Халштатска култура

Из Википедије, слободне енциклопедије
Халштатска култура
Celts 800-400BC.PNG
Простирање Халштатске културе
Географија
Континент Европа
Регија Западна Европа, Средња Европа, Балкан
Земља Енглеска, Француска, Немачка, Шпанија, Италија, Швајцарска, Пољска, Чешка, Аустрија, Словачка, Мађарска, Србија, Румунија, Бугарска
Главни локалитет Халштат
Друштво
Језик индоевропски
Религија индоевропска
Друштвено уређење земљорадничко-сточарско друштво
Период
Историјско доба Гвоздено доба
Настанак 800. п. н. е.
Престанак 500. п. н. е.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of None.svg Бронзано доба Латенска култура Flag of None.svg
Портал:Археологија
Документовани предмети отркивени на првим ископавањима

Халштатска култура (старије гвоздено доба) добила је име по великој и по налазима веома богатој некрополи Халштат у Горњој Аустрији, (нем. Salzkammergut). Прва археолошка ископавања на овом локалитету била су 1848-1864. (Рамсауер и Вон Сакен). До данас је на овој некрополи окривено укупно 2500 гробова са богатим гробним прилозима на основу којих се врши подела на две фазе:

  • старија фаза (од 800 до 600. године пне)
  • млађа фаза (од 600 до 400. године пне)

У оквиру некрополе констатована су два начина сахрањивања, кремација и инхумација, које су практиковане истовемено.

Подручје распростирања[уреди]

Матично подручје ове културе представља алпска област, али је кулутра обухватила и средње и горње Подунавље, каои већи део средње и југозападне Европе. Поједини аутори везују настанак ове културе за Илире, а други за Келте. У овом периоду треба рачунати на формирање етничких категорија, у западној Европи доминантну етничку групу чине Келти, а у источној Скити, док се на Балкану јављају Трачани и Илири.

Метални налази[уреди]

Хаштатски мачеви

У Халштатском периоду гвожђе је у широкој употреби, јављају се велики гвоздени мачеви, од којих најстарији подсећају на бронзане примерке. Јавља се и балчак од слоноваче украшен ћилибаром. Корице су вероватно биле израђене од дрвета или коже. Касније се појављују и кратки бодежи са »антенама« (волутастим украсима). Такође су се од гвожђа правили и врхови копаља и стрелица. И даље су присутни бријачи и секире.

Украсни предмети:

  • игле
  • наруквице
  • прстење
  • копче за појас
  • Фибуле

Златни накит се појављује ређе. Очуван је приличан број златних посуда (пехари, зделе...) које углавном припадају Халштату Д. Јављају се и бакарне и бронзане посуде.

Халштатска керамика[уреди]

Керамика углавном још увек није рађена на грнчарском витлу. Карактристичне су савршено глачане посуде, које имитирају металне форме. Орнаментика је урезивање и нешто ређе сликање црном, мрком или црвеном бојом. Заступљени су једноставни мотиви (троуглови, цик-цак линије итд). Појављују се и зооморфне и антропоморфне вазе, које су очигледно биле култног карактера.

Пластика[уреди]

Халштатска пластика је добро развијена. Омиљени мотиви су домаће животиње (бик, крава, коњ), као и барске птице, чије приказивање има симболички значај. Зооморфна и орнитоморфна пластика је од иловаче или метала (бронзе).

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • K.Kromer, Das Graberfeld von Hallstatt, Firenca, 1959