Фортун Гарсес

С Википедије, слободне енциклопедије
Фортун Гарсес
Лични подаци
Датум рођења830.
Датум смрти906.
Место смртиMonastery of Leyre,
Породица
СупружникOria of Navarre
ПотомствоOnneca Fortúnez
РодитељиГарсија Ињигез од Памплоне
Urraca Jimenez
ПретходникГарсија Ињигез од Памплоне, Санчо Гарсес I
НаследникСанчо Гарсес I

Фортун Гарсес (шп. Fortún Garcés, баск. Orti Gartzez, арап. فرتون غارسيز ملك نافاراFortoûn ibn Garsiya), познат и као Једнооки или Монах (шпански El Monje), био је краљ Памплоне од 882. до 905.[1]

Био је трећи и посљедњи владар из династије Ињигес (Íñiguez).

Породица[уреди | уреди извор]

Плоча са именима краљева Наваре или Памплоне чији земни остаци почивају у манастиру; међу њима је и Фортун Гарсес

Није познато када је тачно рођен.

Отац му је био краљ Гарсија Ињигес (García Íñiguez), а деда краљ Ињиго Ариста, оснивач краљевине Памплоне. Мајка му је највероватније била краљица Урака (за њу се верује да је била ћерка муслимана званог Муса ибн Муса ибн Каси), а сестра му је била Химена Гарсес.

Биографија[уреди | уреди извор]

Мухамед I Кордопски је 860. године заробио Фортуна те га одвео у Кордобу.

Након смрти краља Гарсије, Фортуну је било допуштено вратити се у Памплону и постати владар краљевине. Фортун је постао краљ 870. те је владао тако шта је више био на страни племића муслимана него племића Памплоне који су били католици.

Године 905. је за краља био изабран Санчо Гарсес I из династије Хименес. Он је постао нови краљ, а Фортун се повукао у један манастир. Тамо је и умро, 922. године

Породица[уреди | уреди извор]

Фортунова жена је била муслиманка Аурија.[2][3] Њихово најпознатије дете је била принцеза (или инфанткиња) Онека Фортунес.[4]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Collins, Roger (2012). Caliphs and Kings: Spain, 796-1031. Blackwell publishing.
  2. ^ Rei, António (2011–2012). Descendência Hispânica do Profeta do Islão: Exploração de Algumas Linhas Primárias. Armas e Troféus. Instituto Português de Heráldica.
  3. ^ Pedro Aguado Bleye, Cayetano Alcazar Molina. Prehistoria, edades antigua y media.
  4. ^ Cañada Juste, Alberto (2013). Doña Onneca, una princesa vascona en la corte de los emires cordobeses. Príncipe de Viana.