Јавор (часопис)
 Насловна страна Јавора, 1. јануар 1884. | |
| Тип | илустровани лист |
|---|---|
| Формат | 24 cm, 25 cm, 28 cm |
| Власник | Јован Јовановић Змај |
| Издавач | Нови Сад |
| Главни уредник | Јован Јовановић Змај |
| Оснивање | 1862. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1893. |
| Седиште | Нови Сад |
Јавор : лист за забаву и поуку је часопис везан за књижевност. Период излажења овог часописа је од 1862. године до 1893. године. Издаје и уређује га Јован Јовановић Змај.[1]
О часопису[уреди | уреди извор]
Јавор је током дужег периода излажења био један од значајних српских књижевних часописа. Сарадници су биле угледне личности из Србије и Војводине. Покретачи и стални чланови су били Јован Јовановић Змај, Јован Бошковић, Милан Јовановић, Лаза Костић, Коста Трифковић, Антоније Хаџић. Први број је изашао јануара 1862. године, а последњи априла 1863. године. У том броју уредник обавештава читаоце да Јавор престаје да излази и уступа место Даници. После једанаест година, тачније 2. јануара 1874. године Јован Јовановић заједно са Костом Трифковићем и Илијом Огњановићем поново покреће Јавор. Последњи број излази 1. новембра 1893. године. Уредник Д. Живаљевић[2]
Промене поднаслова[уреди | уреди извор]
До промене поднаслова дошло је од броја један 1874. године. Тада је поднаслов био лист за забаву, поуку и књижевност.[2]
Периодичност излажења[уреди | уреди извор]
Лист је излазио 5, 15. и 25. дана сваког месеца, а од 1876. године сваке недеље.[2]
Теме[уреди | уреди извор]
У Јавору су објављивани прозни, поетски и драмски књижевни текстови. Осим књижевних текстова Јавор је објављивао и бројне научне чланке из области историје, географије, етнографије, физике, астрономије, хемије, медицине, педагогије.[3]
Рубрике[уреди | уреди извор]
- Листићи
Уредници[уреди | уреди извор]
Први уредник је био Јован Јовановић Змај. Илија Огњановић Абуказем је уређивао часопис од 1889. до 1892. године, а од 1893. Данило Живаљевић.[4]
Штампарија[уреди | уреди извор]
Лист Јавор штампан је у Новом Саду, а само последње, 1893. године, у Земуну.
Из Јавора[уреди | уреди извор]
| „ | Oдговори: Декојима, који нас питаше, зашто не одговарамо на пресуду "Гласоноше" о "Јавору". Критичар куди нам само језик, а да се ми оданде, а нарочито од истог г. језику нашем учити не можемо, то ће сваки увидети. Та де има више ачења, више германизама, и то какви, него у часописи латиницом писани. Напоследак и да је какве недоследности у Јавору, није наша кривица, ми прилоге бар врснији наши списатеља, штампамо онако како нам пошаљу.[5] | ” |
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Насловна страна Јавора, 1862, број 5 -
Листићи, Јавор, 1862, страна 39 -
Насловна страна Јавора, 1862, број 6 -
Насловна страна Јавора, 1893, број 4-5
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 279.
- ^ а б в Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 64—65.
- ^ Војна граница у Банату и банатски милитари у 18. и 19. веку : тематски зборник. Маја Седларевић. Нови Сад. 2014. стр. 204.
- ^ Јавор : лист за забаву, поуку и књижевност / уредник Илија Огњановић. - Год. 1, бр. 1 (2. јан. 1874)-год. 22, бр. 19 (1. нов. 1893). - Нови Сад : Коста Трифковић, 1874-1893 (Нови Сад ; Српска народна задружна штампарија). - 24 cm; 25 cm; 28 cm
- ^ Одговори. - У: Јавор, Год. 1, број 4, стр: 32
