Пређи на садржај

Тенпо

С Википедије, слободне енциклопедије

Тенпо (天保) је јапанска ера (ненко) која је настала после Бунсеи и пре Кока ере. Временски је трајала од децембра 1830. до децембра 1844. године и припадала је Едо периоду.[1] Владајући монарх био је цар Нинко. Само име Тенпо у грубом преводу може значити "Небеска (царска) заштита" а именована је у циљу обележавања великих несрећа попут великог пожара у Еду и земљотреса у Кјоту.

Важнији догађаји Тенпо ере

[уреди | уреди извор]
У осмој години Тенпо ере, брод Морисон пристаје у луци Едо.
  • 1833-1836. (Тенпо 4-7): Велика Тенпо глад.[2]
  • 1834. (Тенпо 5): Рођен је Кондо Исами.
  • 1835. (Тенпо 6): Издат је бакарни новац познат као „Тенпо цухо“.[3]
  • 20. јул 1835. (Тенпо 6, седми дан шестог месеца): Земљотрес у Санрику јачине 7.6 рихтерове скале.[4]
  • 1836. (Тенпо 7): Рођен је Мацудаира Катамори у Еду.
  • 1837. (Тенпо 7): Токугава Ијејоши постаје дванаести шогун Токугава шогуната.[5]
  • 1837. (Тенпо 8): Рођен је Токугава Јошинобу.
  • 1837. (Тенпо 8): Ошио Хеихачиро и Икута Јорозу организују побуне против власти (Темпо џикен).[6][7]
  • 1837. (Тенпо 8): Морисон инцидент — брод САД бомбардован је са обала Ураге и Кагошиме јер се оглушио о закон забране доласка странаца на обале Јапана.[8]
  • 1837-1843. (Тенпо 8-14): Исковани су нови златници и сребрњаци названи „Тенпо кингин“.[3]
  • 12. децембар 1840. (Тенпо 11, деветнаести дан једанаестог месеца): Умире бивши цар Кокаку.[9]
  • 25. април 1843. (Тенпо 14, двадесетпети дан трећег месеца): Земљотрес у Хокаиду погађа места Језо, Куширо и Немуро. Јачина потреса је 8.4 на рихтеровој скали.[4]
  • 1844. (Тенпо 15): Исправљене су грешке у лунарном календару. Нови календар назван је „Тенпо џинин“ и био је последњи пре успостављања модерног грегоријанског календара 1872. године.[10]
  • 1844. (Тенпо 15): Устанак у области Чошу. Исте године рођен је Саито Хаџиме у Еду.

Тенпо ера се често узима као полазна тачка за почетак свргавање система шогуната. Иако је током ере донето доста реформи, а сама култура цветала, углед који је влада имала у земљи почео је све више да опада. Разлог понајвише лежи у обрачунавању са проблемима попут пропадања усева 1833. (понајвише због лошег времена) што је донело до велике четворогодишње глади. Цена хране нагло је скочила а све заједно довело је до великих побуна против владе.[11] Иако шогунат није био одговоран за лоше време и пропаст усева, становици су се у свом очајању да пронађу кривца окренули против актуелне власти. Један од вођа устанака Ошио Хеихачиро, који је водио највећу групу устаника сматрао је да су „природне непогоде небески знак да су богови незадовољни актуелном владом“.[12] Као олакшицу Мизуно Тадакуни доноси реформу које би излечила пољуљану економију али те одлуке неће на крају успети да спасу систем и поверење шогунске владавине у годинама које престоје.

Дванаести шогун Токугава Ијејоши који је био актуелан у Тенпо ери није остао записан у историји као способан владар. И сам веома болестан није успео да се успешно избори са побунама, глађу, болестима и надирајућим утицајима странаца. Његова владавина трајаће од 1837. до 1853. године.[13]

Велика Тенпо глад

[уреди | уреди извор]

Велика глад која је задесила Јапан 1830-тих настала је због наглог пада температуре који је уништио усеве и навео трговце да подигну цену хране који нажалост многи нису имали да плате. Велики број људи је умро од глади и остало је забележено да је стопа смртности села на североистоку земље порасло за 37% док је за град Такајама проценат износио чак 45%.[14] Како су усеви пропадали а цене расле људи су почели да живе на оскудним намирницама[15] једући лишће, корење па чак и своје мантиле од сламе"[16] што је на крају изазивало многе болести попут грипа, малих и великих богиња, куге.[15] Хиљаде људи умрло је на врхунцу глади од 1836. до 1837. године.[16]Раст цена пиринча погодила је економију земље која је пак утицала на сва друга поља у земљи. Самураји, као издржавана класа која се у хијерархији налази изнад сељака и сама је осетила беду глади јер им је као мера спасења смањено издржавање.

