Спенсер (пушка)
| Спенсер модел 1865 карабин | |
|---|---|
 | |
| Врста | пушка репетирка |
| Порекло |  САД |
| Употреба | |
| Употреба у | САД |
| Бојно деловање | 1860-1869. |
| Производња | |
| Произвођач | компанија Спенсерове Пушке Репетирке |
| Цена | пушка 37,5 долара (1861) карабин 25,5 долара (1861) |
| Произведено | око 180.000[1] комада |
| Варијанте | пушка и карабин |
| Спецификације | |
| Маса | 4.2 kg |
| Дужина | 1.025 mm |
| Дужина цеви | 650 mm |
| Калибар | 0,56 инча/14.2 mm |
| Врста операције | репетирка |
| Начин дејства | масивни затварач са полугом |
| Брзина паљбе | 9[2] мет/мин |
| Брзина зрна | 400 m/s |
| Макс. еф. домет | 400 m |
| Магацин | 7 метака |
Спенсерова пушка (енгл. Spencer repeating rifle), једна од најранијих пушака репетирки, са магацином за 8 метака, произведена у САД и први пут коришћена у Америчком грађанском рату (1861-1865). Магацин се налазио у кундаку пушке.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Карактеристике
[уреди | уреди извор]Изум сједињеног метка у металној чахури са ивичним паљењем, који је патентирала 1857. године америчка компанија Смит и Весон (за своје револвере), омогућио је пушкарима да конструишу прве пушке са магацином за више метака, са механизмом за механичко убацивање метка у цев.[2] Кристофер Спенсер (1833-1922), амерички инжињер и пушкар, који је неко време радио за компанију Колт, је 6. марта 1860. патентирао прву пушку репетирку у САД, шест месеци пре друге америчке репетирке, пушке Хенри.[1]
Спенсерова пушка била је острагуша са падајућим масивним затварачем, који се обарао наниже обарањем полуге испод сандука која је уједно служила као штитник обарача, и цевастим магацином са 7 метака у кундаку пушке, који се лако могао извадити. Повлачење полуге избацивало је празну чахуру, убацивало је нови метак у цев и напињало опругу ударне игле у затварачу, која се активирала спољашњим орозом који се морао ручно натегнути пре сваког опаљивања.[1] Ове пушке су користиле метак калибра 14,2 mm (0,56 in) са ивичним паљењем.[2]
Амерички грађански рат
[уреди | уреди извор]Иако је била нешто спорија (због ручног натезања ороза) и мањег магацина (7 према 15 метака) од пушке Хенри која се појавила у исто време, Спенсерова пушка била је знатно једноставнија (Хенријева пушка имала је чак 46 покретних делова) и јефтинија за производњу. Уз то, брзина пуњења повећана је увођењем унапред напуњених цевастих магацина са по 7 метака, од којих је сваки стрелац носио по 10 на реденику, који су се могли убацити у кундак једним покретом. Тако је по избијању Америчког грађанског рата 1861, војска Уније одбила Хенријеву пушку за наоружање војника као сувише скупу и компликовану, док је Спенсер добио подршку самог председника Абрахама Линколна. Ипак је конзервативизам у Комисији за наоружање, коју је предводио генерал Џемс Волф Рипли, одложио набавку новог оружја о државном трошку све до 1863, иако су многи војници Уније, па и читаве јединице, купили нове пушке о свом трошку. Рипли је као и већина виших официра САД сматрао пушке каписларе (спредњаче) типа Спрингфилд последњом речју војне технике, мада је до Аустријско-пруског рата 1866. слично становиште преовладавало и у свим европским војскама осим Пруске. Најзад је интервенцијом самог председника генерал Рипли смењен у септембру 1863. и нове пушке су коначно уведене у наоружање америчке војске - до краја рата 1865. војска Унија купила је 77.181[1] (или 94.196[2]) карабин и 12.471 пушку, а бар још толико набавили су војници о свом трошку.[1][2]
Опадање
[уреди | уреди извор]Са престанком рата потражња ових пушака нагло је опала, у корист савршенијих винчестерки (модел 1866), па је компанија Спенсер (енгл. Spencer Repeating Rifle Company) затворена већ 1869, а њену опрему и машине већином је откупила компанија Винчестер.[1] После 1868, ове пушке су у америчкој војсци замењене спорометним острагушама Шарпс.[2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Ford, Roger (1998). The world's great rifles. London: Brown Books. стр. 42—46. ISBN 1-897884-33-8. OCLC 41281655.
- ^ а б в г д ђ Westwood, David (2005). Rifles : an illustrated history of their impact. ABC-Clio Information Services. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. стр. 71—73. ISBN 1-85109-406-7. OCLC 60395019.
- ^ Никола Гажевић, Војна енциклопедија 7, Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 548-550
Литература
[уреди | уреди извор]- Westwood, David (2005). Rifles : an illustrated history of their impact. ABC-Clio Information Services. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. стр. 71—73. ISBN 1-85109-406-7. OCLC 60395019.
