Ранохришћанска гробница у Нишкој Бањи
| Ранохришћанска гробница у Нишкој Бањи | |
|---|---|
 Гробница са две калоте типа хипогеум | |
| Место | Нишка Бања  |
| Саграђен | 5. век - 6. век |
| Градитељ | Хришћани |
| Тип структуре | Гробница |
 Нишка Бања | |
Ранохришћанска гробница у Нишкој Бањи је археолошко налазиште са монументалном некрополом-гробницом са две калоте типа хипогеум и сакрални споменик из Античког Рима.[1] Приликом изградње нове здравствене установе 1972. године на простору данашњег главног парка Нишке Бање, заједно са остацима насеља из халштатског доба с краја 5. века или почетка 6. века, откривена је ова некропола са две калоте, које веома личе гробницама са две калоте у некрополи у Јагодин-мали у Нишу.[2]
По завршеним археолошких истраживања гробница је архитектонски укомпонована у склоп новосаграђеног хотела „Радон“ у Нишкој Бањи.[3]
Положај[уреди | уреди извор]
Ранохришћанска гробница у Нишкој Бањи се налази на простору данашњег главног парка Нишке Бање, заједно са остацима насеља из халштатског доба с краја 5. века или с почетка 6. века, испред јужног улаза у Институт за превенцију, лечење и рехабилитацију реуматичних и кардиоваскуларних болести „Радон” у Нишкој Бањи.[4]
У административном смислу налази се на територији града Ниша у градској општини Нишка Бања, на катастарској парцели број 1112/1 КО Нишка Бања у државној својини.[4]
Историја[уреди | уреди извор]
Хришћанска традиција, која је почела да се шири у 4. веку на простору Нишке котлине и Наиса у њему, наставила је даљу експанзију са Константиновим признањем хришћанства 313. године,[5] што је на овом простору оставило бројне материјалне трагове. Из периода од 4. до 6. века налазимо бројне остатке некропола-гробница, од којих је једна од значајнијих и гробница у Нишкој Бањи. Тако је Наис од 4. века, захваљујући Константину, и касније другим царевима пореклом са овог простора, постао култно и културно средиште, јако верско жариште и познато епископско седиште.[6]
Још од давно прошлих времена, из римског утврђења у оквиру прастарог Naisusa пружао се ка истоку и надомак античке Нишке Бање, познати Виа Милитарис – (лат. Via Militaris), који је чинио знамениту античку трасу (лат. via publica, agger publicus, strata publica) којом су се, и у најзападнијем простору Понишавља, савлађивала одређена територијална одстојања. Са „стратегијског, верског и трговачког гледишта ова траса била је најважнији путни правац Балканског полуострва“ још у ранијим друштвеним периодима, па су бројни истраживачи закључили „да се у нешто ближој прошлости, као и у знатно старијим временима, још у античко доба, за Нишку Бању и њене лековите воде, знало и изван локалне средине“. То је у Нишку Бању привукло бројне хришћане који су на овом простору, поред објеката за становање почели да граде сакралне објекте међу којима и гробнице. Главни разлог је био у томе што су бањске терме Нишке Бање биле „природом локализоване“ поред значајног пута, који је „ за дуго време чинио једини спој између античког и постантичког Запада и Истока.” [7]
Ова као и друге гробнице на територије античког Наиса су најречитије сведочанство о градитељским способностима првих хришћана Наиса данас Ниша, али и сведочанство којом се брзином знање из Римске престонице, где су се у увелико градиле куполне грађевине, ширило и по ободу царства. Захваљујући доброј комуникацији Нишке котлине са свим просторима Римског царства, архитектонски облици гробнице у Нишкој Бањи, могу се упоредити са онима из некрополе у Јагодин мали у Нишу[8], али и онима у Солуну, опредељујући њен настанак за 6. век.
У то време сахрањивање је вршено у истим типовима гробницама у Солуну, Софији и Нишу. Како вишекуполне гробнице у Солуну .[9] и Нишу[10] подсећају на црквене грађевине, њихова непосредна веза, од архитектуре до претпоставке, је неоспорна као и чињеница да су ове грађевине највероватније градили исти мајстори који су на овом простору балкана градили цркве и зидали гробнице.
Архитектура [11][уреди | уреди извор]
Ранохришћанска гробница у Нишкој Бањи је грађевина квадратне основе висине 250 cm са страницама дугачким по 540 cm, и зидовима дебелим око 50 cm. Гробница је у целости озидана опеком. Спољне површине калота и бачвасти сводови, прилаза гробници - дромос, као и зидна платна у унутрашњости гробнице, заједно са подним површинама, прекривени су танким слојем малтера, су димензија 5,31 х 5,39 х 2,41 m.
Унутрашњост гробнице подељена је на две истоветне просторије са по две правоугаона гробна места (аркосолијума), на северној и јужној страни.
