Пређи на садржај

Расадничке маказе

С Википедије, слободне енциклопедије

Расадничке маказе су ручни алат за резање биљних делова (материјала), а чине га, поред маказа и ножеви и тестерице.

Дизајн и прецизност расадничких маказа су данас знатно промењени тако да се оне употребљавају за многе послове за које је традиционално употребљаван нож. Разлог више за већу употребу маказа је мања могућност озлеђивања посебно важна када су у питању мање обучени радници. Маказе се могу употребити за кројење коренских, зрелих и полузрелих резница (посебно четинарских врста), за превршивање подлога, и при формирању круне и стабла у школама за пинцирање и орезивање. Водећи произвођачи квалитетних расадничких маказа су: Felco, Leyat, Wilkinson, Modena, Corona, Tina, Rolcut... Без обзира на њихов квалитет треба имати у виду да се никада маказама не може постићи тако чист и гладак рез као ножем. Нагњечења која праве маказе за одрвењене резнице не представљају сметњу за ожиљавање, али су непожељна код припремања подлоге и племке код калемљења.

Напомене при набавци

[уреди | уреди извор]

При набавци маказа треба обратити пажњу на неколико важних детаља:

  • Треба тачно знати за шта ће се маказе употребљавати и ко ће их користити. У вези са тим бирати масивније и дуже или лакше и краће. (Маса маказа креће се од 220 до 310 g, а дужина 15-22,5 cm.)
  • Треба да буду подесне за руку и лаке за руковање.
  • Оштрице не смеју да се бочно покрећу, а када су маказе затворене на врху не сме да буде ни мало растојања између оштрица. У оваквом стању маказе морају бити и када су закочене механизмом за закључавање.
  • Морају се лако расклапати ради поправке, оштрења и замене делова.

Типови маказа

[уреди | уреди извор]

У зависности од конструкције маказе се могу поделити на четири типа:

Воћарске (виноградарске) маказе

[уреди | уреди извор]

Маказе са обе закривљене оштрице које при сечењу пролазе непосредно једна поред друге (bypass pruners). То је најраспрострањенији тип са лако заменљивим сечивима. Постоје различите верзије везане за механизам за закључавање, опруге које одбијају сечива, угао и облик оштрица... Верује се да су први пут употребљене 1819. и да их је изумео француски аристократа Антоан-Франсоа Бертран де Молевил (Antoine-François Bertrand de Molleville). У новије време појавиле су се и маказе са ротирајућом дршком која спречава појаву жуљева на длану.

Маказе за резнице

[уреди | уреди извор]

Тип сличан обичним кућним маказама са зашиљеним дужим оштрицама. Погодан је за зелене резнице, али не и за веће пречнике и одрвењено ткиво.

”Наковањ” маказе

[уреди | уреди извор]

Код трећег типа једна оштрица је заобљена са тупе стране и са равном ивицом која сече. Са супротне стране је равна плоча (нема оштрице). Током употребе плоча је испод изданка који се сече, а оштрица изнад. Притиском руке оштрица се спаја са плочом пошто је избојак пресечен. Овај тип се у страној литератури назива "наковањ" (anvil енгл., Amboß нем.). Главни недостатак је гњечење ткива, мада новији модели дају врло прецизне и чисте резове (Felco- Amboßchere 30, Modena). Наковањ маказе изумео је и први производио 1923. Валер Шредер (Walther Schröder) у Килу.

Маказе са сопственим погоном

[уреди | уреди извор]

У четврту групу могле би да се уброје све маказе са сопственим погоном који може бити електрични, или бензински (односно дизел) мотор компресора код модела на компримирани ваздух и хидраулику. Први тип је снабдевен батеријама које омогућују осам сати рада и које су смештене у торбици окаченој о појас. Лаке су и врло подесне за рад у одељцима за формирање, али им је цена висока. Друга два типа су мање подесна због везаности за компресор. Секу леторасте до 3 cm дебљине, а испоручују се и са дршкама до 1,5 m дужине, што је подесно за формирање круне у II и III школи. Маказе са сопственим погоном су врло мало у употреби у расадницима код нас.

Одржавање

[уреди | уреди извор]

Главни циљ одржавања је не дозволити да се оштрице сувише иступе. Оштрење се може обавити без скидања оштрица тако што се широко отворене маказе оштре на ротирајућем брусном камену, или се оштрица скида и бруси слично ножу. Поред тупих оштрица чест разлог да маказе не секу добро је растојање између сечива "луфт" који најчешће настаје увртањем због пресецања одрвењених изданака већих пречника. Тада маказе треба расклопити, исправити сечива (или их заменити) и поново склопити. Добро је имати торбицу за маказе која се може закачити за каиш и тако их носити заштићене од могућег пада. Покретни делови се повремено подмазују лаким уљима, а пре дужег одлагања (ван сезоне калемљења или узимања резница) превентивно третирају против рђе лубрикантом (WD-40). Добра пракса је да постоји неколико резервних опруга јер код појединих модела оне лако испадају и губе се.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Грбић, М. (2010):Производња садног материјала – Технологија производње украсних садница. Универзитет у Београду. Београд ISBN 978-86-7299-174-1
  • Macdonald, B. (2006): Practical Woody Plant Propagation for Nursery Growers. Timber Press, Incorporated ISBN-10: 0881928402
  • Тодоровић, Б. (1899): Воће и воћке. Српска књижевна задруга. Београд
  • Dr. Jozwik (2000): The Greenhouse and Nursery Handbook: A Complete Guide to Growing and Selling Ornamental Plants. High Sierra Books ISBN-10: 0916781232