Тонкиншки тупоноси мајмуни
.jpg)
Тонкиншки тупоноси мајмуни или Долманов тупоноси мајмун (Rhinopithecus avunculus) припада натпородици Мајмуна старог света. Настањује подручје северног Вијетнама (област тонкишког залива). То је црно-бели мајмун ружичастих усана и носа, са плавим мрљама око очију. Витког је тела и настањује се у групама на дрвећу.
Борави на надморским висинама од 200 до 1.200 м (700 до 3.900 стопа) на фрагментарним површинама шума и кршевитих површина кречњака.
Први опис је дат 1912. године, али је због своје изузетне реткости изнова проучаван 1990. године. У 2008. години се сматрало да постоји мање од 250 јединки, па је ова врста била предмет интензивних напора на очувању. Главне претње с којима се ови мајмуни суочавају су губитак станишта и лов, а Међународна унија за очување природе оценила је врсту као "критично угрожену".
Опис[уреди | уреди извор]
Тонкиншки тупоноси мајмун има спљоштено лице са ружичастим преврнутим носом, згуснутим ружичастим уснама и деловима плаве коже око очију. Горњи делови тела су црни, доњи делови су кремасто-бели, а на грлу је наранџаста мрља, нарочито очигледна код расплодних мужјака. Реп има бели врх. Дужина главе и тела је 51 до 65 cm и реп од 66 до 92 cm. Женке теже око 8 kg, док мужјаци теже 14 kg. Младунци су сиви, а не црни и немају наранџасто грло.[1]
Биологија[уреди | уреди извор]
Токиншки тупоноси мајмун је активан током обданице и његова исхрана се састоји од низа листова, воћа, цвећа и семена. Креће се у малим групама. [2]
Статус[уреди | уреди извор]
Забележен је на висинама између 200 и 1.200 м, његова расподела је тренутно ограничена на мале фрагментиране тропске зимзелене шуме повезане са стрмим кршким брежуљцима и планинама.
Од поновног откривања 1990. идентификовано је пет изолованих постојећих популација. [3]Упркос томе што су проглашени водећом врстом и након тога добили међународну пажњу и активности очувања, тренд популације и даље опада, због чега је ова врста непрестано наведена као један од "25 најугроженијих примата на свету" [4],[5] након што је прва глобална процена не-људских примата почела 2001. године.
Губитак станишта и лов су неки од главних узрока опадања природних популација нехуманих примата, укључујући токиншког тупоносог мајмуна. Деценије ширења људске популације и све већи захтеви за оскудним пољопривредно одрживим земљиштима довели су до губитка и фрагментације станишта мајмуна. Међутим, станишта познатих популација тонкиншких тупоносих мајмуна дуго су се губила и фрагментисала пре њиховог поновног откривања.
Пионирска студија из 1993. године, у природном резервату На Ханг, приказала је популацију од 72 јединке (процијењена 80), а накнадна студија на истом мјесту 2005. добила је број од 17 јединки (процијењених 22). На основу примарних и секундарних података, пад броја становника у том 13-годишњем периоду може се приписати само ловним активностима. Опажања мајмуна постају све ређа.
Сматрало се да је ова врста примата изумрла до деведесетих година, када је мала популација откривена у округу На Ханг у провинцији Туиен Куанг у Вијетнаму. Тешки криволов за храну, као и црно тржиште дивљих животиња и уништавање станишта главни су разлози због којих се тонкиншки тупоноси мајмун сматра једним од најугоженијих врста примата на планети.
До 2008. године, када је у удаљеној шуми откривена мала популација са три бебе, сматрало се да постоји мање од 250 примата. [6]Децембра 2013, Fauna & Flora international, објавила је резултате истраживања становништва проведеног између септембра и октобра те године у Khau Ca Species (Кхау Ча врстама) и Habitat Conservation Area (Простору за очување станишта), провинцији Ха Гианг, Вијетнам.
Истраживање је идентификовало између 108-113 појединаца који су живи у зони очувања, што је готово половина процене стања за светску популацију и највећи број на локалитету након што је популација почела да се прати. [6] Истраживачи су ово схватили као охрабрујући знак да напори за очување утичу на нагло опадање броја врста. Најновија анкета, од новембра 2017. године, коју је извршила Фауна & Флора интернатионал ( Fauna & Flora international ) у шуми Кхау Ца (Khau Ca) у априлу 2017. године, забележила је најмање 113-121 јединки којима је ова област била станиште.
Популарни Инстаграм налог @ SavetheSnubs створио је вирални изазов користећи хаштаг # SnubYourselfChallenge. Милиони су се окупили да се придруже овом лудом и забавном изазову. Млади широм свијета боре се за овај важан циљ. Сваки пут када се постави изазов, новац се донираа како би се спасиила ова ретка врста примата.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Mammal Species of the World - Browse: avunculus”. www.departments.bucknell.edu. Приступљено 13. 4. 2019.
- ^ Boonratana, Ramesh; Canh, Le Xuan (1. 6. 1998), Conservation of Tonkin Snub-nosed Monkeys (Rhinopithecus [Presbytiscus] avunculus) in Vietnam, WORLD SCIENTIFIC, стр. 315—322, ISBN 9789810231316, Приступљено 13. 4. 2019
- ^ Boonratana, Ramesh; Canh, Le Xuan (2. 6. 1998), Conservation of Tonkin Snub-nosed Monkeys (Rhinopithecus [Presbytiscus] avunculus) in Vietnam, WORLD SCIENTIFIC, стр. 315—322, ISBN 9789810231316, Приступљено 13. 4. 2019
- ^ Mittermeier, Russell A.; Wallis, Janette; Rylands, Anthony B.; Ganzhorn, Jörg U.; Oates, John F.; Williamson, Elizabeth A.; Palacios, Erwin; Heymann, Eckhard W.; Kierulff, M. Cecília M. (17. 11. 2009). „Primates in Peril: The World's 25 Most Endangered Primates 2008–2010”. Primate Conservation. 24 (1): 1—57. ISSN 0898-6207. doi:10.1896/052.024.0101.
- ^ Mittermeier, Russell A.; Wallis, Janette; Rylands, Anthony B.; Ganzhorn, Jörg U.; Oates, John F.; Williamson, Elizabeth A.; Palacios, Erwin; Heymann, Eckhard W.; Kierulff, M. Cecília M. (5. 11. 2009). „Primates in Peril: The World's 25 Most Endangered Primates 2008–2010”. Primate Conservation. 24 (1): 1—57. ISSN 0898-6207. doi:10.1896/052.024.0101.
- ^ а б „Glimmer of hope for rare monkey” (на језику: енглески). 7. 12. 2008. Приступљено 13. 4. 2019.