Изнад квадратног простора формираног између аркосолијума изнад обадве просторије уздижу се куполе, које су са све четири стране обухваћене луковима и ослоњене на пандантифе. Источна купола ослоњена је са северне и јужне стране на лукове аркосолија, са источне на лук изнад улаза а са западне на лучни отвор између просторија, док западну просторију са западне стране придржава лук у западном зиду. Захваљујући систему лукова, из квадратне основе се, преко пандантифа, прешло у кружну основу купола. Аркосолијуми су засведени полуобличастим сводом висине 110 см. Бочни зидови аркосолијума једним делом су избачени у простор у виду испуста сегмента лука, чиме се добило на стабилности.
Унутрашњост гробнице омалтерисана је слојем хидрауличног малтера. Унутар гробнице су четири лучне нише у саставу којих су уздигнута лежишта на којима су били постављани сандуци са покојницима. Улаз чини ходник са неколико степеника.[4]
Лежишта за покојнике у гробници, која су величине 110х190 cm, уздигнута су за 25 cm у односу на ниво пода и ограђена зидом ширине 15 cm и висине око 40 cm.
Гробница је оријентисана исток - запад, са улазом на истоку димензије 63х95 cm. Са источне стране гробнице је прилаз којим се преко неколико фланкираних степеника улази у унутрашњост гробницу. Правоугаони улазни отвор затваран је ужљебљеном каменом плочом. Изнад улаза у гробницу постоји кубична степенаста конструкција, која, осим што наглашава улазну партију, заклања и калоте. Она нема никакву статичну улогу
Материјални налази и њихов значај[уреди | уреди извор]
Након ископавања гробнице у њој су откривени скромни материјални прилози:[12]
- коштани чешаљ,
- керамички суд,
- остаци два скелета сахрањених покојника. Међу скелетним остацима покојника, откривено је да је један био обучен у једноставан тамномрки хаљетак. Други, у северној гробној прегради имао је кошуљу са дугачким рукавима која је досезала до половина бутних костију.[13]
Археолошко налазиште је значајна, јединствена и целовито сачувана грађевина фунералне архитектуре у области касноантичког и рановизантијског Наиса (Ниша). Од посебног значаја је потпуна презентација фунералне архитектуре касноантичког периода на тлу Републике Србије.[4]
Заштита културног добра[уреди | уреди извор]
Ранохришћанска гробница у Нишкој Бањи, која је у територијално надлежни Завод за заштиту споменика културе Ниш, уписана је 17. августа 2012. у централном регистру под бројем АН 158. Упис је извршен на основу Одлука Владе Републике Србије 05 број 633-2769/2012 од 10.05.2012.[4]
Гробница, као културно добро од посебеног значаја је примарно након ископавања 1972. године и изградње стационара „Радон“ обновљена и конзервирана. Од тада, изложена је атмосферским утицајима и до данас је неадекватно очувана и заштићена. Како не би и надаље била препуштена зубу времена, потребно је око и изнад ње изградити заштитне зидове и кров од стакла чиме би било заустављено њено даље пропадања, а с друге стране гробница би у правом изгледу постала доступнија туристима.[14]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Историја Ниша - Трећа њига стр.493. Градина и Просвета Ниш 1986
- ^ Ниш Јагодин Мала, Касноантичка некропола – гробница са калотом у кнезелској улици, Дневник, Документација Завода за заштиту споменика културе Ниш.
- ^ А. Јовановић, Д. Максимовић, Ч. Васић, Извештај о радовима на гробници у Нишкој бањи, 30. јануар 1973. година, Документација Завода за заштиту споменика културе Ниш; Ајдић 1974, 45.
- ^ а б в г д Odluka o utvrđivanju Kasnoantičke grobnice u Niškoj banji za AN, Vlada RS 05 broj 633-2769 2012 od 10.05.2012, Glasnik RS broj 50 2012.pdf
- ^ Радић Р, Стоиљковић Д, Закарија Ф. Тријумф Хришћанства - Константин, Ниш и Милански едикт, ЈП Завод за уџбенике, Београд, 2013
- ^ М. Ракоција, Манастири и цркве града Ниша, Ниш 1998, 14; Исти, Културна ризница Ниша, Ниш 2000, 42, 51-52.
- ^ Boué A. (1854): Recneil d'Itinéraires dans la Turquie d'Europe, Details géographiques, topographiques et statistiques. Ed. Emp, vol. II, Vienne, pp. 7-312.
- ^ D. Šljivar, Jagodin Mala, Niš – zaštitni radovi na kasnoantičkoj nekropoli, Arheološki pregled 17, Beograd 1975.
- ^ I. Nikolajević, Necropoles et tombes Chrétiennes en Illyricum Oriental, 528-9
- ^ Lj. Zotović, N. Petrović, Niš-kasnoantička nekropola, Arheološki pregled 2, Beograd 1960, 131
- ^ Миша Ракоција, Архитетура зиданих гробница старохришћанског Ниша, Ниш и Византија X, (2012) стр.58-60
- ^ „РАНОХРИШЋАНСКА ГРОБНИЦА У НИШКОЈ БАЊИ”. www.nisandbyzantium.org.rs. Приступљено 2022-07-09.
- ^ Група аутора (1995), Енциклопедија Ниша, Градина, Ниш
- ^ . Спасић Ж. (2000), 120 година Нишке Бање 1880-2000, Графика Арт, Нишка Бања;