Списак налазишта са термама и балнеумима у римским провинцијама на тлу Србије
Списак налазишта са термама и балнеумима у римским провинцијама на тлу Србије је табеларни приказ археолошких леокалитета на којима је регистровано и истражено око четрдесетак римских купатила, док је број епиграфских сведочанстава о купатилима веома редак.
Општа разматрања[уреди | уреди извор]
Купање је једна од основних човекових потреба. У старом свету била је повезана са хигијеном, али и са култним радњама. Још у бронзанодопским културама Старог Истока, Египта и Егеје, ритуално купање је имало веома важну улогу. Церемоније култног прања одвијале су се у близини храмова, култних места, палата, код светих извора или вештачки направљених базена.[1][2][3]
Под утицајем грчке културе, купатила се уводе у римском свету а ширењем Римског царства постају саставни део културе живљења у многим областима где су владали Римљани
Римска цивилизација је изузетно поштовала и неговала култ воде и обилато је користила благодети топлих и лековитих бањских вода. За Римљане свих слојева, купање и телесна нега боли су важна делатност у слободно време, па тако и за становнике провинцијама на тлу Србије, који су у, за ту намену специјално саграђеним термама, свакодневно користили топлу и/или лековиту бањску воду са термалних извора.[4] Према основи и начину зидања, римска купатило се могу разврстати у две групе: балнеуме и терме.
- Балнеум (лат. balneum)
Балнеум је грађевина која спада у ред јавних купатила са паралелним редовима просторија (лат. parallel row type), максималне површине до 500 m². Како овај објекат не поседује велико вежбалиште, базен на отвореном и површину мању од 1.500 m² за ову грађевину најподеснији термин је балнеум.
Овај тип купатила био је веома распрострањени широм Римског царства. Балнеуми су у касноантичким провинцијама на тлу Србије веома бројни. Подижу се уз приватне виле - средња или мања газдинства, царска имања, у оквиру путних станица (лат. mansiones), мањих насеља (лат. vici, pagi), војних логора (лат. castra, castella, praesidia) или градова (лат. municipii, coloniae).
Епиграфска сведочанства о њима на територији Србије релативно су оскудна. У питању су дијахрони натписи пронађени у Костолцу (лат. Viminacium) из 247. године, Караташу (лат. Diana) из 2. века и Избичању код Пријепоља из времена Јустинијана I (527—565).
- Терме (лат. thermae)
За разлику од балнеума терме су велика купатила која поседује велико вежбалиште, базен на отвореном и чија површина прелази 1.500 m².
Списак локалитета са термама и балнеумима[уреди | уреди извор]
Археолошким истраживањима откривено је преко хиљаду римских купатила широм Римског царства. У римским провинцијама на тлу данашње Републике Србије, регистровано је и истражено око четрдесетак римских купатила (приказаних на овој списку), док је број епиграфских сведочанстава о купатилима веома редак.
Р.бр. | Налазиште | Тип налазишта | Тип купатила | Величина | Датовање |
---|---|---|---|---|---|
1. | Сирмијум, лок. 31 | утврђени град | царске терме | делимично откривене 3 просторије | 4. век |
2. | Сирмијум, лок. 29 | утврђени град | јавне терме | делимично откривене, 58,7 x 72 m (4212 m²) | 3—4. век? |
3. | Сирмијум, лок. 4 | утврђени град | балнеум, део градске виле | 30 x 7 m (210 m²) | средина 4. век |
4. | Засавица | цивилно насеље или вила | самостални објекат, балнеум | делимично откривене 3 просторије | нема података |
5. | Прњавор-Штитар | цивилно насеље или вила | самостални објекат, балнеум | делимично откривен | средина - друга половина 4. века |
6. | Сингидунум | цивилно насеље, у сз делу Студентског парка | самостални објекат, балнеум | 15 x 20 m (300 m² ) | 3. и 4 век |
7. | Сингидунум | цивилно насеље, на Студентском тргу | самостални објекат | балнеум делимично истражене 3 просторије | нема података |
8 | Сингидунум | цивилно насеље, Косанчићев венац 12-16 | балнеум, део виле | делимично истражен | 3. век |
9. | Маргум | цивилно насеље | самостални објекат, балнеум | 27 x 15 m (405 m²) | 2—3. и 4. век |
10. | Маргум | цивилно насеље | самостални објекат, баленум | делимично истражене | напуштене у 4. веку |
11. | Медијана | насеље са вилама | део виле | 31,5 x 28,3 m (891,45 m²) | 4. век |
