Разговор:Суи генерис/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Уколико се ја добро сећам философије, овај појам су сковали схоластичари много времена после Тертулијана тако да нисам сигуран какве везе његово учење има за објашњење појма који се данас користи у претежно не-философском контексту. Било би згодно да се тај део пребаци на чланак о Терулијану а овде да остане једна проширена дефиниција са евентуалним контекстуалним значењима --Кале 02:29, 12. јул 2006. (CEST)
Објашњење НПОВ
Ако се добро сећам, то је био један од Доматриосових чланака који је стојао у категорији За сређивање. Покушао сам да га барем малчице средим (болдован појам на почетку текста и још неке међувезе), али како нисам имао времена, само сам лупио НПОВ да бих скренуо пажњу другима. Конкретно, ово ми је засметало:
- Тертулијан је доказивао не само политичку лојалност и невиност хришћана већ и изузетност хришћанске вере. Најпре, хришћани, за разлику од пагана, обожавају правог бога (Велики бог, Магнус Деус).
Требало би ипак ставити само једног бога. И изузетност хришћанске вере? Не би требало да фаворизујемо ниједну религију или атеизам.
Има још пар ситница које би требало средити попут Тертулијановог полу-цитатата.
Знам да сам досадан сам овим требало би, али филозофија стварно није моја јача страна. Бојан 07:09, 12. јул 2006. (CEST)
Нови чланак
Превео сам део енглеског чланка, и заменио овај стари, који је био контроверзне неутралности. Овде ћу да пејстујем стари чланак да би се лакше нашао уколико некоме затреба.
Sui generis је латински средњовековни филозофско-теолошки појам који значи „сам по себи“ односно „својствено себи самом“.
Тертулијан је доказивао не само политичку лојалност и невиност хришћана већ и изузетност хришћанске вере. Најпре, хришћани, за разлику од пагана, обожавају правог бога (Велики бог, Magnus Deus). Друге религије и секте узимају за бога некога ко је раније био човек. Он, с ослонцем на стоике, бога одређује не само као створитеља већ и као судбину, доброту, моћ која све види и све чује. Под утицајем филозофа он износи, за радикалног хришћанског апологету „једну запањујућу тврдњу“ (Ф. Коплстон), да је све што постоји, укључујући и бога, материјалне природе. Запањени Коплстон ово не тумачи као материјализам, већ као тезу да бог има властиту супстанцијалност или corpus sui generis који мора бити corpus spiritus. Однос бога и његових творевина Тертулијан одређује неоплатоновски и алегоријски, помоћу сунца или извора који не пресушује: сунце је у зрацима, Бог је у Сину и Духу, а супстанција се не одваја, већ се шири као светлост а не смањује се. То мноштво је само у рангу. Божји зраци, (dei radius) постали су месо, месо је прожето духом. То је Христ.
Данас се појам користи у различите сврхе осим горе наведене, па чак и на неким порно сајтовима.
-- Обрадовић Горан (разговор) 01:18, 25. мај 2007. (CEST)
латински изрази се не транскрибују.--Јагода
испеци па реци 14:33, 3. јануар 2008. (CET)