Снежана Милинковић
 |
| Снежана Милинковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Место рођења | Шабац (СР Србија), СФР Југославија |
| Научни рад | |
| Поље | књижевност |
Снежана Милинковић (Шабац, 1972) српски је редовни професор старије италијанске књижевности на Катедри за италијанистику Филолошког Факултета у Београду и преводилац са италијанског на српски језик. Обављала више руководећих улога: управник катедре за италијанистику (2013‒2019), председница Савета Филолошког факултета и кандидат за декана Филолошког факултета (2020). На Катедри за италијанистику предаје историју старије италијанске књижевности (од почетака до 17. века), лирику и новелистичку традицију тог периода. Од 2018. носилац је ордена Италијанске звезде за заслуге у ширењу италијанског језика и културе.
Биографија
[уреди | уреди извор]Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду 1996. године, где је потом одбранила магистарску тезу Јоаким Вујић и Ђулио Чезаре Кроче (јун 2000). Докторску тезу под насловом Италијанска новелистичка традиција и српска новела од В. Врчевића до С. Матавуља одбранила је на истом факултету 2006. године. За асистента је постављена у мају 2000. године на Катедри за италијански језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Ванредни професор постала је 2012, а 2016. произведена је за редовног професора.
Бави се старијом италијанском књижевношћу, посебно новелом од Бокача (Декамерон. Књига о љубави, Архипелаг, Београд, 2011) до реализма, италијанским витешким епом, поглавито Л. Ариостом и Т. Тасом, као и компаративним студијама, то јест везама између српске и италијанске књижевности. Једну академску годину предавала је историју италијанског језика.
Председник Италије Серђо Матарела доделио јој је 15. фебруара 2018. орден Италијанска звезда за заслуге у ширењу италијанског језика и културе.
Њен супруг др Сандор Матуља лектор је за италијански језик на Филолошком факултету у Београду.
Библиографија
[уреди | уреди извор]Књиге
[уреди | уреди извор]- Преображаји новеле. Новела од В. Врчевића до С. Матавуља и италијанска новелистичка традиција, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2008. (прерађена верзија докторске дисертације Италијанска новелистичка традиција и српска новела од В. Врчевића до С. Матавуља одбрањене 2006. на Филолошком факултету у Београду)
- Декамерон: књига о љубави, Архипелаг, Београд, 2011.
Преводи
[уреди | уреди извор]- А Бабукар је ишао први, Ђовани Дозини, Хеликс, Смедерево, 2022.
- Покретни хоризонт, Данијеле Дел Ђудиче, Хеликс, Смедерево, 2019.
- Закривљено време у Кремсу, Клаудио Магрис, Архипелаг, Београд, 2019.
- Читање Италије, приредили Снежана Милинковић и Давиде Скалмани, Архипелаг, Београд, 2016. (приређивач избора из савремене италијанске прозе)
- Дунав, Клаудио Магрис, Архипелаг, Београд, 2014.
- Друго море, Клаудио Магрис, Архипелаг, Београд, 2010.
- Микрокосмоси, Клаудио Магрис, Архипелаг, Београд, 2009.
- Кавур и Балкан, Анђело Тамбора, Завод за уџбенике, Београд, 2007.
- Словенска писма, Ђузепе Мацини, Платонеум, Нови Сад 2005.
- Град у историји Европе, Леонардо Беневоло, Клио, Београд 2004.