12. | Медијана | насеље са вилама | самостални објекат,[5] | делимично истражене | 4. век |
13. | Наисус | extra muros, цивилно насеље..[6] | самостални објекат поред утврђења | необјављено | 3—4. век |
14. | Муниципијум ДД | насеље | самостални објекат,[7] | испитане 3-4 просторије | 2—4. век |
15. | Мунципијум ДД | насеље | самостални објекат | делимично истражено | 3—4. век |
16. | Царичин град | доњи град | самостални објекат | делимично истражено | 6. век |
17. | Царичин град | ван бедема | самостални објекат | 33 х 18 m | 6. век |
18. | Римске терме у Чачку | викус или вила | самостални објекат | 22,6 x 18,45 (340 m³) | крај 3? — 4. век |
19. | Чачак-Бељина | вила рустика | самостални објекат | 9 x 11 m (99 m²) | 4. — прва половина 5 века. |
20. | Прилипац | цивилно насеље или вила | самостални објекат | делимично истражене, око 120 m² | 4. век |
21. | Виминацијум | цивилно насеље | јавне терме | 45 x 35 m (1.575 m²) | 1-3. век, 3—4. век |
22. | Ушће Поречке реке | цивилно насеље | самостални објекат | 8,5 x 7,5 m (80 m²) | 6. век |
23. | Талијата | цивилно насеље | самостални објекат | делимично истражене | 6. век |
24. | Егета | цивилно насеље | самостални објекат | делимично истражене | 3—4. век |
25. | Лисовић | насеље или вила | део виле | 15,75 x 18 m (283,5 m²) | 3—4. век? |
26. | Губеревац-каструм | extra muros, 50 m од капије | самостални објекат | непознато | у 4 веку сакрални објекат |
27. | Губеревац-Прутен | насеље или вила? | самостални објекат | 142 m² | 3—4. век? |
28. | Белосавци | насеље или вила | самостални објекат | делимично истражене, 21,8 x 14,25 m, (310,65 m²) | 4. век |
29. | Калиште Mansio Municipium | насеље, mansio | самостални објекат | делимично истражене | 3—4. век |
30. | Идијум | утврђени mansio | самостални објекат у утврђењу | делимично истражене | 4. век |
31. | Тимацијум минус | extra muros | самостални објекат поред капије утврђења | старије: 24 x 16,5 m (396 m2) млађе: 13 x 13 m 169 m²) | 2 век (старије) 4. век (млађе) |
32. | Тимацијум минус | extra muros | самостални објекат поред капије утврђења | претпостављено: 29 x 21 m (609 m²) | III-IV век |
33. | Ромулијана | утврђени царски комплекс | самостални објекат у утврђењу | 8,5 x 14,16 m (403,56 m²) | крај III-почетак IV века |
34. | Баце, | насеље или вила | самостални објекат,[8] | делимично истражене, 24 x 13,3 m | 3—4. век |
35. | Жујинце | насеље или вила | самостални објекат | 480 m² | прва пол. 4. века |
36. | Доње Неродимље | цивилно насеље или вила | самостални објекат | 15 x 17,5 m (262,5 m²) | 4—6. век |
37. | Улпијана | утврђено насеље | самостални објекат | у утврђењу испитана 1 просторија | 4—5. век |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Bouet 1997 - Alain Bouet, Les thermes romains: de gros consommateurs d’eau? Quelques exemples de Narbonnaise et des provinces voisines, in: Les aqueducs de la Gaule romaine et des régions voisines, Caesarodunum tome 31, éd. Robert Bedon, Université de Limoges, Centre de recherches A. Piganiol, Limoges, 133-160.
- ^ Bouet 2004 - Alain Bouet, Les thermes privés et publics en Gaule Narbonnaise, vols. I-II, Collection de l’École française de Rome 320 (2003), Rome.
- ^ Brödner 1997 - Erika Brödner, Die römischen Thermen und das antike Badewesen. Eine kulturhistorische Betrachtung, 2. Auflage, Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt
- ^ Срејовић, Д., Римски царски градови и палате у Србији, САНУ, Београд, 1993.
- ^ Народни музеј Ниш, Медијана, Ниш, 2006.
- ^ Петровић П., 1993 Naissus – Задужбина цара Константина, у: Римски царски градови у Србији (приредио Срејовић Д.) Београд (1993). стр. 73
- ^ Mócsy, András . Pannonia and Upper Moesia: a history of the middle Danube provinces of the Roman Empire. London: Routledge & K. Paul. 1974. ISBN 978-0-7100-7714-1.
- ^ Јордовић 1999 - Часлав Јордовић, Римске терме у селу Баце, у: Прокупље у праисторији, антици и средњем веку, Баштина књига 6, ур. Милоје Васић, Драгослав Маринковић, Ареолошки институт, Нардони музеј Топлице, Београд-Прокупље, 197-199.
Литература[уреди | уреди извор]
- Гордана Јеремић, Александра Гојгић Римске терме у Чачку Чачак, 2012. 126 стр. ISBN 978-86-84067-43-4
- Дрча 1979 - Слободан Дрча, Купатило, у: Медијана, Народни музеј Ниш, Ниш, 14-15.