Снежана Милинковић

Снежана Милинковић
Лични подаци
Место рођења	Шабац (СР Србија), СФР Југославија
Научни рад
Поље	књижевност

Снежана Милинковић (Шабац, 1972) српски је редовни професор старије италијанске књижевности на Катедри за италијанистику Филолошког Факултета у Београду и преводилац са италијанског на српски језик. Обављала више руководећих улога: управник катедре за италијанистику (2013‒2019), председница Савета Филолошког факултета и кандидат за декана Филолошког факултета (2020). На Катедри за италијанистику предаје историју старије италијанске књижевности (од почетака до 17. века), лирику и новелистичку традицију тог периода. Од 2018. носилац је ордена Италијанске звезде за заслуге у ширењу италијанског језика и културе.

Биографија

Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду 1996. године, где је потом одбранила магистарску тезу Јоаким Вујић и Ђулио Чезаре Кроче (јун 2000). Докторску тезу под насловом Италијанска новелистичка традиција и српска новела од В. Врчевића до С. Матавуља одбранила је на истом факултету 2006. године. За асистента је постављена у мају 2000. године на Катедри за италијански језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Ванредни професор постала је 2012, а 2016. произведена је за редовног професора.

Бави се старијом италијанском књижевношћу, посебно новелом од Бокача (Декамерон. Књига о љубави, Архипелаг, Београд, 2011) до реализма, италијанским витешким епом, поглавито Л. Ариостом и Т. Тасом, као и компаративним студијама, то јест везама између српске и италијанске књижевности. Једну академску годину предавала је историју италијанског језика.

Председник Италије Серђо Матарела доделио јој је 15. фебруара 2018. орден Италијанска звезда за заслуге у ширењу италијанског језика и културе.

Њен супруг др Сандор Матуља лектор је за италијански језик на Филолошком факултету у Београду.

Библиографија

Књиге

• Преображаји новеле. Новела од В. Врчевића до С. Матавуља и италијанска новелистичка традиција, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2008. (прерађена верзија докторске дисертације Италијанска новелистичка традиција и српска новела од В. Врчевића до С. Матавуља одбрањене 2006. на Филолошком факултету у Београду)
• Декамерон: књига о љубави, Архипелаг, Београд, 2011.

Преводи

• А Бабукар је ишао први, Ђовани Дозини, Хеликс, Смедерево, 2022.
• Покретни хоризонт, Данијеле Дел Ђудиче, Хеликс, Смедерево, 2019.
• Закривљено време у Кремсу, Клаудио Магрис, Архипелаг, Београд, 2019.
• Читање Италије, приредили Снежана Милинковић и Давиде Скалмани, Архипелаг, Београд, 2016. (приређивач избора из савремене италијанске прозе)
• Дунав, Клаудио Магрис, Архипелаг, Београд, 2014.
• Друго море, Клаудио Магрис, Архипелаг, Београд, 2010.
• Микрокосмоси, Клаудио Магрис, Архипелаг, Београд, 2009.
• Кавур и Балкан, Анђело Тамбора, Завод за уџбенике, Београд, 2007.
• Словенска писма, Ђузепе Мацини, Платонеум, Нови Сад 2005.
• Град у историји Европе, Леонардо Беневоло, Клио, Београд 2004.