Једна од већих побуна која је обележила Тенпо глад била је побуна Ошиа Хеихачира који је повео људе 1830-тих добивши епитет „јонаоши даимјоџин“ или у грубом преводу „спасилац света“ због свог покушаја моралне рестаурације.[17] Као бивши полицајац и учењак Ошио Хеихачиро (1792-1837) затражио је помоћ од градских заступника богатих трговаца Осаке за проблеме становништва али је наишао само на равнодушност и безосећајност људи који су имали моћ да то промене. Разочаран, Ошио је организовао побуну сакупивши око 300 подржавалаца од сиромашних грађана до незадовољних земљорадника са села. Као маса у револту запалили су једну петину града Осаке али је врло брзо маса савладана па је Ошио у поразу извршио самоубиство.[18]

Осим Ошиа и учењак Икута Јорозо (1801-1837) био је један од организатора побуне које је обележила еру Тенпо. Икута је био млад учитељ који је држао школу махом за адолесценте земљорадничке класе. Како је и он био погођен великом глади (а локалне бирократе нису биле вољне да помогну) повео је своје ученике и остале сељаке у напад на оне за које је сматрао одговорним за локалне проблеме. Након што је маса поражена Икута је као и Ошио одузео сопствени живот.[19]

Огата Коан и школа Текиџуку

[уреди | уреди извор]

Године 1838. лекар Огата Коан оснива школу (академију) за медицинске науке и рангаку студије. Школа је названа Текиџуку а Огата је лично охрабривао све који који желе да изучавају ове науке, посебно рангаку и холански језик над којима је провео многе године изучавајући их. Међутим школа је била строга а студенти су били под великим притиском што је изазивало фрустрације. Многи од њих су у бесу ударали мачевима у потпорне стубове главне хали остављајући трагове оштрица.[20] Огата ту праксу није забрањивао нити кажњавао тврдећи да је безопасна и рекреативна.[21]

Огата је добар део живота посветио рангаку студијама што се и видело у Текиџикуу. Иако је после сакоку отварања ова наука постала застарела Огата је остао познат у историји као особа која је донела и прихватила значајне медицинске термине али и процедуре излечења и неге.[22]

Морисон инцидент

[уреди | уреди извор]

Током 1837. године, након што је спасила неколико јапанских бродоломника, амерички трговачки брод „Морисон“ упловљава у воде Јапана како би са враћањем јапанских држављана успео да добије дозволу за трговину. Нажалост баш у то време је у Јапану био на снази закон који је наређивао одбијање страних бродова силом, па је на амерички брод пуцано а цео догађај остао је познат као Морисон инцидент.[23]

Одређена група људи се није слагала са овом политиком (већина њих били су студенти рангаку студија) и гласно су критиковали власт због њеног односа са страним земљама пропагирајући обарање дугорочне сакоку политике. Група која је ословљавана као „Бангаку шачу“ алармирала је са својим ставовима владу која је ухапсила 26 чланова, ограничила подучавање страних наука и штампање књига, чинећи изучавање рангакуа тешким, скоро забрањеним подухватом.[20]

Тенпо реформе

[уреди | уреди извор]
Кованице ("Едасен" 枝銭) вредности једног мона исковане током Тенпо периода

Поред свих проблема, посебно са глађу изазвану временским непогодама, шогунат је донео нови низ одлука, обједињено назване „Тенпо реформе“ (1841-1843) у чијем уделу највише имао Мизуно Тадакуни један од доминантних вођа бакуфуа. Циљ реформи био је да реши економску ситуацију изазвану пропадањем усева тако што ће поново вратити традиционалне методе јапанске економије што је за класу самураја значило повратак у период образовања и војне обавезе што протеклих година није било строго записано (самураји су могли да се баве трговином као допуну буџета). Донета је строга контрола у класама а за путовање се морала добити посебна дозвола што је понајвише било намењено земљорадницима чији је задатак био да буду на својим пољима и да раде. На тај начин путујућа трговина је ограничена што је довело до пада цена.[24] Како би подигао економију Мизунов циљ био је следећи: " Моралне реформе, подстицање штедљивости, смањење броја запослених, штампање новца, узимање кредита од богатих трговачких кућа и укидање самураја дугова".[25] Иако јасно дефинисан циљ, влада се ипак сусрела са великим приговорима од стране даимјоа због земљишне политике јер је бакуфу у циљу контроле повећавао утицај и ауторитет над њиховим областима.[26]

