Tenpo

Tenpo (天保) je japanska era (nenko) koja je nastala posle Bunsei i pre Koka ere. Vremenski je trajala od decembra 1830. do decembra 1844. godine i pripadala je Edo periodu. Vladajući monarh bio je car Ninko. Samo ime Tenpo u grubom prevodu može značiti "Nebeska (carska) zaštita" a imenovana je u cilju obeležavanja velikih nesreća poput velikog požara u Edu i zemljotresa u Kjotu.

Važniji događaji Tenpo ere

U osmoj godini Tenpo ere, brod Morison pristaje u luci Edo.

• 1833-1836. (Tenpo 4-7): Velika Tenpo glad.
• 1834. (Tenpo 5): Rođen je Kondo Isami.
• 1835. (Tenpo 6): Izdat je bakarni novac poznat kao „Tenpo cuho“.
• 20. jul 1835. (Tenpo 6, sedmi dan šestog meseca): Zemljotres u Sanriku jačine 7.6 rihterove skale.
  • 5. maja rođen je Hidžikata Tošizo.
• 1836. (Tenpo 7): Rođen je Macudaira Katamori u Edu.
• 1837. (Tenpo 7): Tokugava Ijejoši postaje dvanaesti šogun Tokugava šogunata.
• 1837. (Tenpo 8): Rođen je Tokugava Jošinobu.
• 1837. (Tenpo 8): Ošio Heihačiro i Ikuta Jorozu organizuju pobune protiv vlasti (Tempo džiken).
• 1837. (Tenpo 8): Morison incident — brod SAD bombardovan je sa obala Urage i Kagošime jer se oglušio o zakon zabrane dolaska stranaca na obale Japana.
• 1837-1843. (Tenpo 8-14): Iskovani su novi zlatnici i srebrnjaci nazvani „Tenpo kingin“.
• 12. decembar 1840. (Tenpo 11, devetnaesti dan jedanaestog meseca): Umire bivši car Kokaku.
• 25. april 1843. (Tenpo 14, dvadesetpeti dan trećeg meseca): Zemljotres u Hokaidu pogađa mesta Jezo, Kuširo i Nemuro. Jačina potresa je 8.4 na rihterovoj skali.
• 1844. (Tenpo 15): Ispravljene su greške u lunarnom kalendaru. Novi kalendar nazvan je „Tenpo džinin“ i bio je poslednji pre uspostavljanja modernog gregorijanskog kalendara 1872. godine.
• 1844. (Tenpo 15): Ustanak u oblasti Čošu. Iste godine rođen je Saito Hadžime u Edu.

O eri

Tenpo era se često uzima kao polazna tačka za početak svrgavanje sistema šogunata. Iako je tokom ere doneto dosta reformi, a sama kultura cvetala, ugled koji je vlada imala u zemlji počeo je sve više da opada. Razlog ponajviše leži u obračunavanju sa problemima poput propadanja useva 1833. (ponajviše zbog lošeg vremena) što je donelo do velike četvorogodišnje gladi. Cena hrane naglo je skočila a sve zajedno dovelo je do velikih pobuna protiv vlade. Iako šogunat nije bio odgovoran za loše vreme i propast useva, stanovici su se u svom očajanju da pronađu krivca okrenuli protiv aktuelne vlasti. Jedan od vođa ustanaka Ošio Heihačiro, koji je vodio najveću grupu ustanika smatrao je da su „prirodne nepogode nebeski znak da su bogovi nezadovoljni aktuelnom vladom“. Kao olakšicu Mizuno Tadakuni donosi reformu koje bi izlečila poljuljanu ekonomiju ali te odluke neće na kraju uspeti da spasu sistem i poverenje šogunske vladavine u godinama koje prestoje.

Dvanaesti šogun Tokugava Ijejoši koji je bio aktuelan u Tenpo eri nije ostao zapisan u istoriji kao sposoban vladar. I sam veoma bolestan nije uspeo da se uspešno izbori sa pobunama, glađu, bolestima i nadirajućim uticajima stranaca. Njegova vladavina trajaće od 1837. do 1853. godine.

