Сједећа пушина
| Сједећа пушина | |
|---|---|
| |
| Silene acaulis у Свалбарду | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | Silene
|
| Врста: | S. acaulis
|
| Биномно име | |
| Silene acaulis | |
Сједећа пушина[1] (лат. Silene acaulis) је биљка која је распрострањена у арктичким и алпским екосистемима Евроазије и Северне Америке.[2]
Опис[уреди | уреди извор]
Седећа пушина је густо бусенаста биљка, често полулоптаста, из чије розете вире ситни цвјетови, сједећи или са веома кратком дршком, односно стабљиком. Листови су сви у розети, а само ријетко по један пар на стабљици, ако је има, игличасто су тракасти, до 1 милиметар широки, на врху су ушиљени, голи и са једним нервом. Чашица је црвена и дуга 5-10 милиметара, са зупцима усјеченим до половине. Круница је затвореноружичастам са листићима чије су ламине обрнутојајолике.[2]
Уопштено[уреди | уреди извор]
Насељава алпински појас највиших планина бивше Југославије, које су грађене од карбонатних стијена, и плитка карбонатна тла – кречњачке црнице (органогене и органоминералне), доломитне рендзине, те кречњачке или доломитне сирозиме, чија pH-вриједност најчешће варира између 6,5 и 7,5 у H2O. Средње годишње температуре на њеним стаништима варирају најчешће између 0 и 2, апсолутне минималне се спуштају испод -40, а апсолутне максималне најчешће се дижу изнад 25. Одлично је прилагођена на физиолошку сушу, која на њеним стаништима често траје и до десет мјесеци. Припада групи изразитих планинских хелиофита. Врста је глацијални реликт у нашој флори и вегетацији, а због пионирске улоге у обрастању најекстремнијих станишта, те због изузетно декоративног значаја, заслужује посебну пажњу, посебно у смислу налажења начина за њено ширење.[2]
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Alatalo, Juha M.; Molau, Ulf (1995). „Effect of altitude on the sex ratio in populations of Silene acaulis (Caryophyllaceae)”. Nordic Journal of Botany. 15 (3): 251—256. doi:10.1111/j.1756-1051.1995.tb00150.x.
- Alatalo, Juha M. (1997). „Gender lability in trioecious Silene acaulis (Caryophyllaceae)”. Nordic Journal of Botany. 17 (2): 181—183. doi:10.1111/j.1756-1051.1997.tb00307.x.}-
- Alatalo JM, Totland Ø (1997) Response to simulated climatic change in an alpine and subarctic pollen‐risk strategist, Silene acaulis. Glob Chang Biol 3:74–79. Alatalo, J.M.; Totland, Ø. (1997). „Response to simulated climatic change in an alpine and subarctic pollen-risk strategist, Silene acaulis”. Global Change Biology. 3: 74—79. S2CID 85793935. doi:10.1111/j.1365-2486.1997.gcb133.x.
- Alatalo, Juha M.; Molau, Ulf (2001). „Pollen viability and limitation of seed production in a population of the circumpolar cushion plant, Silene acaulis (Caryophyllaceae)”. Nordic Journal of Botany. 21 (4): 365—372. doi:10.1111/j.1756-1051.2001.tb00780.x.
- Alatalo, Juha M.; Little, Chelsea J. (2014). „Simulated global change: Contrasting short and medium term growth and reproductive responses of a common alpine/Arctic cushion plant to experimental warming and nutrient enhancement”. SpringerPlus. 3: 157. PMC 4000594
. PMID 24790813. doi:10.1186/2193-1801-3-157. - Benedict, Audrey D. The Naturalist's Guide to the Southern Rockies: Colorado, Southern Wyoming, and Northern New Mexico. Golden, CO: Fulcrum Pub., 2008. Print.
- Doak, Daniel F.; Morris, William F. (2010). „Demographic compensation and tipping points in climate-induced range shifts”. Nature. 467 (7318): 959—962. PMID 20962844. S2CID 4309240. doi:10.1038/nature09439.}-
- European Garden Flora, Vol. III.
- Phillips, W. (1999). Central Rocky Mountain Wildflowers : A Field Guide to Common Wildflowers, Shrubs, and Trees. Falcon Publishing, Inc.
- Weber, William A. Colorado Flora. Boulder, CO: Colorado Associated UP, 1987. Print.
- USDA. "Plants Profile." Natural Resources Conservation Service. Web. <http://plants.usda.gov/java/profile?symbol=SIAC>.
- Nicholls, Graham, and Rick Lupp. Alpine Plants of North America: an Encyclopedia of Mountain Flowers from the Rockies to Alaska. Portland: Timber, 2002. Print.
- Shykoff, J. A. 1988. Maintenance of gynodioecy in Silene acaulis (Caryophyllaceae): Stage specific fecundity and viability selection. - Am. J. Bot. 75: 844-850.
- Zwinger, Ann, and Beatrice E. Willard. Land above the Trees: a Guide to American Alpine Tundra. Boulder, CO: Johnson, 1996. Print.
- "Silene Acaulis - (L.)Jacq." Plants for a Future. Web. <http://www.pfaf.org/user/Plant.aspx?LatinName=Silene+acaulis>.[мртва веза]
- Ceralde, Jason. Plant Propagation Protocol for Silene Acaulis (L.) Jacq. 11 May 2011. Web. <http://courses.washington.edu/esrm412/protocols/SIAC.pdf>.[мртва веза]
