Светислав Коларовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Светислав Коларовић
Лични подаци
Датум рођења(1865-06-16)16. јун 1865.
Место рођењаСремски Карловци,  Аустријско царство
Датум смрти25. август 1909.(1909-08-25) (44 год.)
Место смртиСремски Карловци,  Аустроугарска

Светислав Коларовић (Сремски Карловци, 16. јун 1865 — Сремски Карловци, 25. август 1909) био је српски професор, публициста и политичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Образовање[уреди | уреди извор]

Отац Стефан био је свештеник, мајка Софија Крчединац из Панчева.[1] Основну школу и гимназију завршио је у Карловцима (1883). Филозофију, математику и физику студирао је у Грацу и Бечу, где је и дипломирао 1887. године. Као студент у Бечу био је председник српског академског друштва „Зора”.[2]

Професор и популаризатор науке[уреди | уреди извор]

Након студија запослио се као професор физике и математике у Карловачкој гимназији, где је радио више од две деценије. Државни испит за професора положио је 1891. у Загребу. Говорио је немачки језик.[2]

Бавио се популаризацијом науке пишући чланке о научним открићима и природним појавама. Пратио је рад Николе Тесле, и о његовим проналасцима обавештавао војвођанску јавност. Први је у Сремским Карловцима бележио метеоролошке податке (падавине, температура, водостај Дунава). Прилоге је објављивао у Јавору, Стражилову, Бранковом колу и Извештајима Карловачке гимназије.[1]

Члан Матице српске био је од 1895. године.[2] Био је међу оснивачима књижевног друштва „Змај”, и благајник друштва све до своје смрти.[3]

Политичар[уреди | уреди извор]

Био је члан Радикалне странке и активно учествовао у политичком животу. Биран је за члана градског већа у Карловцима. Такође је обављао дужност председника Српског грађанског певачког друштва и Српске читаонице и потпредеседника архидијецезалног Епархијског школског одбора.[2]

Са супругом Даницом (рођ. Антоновић), пореклом из Старе Молдаве,[1] имао је синове Милана, Бранка и Душана.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Вуца, Петар (2002). „Светислав Коларевић - професор Српске карловачке гимназије” (PDF). Публикације Астрономске опсерваторије у Београду. 72: 21—23. [мртва веза]
  2. ^ а б в г д Српски биографски речник књига 5, Кв-Мао. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 177. 
  3. ^ „Светислав Коларовић (читуља)”. Босанска вила. 16: 256. 1909. [мртва веза]