Velika Tenpo glad

Velika glad koja je zadesila Japan 1830-tih nastala je zbog naglog pada temperature koji je uništio useve i naveo trgovce da podignu cenu hrane koji nažalost mnogi nisu imali da plate. Veliki broj ljudi je umro od gladi i ostalo je zabeleženo da je stopa smrtnosti sela na severoistoku zemlje poraslo za 37% dok je za grad Takajama procenat iznosio čak 45%. Kako su usevi propadali a cene rasle ljudi su počeli da žive na oskudnim namirnicama jedući lišće, korenje pa čak i svoje mantile od slame" što je na kraju izazivalo mnoge bolesti poput gripa, malih i velikih boginja, kuge. Hiljade ljudi umrlo je na vrhuncu gladi od 1836. do 1837. godine.Rast cena pirinča pogodila je ekonomiju zemlje koja je pak uticala na sva druga polja u zemlji. Samuraji, kao izdržavana klasa koja se u hijerarhiji nalazi iznad seljaka i sama je osetila bedu gladi jer im je kao mera spasenja smanjeno izdržavanje.

Pobuna

Jedna od većih pobuna koja je obeležila Tenpo glad bila je pobuna Ošia Heihačira koji je poveo ljude 1830-tih dobivši epitet „jonaoši daimjodžin“ ili u grubom prevodu „spasilac sveta“ zbog svog pokušaja moralne restauracije. Kao bivši policajac i učenjak Ošio Heihačiro (1792-1837) zatražio je pomoć od gradskih zastupnika bogatih trgovaca Osake za probleme stanovništva ali je naišao samo na ravnodušnost i bezosećajnost ljudi koji su imali moć da to promene. Razočaran, Ošio je organizovao pobunu sakupivši oko 300 podržavalaca od siromašnih građana do nezadovoljnih zemljoradnika sa sela. Kao masa u revoltu zapalili su jednu petinu grada Osake ali je vrlo brzo masa savladana pa je Ošio u porazu izvršio samoubistvo.

Osim Ošia i učenjak Ikuta Jorozo (1801-1837) bio je jedan od organizatora pobune koje je obeležila eru Tenpo. Ikuta je bio mlad učitelj koji je držao školu mahom za adolescente zemljoradničke klase. Kako je i on bio pogođen velikom gladi (a lokalne birokrate nisu bile voljne da pomognu) poveo je svoje učenike i ostale seljake u napad na one za koje je smatrao odgovornim za lokalne probleme. Nakon što je masa poražena Ikuta je kao i Ošio oduzeo sopstveni život.

Ogata Koan i škola Tekidžuku

Godine 1838. lekar Ogata Koan osniva školu (akademiju) za medicinske nauke i rangaku studije. Škola je nazvana Tekidžuku a Ogata je lično ohrabrivao sve koji koji žele da izučavaju ove nauke, posebno rangaku i holanski jezik nad kojima je proveo mnoge godine izučavajući ih. Međutim škola je bila stroga a studenti su bili pod velikim pritiskom što je izazivalo frustracije. Mnogi od njih su u besu udarali mačevima u potporne stubove glavne hali ostavljajući tragove oštrica. Ogata tu praksu nije zabranjivao niti kažnjavao tvrdeći da je bezopasna i rekreativna.

Ogata je dobar deo života posvetio rangaku studijama što se i videlo u Tekidžikuu. Iako je posle sakoku otvaranja ova nauka postala zastarela Ogata je ostao poznat u istoriji kao osoba koja je donela i prihvatila značajne medicinske termine ali i procedure izlečenja i nege.

Morison incident

Tokom 1837. godine, nakon što je spasila nekoliko japanskih brodolomnika, američki trgovački brod „Morison“ uplovljava u vode Japana kako bi sa vraćanjem japanskih državljana uspeo da dobije dozvolu za trgovinu. Nažalost baš u to vreme je u Japanu bio na snazi zakon koji je naređivao odbijanje stranih brodova silom, pa je na američki brod pucano a ceo događaj ostao je poznat kao Morison incident.

Određena grupa ljudi se nije slagala sa ovom politikom (većina njih bili su studenti rangaku studija) i glasno su kritikovali vlast zbog njenog odnosa sa stranim zemljama propagirajući obaranje dugoročne sakoku politike. Grupa koja je oslovljavana kao „Bangaku šaču“ alarmirala je sa svojim stavovima vladu koja je uhapsila 26 članova, ograničila podučavanje stranih nauka i štampanje knjiga, čineći izučavanje rangakua teškim, skoro zabranjenim poduhvatom.

