Хаџибегова кућа
| Хаџибегова кућа | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Зворник |
| Ентитет |  Република Српска |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Врста споменика | Национални споменик |
Хаџибегова кућа позната и као кућа Љубовић Хасанбега је национални споменик Босне и Херцеговине. Саграђена је у Зворнику у Републици Српској у првој половини 19. века.[1]
Локација добра[уреди | уреди извор]
Хаџибегова кућа налази се у улици Филипа Кљајића број 214 у зворничком насељу Хрид. Не постоје прецизни подаци о настанку куће. Завод за заштиту и коришћење културно-историјског и природног наслеђа Тузланског кантона проценио је да кућа датира из прве половине 18. века. Међутим, према изгледу и коришћеном материјалу за изградњу вероватније је да је кућа саграђена почетком 19. века.
Опис добра[уреди | уреди извор]
Породична кућа саграђена је на стрмом терену на плацу на којем се поред куће налазе помоћни објекти, башта и воћњак. Правоугаоне је основе и представља примерак спратна кућа с препустом. Улази у кућу налази се са јужне стране. У приземљу куће налази се четири просторије од којих се две намењене за оставу а остале за кухињу и трпезарију. Дебљина зидова у приземљу креће се од 66 до 91 центиметара. На спрат куће води дрвено степениште. На горњој етажи налазе се четири собе намењене за спавање, а просторије са источне стране имале су хамам (купатило). Приликом изградње куће коришћени су природни материјали. Темељ и зидови изграђени су од ломљеног камена и ћерпича, а међуспратина конструкција од дрвета. Кров је био од дрвене конструкције покривен бибер црепом. Због неодржавања, скоро цео кров се урушио. Са западне стране куће налази се шљивњак а иза је стрма шумовита падина кроз коју пролази мањи шумски пут који води до Старог града Зворник.
Заштита добра[уреди | уреди извор]
Године 1991. Завод за заштиту и коришћење културно-историјског и природног наслеђа Тузле је у свом елаборату „Културно-историјско и природно насљеђе општине Зворник“ уврстио Хаџибегову кућу у регистар објеката III категорије са потенцијалном културно-историјском вредношћу. У 2011. години утврђена су знатна оштећења на кући која се делимично урушила. Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине, прогласила је септембра 2011. године Хаџибегову кућу за национални споменик.
Види још[уреди | уреди извор]
- Кућа Мулалић
- Кућа Милана Хаџивуковића
- Списак непокретних културно-историјских добара Републике Српске
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Крешевљаковић, Хамдија. Прилози повијести босанских градова под турском управом, Прилози за оријенталну филологију и историју југословенских народа под турском владавином ИИ/1951. Сарајево: 1952, 119-184.
- Крешевљаковић, Хамдија. „Стари босански градови”, Наше старине И. Сарајево: 1953, 7-45.
- Динић, Михаило. За историју рударства у средњовековној Србији и Босни, I део. Београд: 1955.
- Мазалић, Ђоко. „Зворник (Звоник) стари град на Дрини”, Гласник Земаљског музеја Босне и Херцеговине X. Сарајево: 1955, 73-116.
- Мазалић, Ђоко. „Зворник (Звоник) стари град на Дрини (Крај)”, Гласник Земаљског музеја Босне и Херцеговине XI. Сарајево: 1956, 97-118.
- Ковачевић-Којић, Десанка. „Зворник у средњем вијеку”, Годишњак Друштва историчара БиХ XВИ. Сарајево: 1961, 19-35.
- Ханџић, Адем. „Зворник у другој половини XV и XVI вијека”, Годишњак Друштва историчара БиХ XVIII. Сарајево: 1970, 141-196.
- Ковачевић-Којић, Десанка. Градска насеља средњовјековне босанске државе. Сарајево: 1978.
- Челеби, Евлија. Путопис, приредио Хазим Шабановић. Сарајево: ИРО „Веселин Маслеша”, 1979.
- Крешевљаковић, Хамдија. Капетаније у Босни и Херцеговини, Изабрана дела И. Сарајево: „Веселин Маслеша”, 1991.
