенталној Хрватској,.. Ја обично стављам референцу пре зареза, јер од зареза почиње други део реченице на који се не односи референца. Дакле, ако је зарез граница, референца иде пре границе јер се односи на тај део, а не после границе, јер се не односи на тај део. Чисто да ти ставим до знања да није реч о неком правописном превиду, него намерно то тако радим из споменутих разлога. Е сад, ако то није правилна пракса референцирања у оваквим случајевима, ја не знам. То онда треба расправити на правописном тргу. Иначе, да би испоштовао Равлићеву горе споменуту тезу, допунићу ту да је то мишљење Шкегра да је оно пољачкано.

• У одеоку 'изглед и архитектура' мењаш поново ово Ферхад у Ферхат и склањаш заграде, та се не понављам, изнео сам своју примедбу на то горе.

• а била је завршена четвороводним шаторастим кровом. Претворио си четвероводан у четвороводан. У ове три референце које су доле стављење пише са 'е'. Нисам сигуран да си сам толико сигуран да се пише са 'о' а не са 'е'. Бар понуди правопис као референцу. Можда ти се чини да је реч о хрватском стандарду, али са 'е' пише и у раду из 1984. године, дакле пре језичког инжењеринга. Пошто је реч о стручној терминологији треба бити веома, веома обазрив и ништа не радити на прву лопту. Када је стручна терминологија у питању, боље је да пише онако како лаику нема смисла и 'не звучи', него како он мисли да треба. Зато би волео да даш референцу за ову промену, јер желим да се задржи ниво стручности кроз цео чланак. Хоћу да овај чланак прочита грађевински инжењер и каже све је на месту, он ми је довољан да сазнам оно што ми треба. Ако се види лаичка интервенција у чланак одмах се цела стручност доводи у питање. А то се види на плану терминологије.

• а ли је настао као посљедица аутентичне рестаурације или ИЗ потребе за повећањем висине објекта... Не знам што си ставио ово 'ИЗ' великим словима, ако си већ променио из 'због'. Ваљда реч о превиду.

• Доње зоне сахат-куле су, како истиче архитекткиња Хусеџиновићева, вјероватно су том.. Додао си још једно су овде. Не може оба. Или пре или после. Једно је вишка.

• Потоња промјена је урађена на основу аналогије изгледа других сахат-кула у Босни, како истиче Хусеџиновићева.. Врати БиХ уместо Босна, из истог разлога као горе што сам написао.

• како наводи архитекткиња, може да сматра .. врати ово овај тј. ова архитекткиња, јер се мисли само на њен став. Можда се други архитекти не слажу са њом. Само се наводи њен став, ничији други. Пошто њен став не сме бити апсолутан у чланку, следствено правилима енциклопедијског писања, онда се он мора релативизовати, са овим ова. Као само један од понуђених ставова.

• каменим ’сполијама’ од правилних клесанаца, комадима керамичких цијеви.. не знам што си ставио ово сполије под наводнике кад то није никакав архаизам, него стручни термин који се и данас користи. Имаш чланке о томе на хрватској и ен.wики. Иначе, користиш у чланку ове наводнике са једном запетом. Ја сам намерно то избегавао јер нисам сигурно да ли је то правописно исправно. Па сам се определио за ову класичну варијанту коју си променио, јер је то правописни зицер, за мене који нисам верзиран у правопис. А пошто ти то боље знаш од мене, уздам се да је све правописно тачно.

• У првом и другом пасусу одеока Архитектонске и стилске особености се поново мењао Босна и Херцеговина или БиХ у Босна и то треб вратити, све сам горе већ рекао.

• У овом одеоку где се врши поређење ћу још додати да га врши Хусеџиновићева. Јер текст звучи као да даје опште судове, ал то је моја дорада сад кад поново читам текст, ништа везано за твоје измене.

• Рјешењем Завода за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа Босне и Херцеговине, објект је стављен под заштиту државе; уписан је и у Регистар споменика културе. Просторним планом Босне и Херцеговине до 2002. године Сахат-кула у Бањалуци је била евидентирана и категоризована као објект II категорије — и то као девети по реду... Треба хисторијског уместо историјског јер тако пише у референци и јер је то изгледа званични назив те институције, а у званичне називе се не интервенише. Друго, врати ово на под редним бројем 9.. Ја стварно немам појма шта им то значи. Ти си преправио да је то део некаквог реда. Ми то не знамо. Какав је то списак тамо и на шта се односи појма немам. Само тако пише у тој референци. Не треба се у то петљати.

• Испала ти је ова референца где се говори о прстеновима

• Одеок рушење: срушени су и други објекти у комплексу Ферхат-пашине џамије у Бањалуци.. Врати ово заједно са другим. Јер су заједно срушени. Не посебно, него заједно, истог дана. I врати ову измену у референци од Бањалуци до Бањој Луци коју си направио. Назив референце се преноси ДОСЛОВНО. Ту нема личних интервенција билокоје природе. Како пише тамо мора да пише и у наводу референце. Нема чачкања. То је правило референцирања.

• Врати почетни шаблон у референцама како је био. Јер се умањени приказ литературе лакше прати од стране читаоца. Такође овај шаблон који си убацио не очитава све шаблоне ту испред њега, па неки не раде, видиш и сам.

• Не знам што си убацио овај линк у спољашње измене, кад је та референца већ витирана на крш примера у чланку. Референца бр. 4. Џабе се дуплирају извори. Друго, она није на бошњачком, него на хрватском стандарду писана. Одлука комисије. Видиш у првој реченици да пише Повјеренство. Комисија издаје одлуке на сва 3 стандарда, али увек је једна детаљно писана са садржајем. Е та се понекад издаје на српском, некад на бш/бс. а некад на хр. I они то шарају. Ова, са детаљним истраживањем, је писана на хрватском.

То би било то. Пуно ти хвала на овим изменама. Плиз ми одговори на све ове ставке које сам изнео. Пошто планирам да допуним чланак новим информацијама (уговором и отпочетој обнови) и да га поново кандидујем за добар, или чак за сјајан, схватићу ово и као важну рецензију чланка пре него што изађе пред заједницу као кандидат. Пошто се прошли пут нико није јавио, осим Николе. — АНТИ_ПРО (разговор) 16:38, 1. фебруар 2021. (ЦЕТ)

Референце