Пређи на садржај

Трачки коњаник

С Википедије, слободне енциклопедије
Приказ коњаника

Трачки коњаник Хероса је митолошко биће за које се у античком свету веровало да представља посредника између света живих и богова.[тражи се извор] Трачки коњаник је истовремено био и велико божанство плодности. Налазио би се на надгробним споменицима, иако се сам коњаник везује за воду. Култна места која су му била посвећена су била близу бунара и извора.[1]

Приказ коњаника

[уреди | уреди извор]

Коњаник у десној руци држи кратко копље којим убија звер. Уколико нема копље, рука му је подигнута у вис. Својом левом руком најчешће држи узде, штит или лиру. На рељефима се испред коња налази дрво око којег је обавијена змија коју коњ гази предњом ногом. Поред коњаника су приказани пси који јуре звер, најчешће дивљег вепра. Све ово личи на сцену из лова. На неким рељефима се могу наћи просути судови са водом или жене. Ретко се виде жене, али их може бити и неколико.[2] Постоје извесна поистовећивања трачког коњаника са култом Сабазија, трачког бога коњаника и Херо-Сабазија.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Церман 1962, стр. 80–81
  2. ^ „Сретен Петровић, Српска митологија”. Архивирано из оригинала 31. 03. 2009. г. Приступљено 25. 4. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Љубимковић Н: Краљевић Марко, Историја-Мит-Легенда
  • Гарашанин М. 2001. Још једном о палеобалканском коњанику. ВЕСТИГАТП ВЕТВСТАТИС, 20:135.
  • Зотовић Љ. 2001. Оловне иконе са територије Виминацијума. ВЕСТИГАТП ВЕТВСТАТИС, 20: 165.
  • Цермановић А. Срејовић Д. 1996. Лексикон религија и митова древне Европе (ур. В. Бурсачевић). Београд: Савремена Администрација.
  • Марић Р. 2003. Антички кутови у нашој земљи. Београд: Чигоја Штампа.
  • Петровић П. 1976. Ниш у античко доба. Београд: Просвета.
  • Срејовић Д. 2002. Илири и Трачани, о старобалканским племенима. Београд: Српска Књижевна Задруга.
  • Dimitrova N. 2002. Inscriptions and Iconography in the Monuments of the Thracian Rider. Hesperia: The Journal of the American School of Classical Studies at Athens (ed. S. Lupack). Hesperia pp. 209-229.
  • Irina Nemeti, Sorin Nemeti, Heros Equitans in the Funeray Iconography of Dacia Porolissensis. Models and Workshops. In: Dacia LVIII, 2014, p. 241-255

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]