Иако се реформа завршила неуспехом увођење ове економске промене данас се сматра почетком приступа који који је на крају довео до модернизације јапанске економије.[25]

Пожари у Едо замку

[уреди | уреди извор]

Замак Едо је два пута захватио пожар у Тенпо ери. Први пут се то десило 1839, а други 1843. године и без обзира на бурне периоде побуне ниједан од њих није настао од устаника.[27]

Ревизија календара

[уреди | уреди извор]

Током Тенпо ере Коиде Шуки преводи делове текстова Жозефа Лаланда о његовом астрономском раду. Након изучавања Коиде увиђа прецизност европског календара и предлаже астрономском савету да га уврсти али наилази на одбијање.[28] Ипак Коидов рад и преводи западних књига утицали су на нови ревизију календара након што је велики број грешака пронађем у претходном лунарном па је нови календар званично усвојен 1844. под именом „Тенпо џинин“. Тај календар користиће се у Јапану све до 1872. кад је усвојен грегоријански.[29]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nussbaum & Roth 2002, стр. 957 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFNussbaumRoth2002 (help)
  2. ^ Nussbaum, "Tempō no Kikin" at pp. 957.
  3. ^ а б Nussbaum, "Tenpō-tsūhō" at pp. 957.
  4. ^ а б "Significant Earthquake Database", U.S. National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA), National Geophysical Data Center (NGDC)
  5. ^ Hall, John Whitney et al. (1991). Early Modern Japan. стр. 21.
  6. ^ Nussbaum, "Ōshio Heihachirō" at pp. 761.
  7. ^ Nussbaum, "Ikuta Yorozu" at pp. 382.
  8. ^ Nussbaum, "Morrison" at pp. 663.
  9. ^ Meyer, Eva-Maria. (1999). Japans Kaiserhof in der Edo-Zeit. стр. 186; Imperial Household Agency (Kunaichō), 光格天皇 (119); retrieved 2012-5-27.
  10. ^ Hayashi, Tsuruichi. (1907). "A Brief history of the Japanese Mathematics," Nieuw archief voor wiskunde ("New Archive of Mathematics"). стр. 126.
  11. ^ Jansen, Marius B. (2000). The Making of Modern Japan. стр. 247
  12. ^ Jansen, Marius B. (2000). The Making of Modern Japan. стр. 249
  13. ^ Cunningham, Mark E. and Zwier, Lawrence J. (2009). The End of the Shoguns and the Birth of Modern Japan. стр. 147
  14. ^ Hall, John Whitney. (1991). The Cambridge History of Japan, vol. 4. стр. 699
  15. ^ а б Jansen, Marius B. (1995). The Emergence of Meiji Japan. стр. 5
  16. ^ а б Jansen, Marius B. (1989). The Cambridge History of Japan, vol. 5. стр. 119
  17. ^ Totman, Conrad D. (1993). Early Modern Japan. стр. 447
  18. ^ Hane, Mikiso and Perez, Louis G. (2009). Modern Japan: A Historical Survey. стр. 100-101
  19. ^ Frédéric, Louis. (2002). Japan Encyclopedia. стр. 382
  20. ^ а б McClain, James L. and Osamu, Wakita. (1999). Osaka: The Merchants' Capital of Early Modern Japan. стр. 227-228
  21. ^ McClain, James L. and Osamu, Wakita. (1999). Osaka: The Merchants' Capital of Early Modern Japan. стр. 228
  22. ^ McClain, James L. and Osamu, Wakita. (1999). Osaka: The Merchants' Capital of Early Modern Japan. стр. 229
  23. ^ Shavit, David. (1990). The United States in Asia: A Historical Dictionary. стр. 354
  24. ^ Lu, David J. (1997). Japan: A Documentary History. стр. 273
  25. ^ а б Hauser, William B. (1974). Economic Institutional Change in Tokugawa Japan: Osaka and the Kinai Cotton Trade. стр. 54
  26. ^ Hauser, William B. (1974). Economic Institutional Change in Tokugawa Japan: Osaka and the Kinai Cotton Trade. стр. 55
  27. ^ Cullen, L. M. (2003). A History of Japan, 1582-1941: Internal and External Worlds. стр. 165
  28. ^ Smith, David. (1914). A History of Japanese Mathematics. стр. 267. на сајту Гугл књиге
  29. ^ Hayashi, Tsuruichi. (1907). "A Brief history of the Japanese Mathematics", Nieuw archief voor wiskunde ("New Archive of Mathematics"). стр. 126. на сајту Гугл књиге

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Ера
Тенпо

1830–1844.