Царичин град

Из Википедије, слободне енциклопедије
Царичин Град
Caricin grad.jpg
Опште информације
Место Лебане
Држава  Србија
Врста споменика археолошко налазиште
Време настанка VI век
Тип културног добра археолошко налазиште од изузетног значаја
Степен заштите ?
Власник ?
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Ниш
Седиште Ниш
Адреса Добричка 2 18000
Јустинијан I


Царичин Град или Јустинијана Прима (лат. Iustiniana Prima), се налази на 7 km од Лебана, a 30 km од Лесковца, археолошки локалитет из VI века, једног од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балкана. Подигао га је велики византијски Цар Јустинијан I (527-565) према многим изворима у знак захвалности крају у коме се родио.

Истраживања[уреди]

Царичин Град лежи на благим падинама које се спуштају од планине Радан ка лесковачкој котлини. Само налазиште простире се на платоу од 42.000m2.

Први опис рушевина дао Мита Ракић 1880. године у листу Отаџбина.

Истраживања на археолошком локалитету Царичин Град започета су 1912. године. Први истраживач града био је Владимир Петковић. Он је на основу величине откривеног града, остатака мозаика, мноштва архитектонске пластике изнео прве хипотезе да се ради о Јустинијани Прими. Ова истраживања убрзо су заустављена услед ратова.

Истраживања су настављена 1936. године под покровитељством Српске краљевске академије и Универзитета у Београду и трајала су до 1940. године када су прекинута, поново због рата. Период истраживања од 1936. до 1940. године један је од кључних у истраживању града. У овом периоду откривен је комплекс Акропоља са бедемима, кулама, источном капијом, Епископском базиликом , крстионицом, „Консигнаторијумом”, централном улицом са портицима и „Епископском палатом и анексима”. У току овог периода, 1938. године, започета су и ископавања Горњег града. До 1940. године откривен је велики број грађевина које су указале на то колики је значај имао Царичин град у историји византијског урбанизма.

Након рата истраживања су обновљена 1947. године и трајала су до 1970. године. Током овог периода ископавања су проширена и на простор Доњег града као и на објекте подигнуте ван градског језгра, у непосредној околини. Радови на локалитету поверени су новооснованом Археолошком институту Српске академије наука.

Истраживања су поново настављена 1975. године. До 1977. године допуњени су подаци о раније истраженим објектима: јужној капији Горњег града, двојној базилици у Доњем граду и трикхоналној базилици ван бедема а започето је ископавање простора уз јужни бедем Горњег града као и угаоне југозападне куле резервоара. У овом периоду истраживања откривена је и нова грађевина – једнобродна базилика на јужном платоу ван града, источно од трасе аквадукта.

1978. године покренут је нови програм истраживања у оквиру кога је дошло до успостављања научне сарадње између француских и српских стручњака из области археологије. Од пресудног значаја за покретање новог програма и успостављања научне сарадње био је значај Јустинијане Приме у антици, као седишта архиепископа северног Илирика, и његова очуваност. Ова научна сарадња имала је више фаза. У првој фази сарадње, која је обухватала период од 1978. до 1984. године, истраживања су била подељена на два научна програма. Први програм обухватао је истраживања сакралне архитектуре док је други био фокусиран на истраживање нових споменика профаног карактера. Од 1984. године покренут је нови програм ископавања који је имао за циљ истраживање стамбеног кварта града. Ископавања су трајала све до 1990. године када су прекинута због међународне изолације Југославије.

Радови су обновљени 1997. године, са новим руководиоцима Бернаром Баваном и Вујадином Иванишевићем. Они су ревидирали програм и проширили га истраживањима. Захваљујући овој чињеници, истражено је у целости насеље које се развијало на простору између западног бедема и главне улице Доњег града, са једне и јужног бедема са друге стране.[1]

Истраживањима помоћу георадара током 2015. године откривене су остаци још четири цркве.[2]

Постоје идеје да се конкурише да овај локалитет постане део Светске баштине код УНЕСКО.[3]

Археолошко налазиште[уреди]

Царичин Град
Снимак из авиона 1937. (ВГИ).

Град је био важан црквени, административни и војни центар, седиште новоосноване архиепископије Iustinianae Primae која је имала јурисдикцију над северним Илириком чиме је право Солуна ограничено на јужне делове провинције.

Био је окружен бедемима, а поред спољних утврђења откривени су и унутрашњи бедеми који град деле на три дела: Горњи, Средњи и Доњи. На најузвишенијем месту у граду саграђен је Акропољ - седиште црквене управе, окружен снажним бедемима, у средишњем делу истиче се централни кружни трг где се одвијао јавни живот града.

Градске улице су поплочане правоугаоним кречњачким плочама, уоквирене покривеним тремовима са стубовима на којима се ослањају лукови аркада. На Акропољу се налази комплекс епископске палате (имала је подно грејање које се загревало топлим ваздухом - хипокауст), велика катедрална црква са три апсиде, атријумом и крстионицом, који спада у ред најмонументалнијих споменика византијске архитектуре на балканском полуострву. У стамбеном делу града, близу трга - форума, откопана је тробродна базилика са криптом, пронађени су фрагменти подног мозаика и фресака. Југоисточно од форума била је трећа црква, крстообразна базилика са атријумом. У предграђу је откопана двојна базилика и јужно од ње пета базилика, тробродна са траксептом, нартексом и атријумом, изван градских зидина нађена је шеста црква, триконхос са отвореним нартексом и атријумом, све ове цркве подигнуте су у VI веку.

Споменици црквене и световне архитектуре по својој урбанистичкој поставци, по скупоценим мозаичким подовима и разноврсном декоративном пластиком у потпуности одговарају Прокопијевом опису Justiniane Prime.

Насеље се снабдевало водом из вештачког језера чија је брана била дугачка 100, а висока 6,15 метара.[4]

Налази новца из источног подграђа Царичиног града[уреди]

На простору источног подграђа Царичиног града власници њива прикупили су 19 примерака бронзаног новца из 6. века. Новац је предат истраживачима и заведен је у теренски инвентар за 2010 годину. Иако је реч о невеликој скупини новца, она допуњује слику о протку новца у Царичином граду. Више примерака новца потиче из једнобродне базилике подигнуте на јужном платоу, ван града, близу трасе акведукта. Новац је пронађен у унутрашњости цркве. Ради се о фолису Анастасија из ковнице у Константинопољу из 512/7 године, затим полуфолису Јустина 2 из ковнице Солун од којих је један кован 568/9, а други 574/5. Значајан је налаз једног лоше очуваног фолиса са простора некрополе града смештене западно од акведукта. Реч је о фолису кованог у време Јустина првог или Јустинијана првог који је нађен поред гроба. Да се ради о скупном налазу новца указују и раније нађене оставе са Царичиног града. [5]

Галерија слика[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Баван, Бернер; Иванишевић, Вујадин (2006). Ivstiniana Prima Царичин град. Лесковац: Народни музеј Лесковац. 
  2. На Царичином граду откривене још четири цркве („Политика“, 27. март 2015)
  3. Царичин град се припрема за Унеско („Политика”, 4. март 2017)
  4. Византијски град са језером за пијаћу воду („Политика“, 30. август 2013)
  5. Ђорђевић В, Лесковачки зборник 51, Народни музеј, Лесковац, 2014.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]