Tenpo reforme

Kovanice ("Edasen" 枝銭) vrednosti jednog mona iskovane tokom Tenpo perioda

Pored svih problema, posebno sa glađu izazvanu vremenskim nepogodama, šogunat je doneo novi niz odluka, objedinjeno nazvane „Tenpo reforme“ (1841-1843) u čijem udelu najviše imao Mizuno Tadakuni jedan od dominantnih vođa bakufua. Cilj reformi bio je da reši ekonomsku situaciju izazvanu propadanjem useva tako što će ponovo vratiti tradicionalne metode japanske ekonomije što je za klasu samuraja značilo povratak u period obrazovanja i vojne obaveze što proteklih godina nije bilo strogo zapisano (samuraji su mogli da se bave trgovinom kao dopunu budžeta). Doneta je stroga kontrola u klasama a za putovanje se morala dobiti posebna dozvola što je ponajviše bilo namenjeno zemljoradnicima čiji je zadatak bio da budu na svojim poljima i da rade. Na taj način putujuća trgovina je ograničena što je dovelo do pada cena. Kako bi podigao ekonomiju Mizunov cilj bio je sledeći: " Moralne reforme, podsticanje štedljivosti, smanjenje broja zaposlenih, štampanje novca, uzimanje kredita od bogatih trgovačkih kuća i ukidanje samuraja dugova". Iako jasno definisan cilj, vlada se ipak susrela sa velikim prigovorima od strane daimjoa zbog zemljišne politike jer je bakufu u cilju kontrole povećavao uticaj i autoritet nad njihovim oblastima.

Iako se reforma završila neuspehom uvođenje ove ekonomske promene danas se smatra početkom pristupa koji koji je na kraju doveo do modernizacije japanske ekonomije.

Požari u Edo zamku

Zamak Edo je dva puta zahvatio požar u Tenpo eri. Prvi put se to desilo 1839, a drugi 1843. godine i bez obzira na burne periode pobune nijedan od njih nije nastao od ustanika.

Revizija kalendara

Tokom Tenpo ere Koide Šuki prevodi delove tekstova Žozefa Lalanda o njegovom astronomskom radu. Nakon izučavanja Koide uviđa preciznost evropskog kalendara i predlaže astronomskom savetu da ga uvrsti ali nailazi na odbijanje. Ipak Koidov rad i prevodi zapadnih knjiga uticali su na novi reviziju kalendara nakon što je veliki broj grešaka pronađem u prethodnom lunarnom pa je novi kalendar zvanično usvojen 1844. pod imenom „Tenpo džinin“. Taj kalendar koristiće se u Japanu sve do 1872. kad je usvojen gregorijanski.

Literatura

• Hall, John Whitney (1988). The Cambridge History of Japan. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-22355-3. OCLC 62064695. 
• Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128. 
• Smith, David Eugene; Mikami, Yoshio (1914). A history of Japanese mathematics. The Open court publishing company. OCLC 1515528. 
• Wiskundig Genootschap (Mathematical Society). (1907). Nieuw archief voor wiskunde (New Archive of Mathematics). Amsterdam, Swets & Zeitlinger. OCLC 5814818
• Jansen, Marius B. (2000). The Making of Modern Japan. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 9780674003347. OCLC 44090600. 
• Hall, John Whitney. (1991). The Cambridge History of Japan, vol. 4. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
• Jansen, Marius B. (1995). The Emergence of Meiji Japan. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-48405-3. 
• Jansen, Marius B. (1989). The Cambridge History of Japan, vol. 5. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
• Totman, Conrad D. (1993). Early Modern Japan. Berkeley, CA: University of California Press.
• Hane, Mikiso and Perez, Louis G. (2009). Modern Japan: A Historical Survey. Boulder, CO: Westview Press.
• Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128. 
• Lu, David J. (1997). Japan: A Documentary History. Armonk, NY: East Gate Book.
• Hauser, William B. (1974). Economic Institutional Change in Tokugawa Japan: Osaka and the Kinai Cotton Trade. New York: Cambridge University Press.
• Shavit, David. (1990). The United States in Asia: A Historical Dictionary. Westport, CT: Greenwood Publishing Group.
• Cullen, L. M. (2003). A History of Japan, 1582-1941: Internal and External Worlds. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
• Cunningham, Mark E. and Zwier, Lawrence J. (2009). The End of the Shoguns and the Birth of Modern Japan. Minneapolis, MN: Twenty-First Century Books.
• McClain, James L. and Osamu, Wakita. (1999). Osaka: The Merchants' Capital of Early Modern Japan. New York: Cornell University Press.
• Jannetta, Ann Bowman. (2007). The Vaccinators: Smallpox, Medical Knowledge, and the "Opening" of Japan. Stanford, CA: Stanford University Press.

Spoljašnje veze

• Japanski kalendar - ilustracije i dodatne informacije