Кућа Мулалић

Кућа Мулалић
Кућа Мулалић
	Кућа Мулалић
Опште информације
Место	Добој
Ентитет	Република Српска
Држава	Босна и Херцеговина
Координате	44° 44′ 05″ С; 18° 05′ 03″ И / 44.734755° С; 18.084083° И
	Кућа Мулалић Кућа Мулалић на карти Босне и Херцеговине
Врста споменика	Национални споменик

Кућа Мулалић је национални споменик Босне и Херцеговине. Налази се у центру Добоја у Републици Српској. Кућа потиче из 19. века и представља један од ретко сачуваних примера градске куће из тог периода. Првобитни власник куће била је породица Ђановић, а крајем Првог светског рата продата је браћи Мулалић чији је наследници и даље користе. (децембар 2019.)

Локација[уреди | уреди извор]

Кућа Мулалић се налази у централним градским деловима Добоја. Саграђена је у улици Краља Александра на броју 5. Пре рата, из средине деведесетих година прошлог века улица је носила назив И. Капетановића.^[1] У непосредној близини куће налазе се римокатоличка Црква Пресветог срца Исусовог и џамије Доње махале Трњак. Први писани трагови о власнику куће потичу из 1890. године, када је она заведена у катастарским књигама. ^[2]

Опис културног добра[уреди | уреди извор]

Кућа Мулалић је типична градска спратна кућа с препустом. Грађена је од ћерпича и дрвета на ниском каменом подзиду. Приземна етажа се простире на нешто више од 77 квадратних метра. Поседује два спољна улаза. Након рекострукције кућа је подељена на два приближно једнака дела и дозидане су по једна просторија у сваком делу.^[3] У оба приземна дела налази се ходник и дневна соба. Такође у приземљу су смештени кухиња и једна мања соба за спавање. До првог спрата долази се дрвеним степеништем. Основа спрата је већа од приземља за око 15 центиметара са свих страна. Просторије на спрату су приближно истих димензија и распореда као у приземљу. Фасада куће је једноставне форме. Након обнове куће, 1996. године, спољашност је омалтерисана и офарбана у бело а столарија је замењена. Оригинална кровна конструкција била је од дрвета и покривена бибер црепом. Надограђени делови су покривени црепом новијег изгледа и модела.

Надомак куће налазе се амбар и бунар који нису у функцији. Такође у дворишту се налазе више помоћних објеката грађених током друге половине 20. века. Да би послао сина на студије медицине у Беч, Хасиб-бег ефендија Ђанановић је продао имање браћи Емину и Мустафи Мулалић.^[4] Ратне године Првог и Другог светског рата нису битно утицале на изглед и оштећење куће. Међутим, 1934. године наследници куће су извршили поделу на два одвојена дела. Нови сукоби приморали су становнике куће да је напусте у октобру 1992. године. Крајем исте године, кућа је делимично оштећена приликом минирања оближе цркве Пресветог срца Исусовог. Након завршетка оружаних сукоба 1995. године, породице се поново враћају у свој дом.

Степен заштите[уреди | уреди извор]

Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине је марта 2011. донела олуку да се кућа породица Мулалић прогласи за историјску грађевину и заштити као национални споменик Босне и Херцеговине. Пре проглашења, кућа је уживала заштиту III категорије према категоризацији општинског плана Добоја.^[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б „Службени гласник“ општине Добој, број 6. Акти Скупштине општине, Одлука о проглашењу Просторног плана општине Добој 2011. године. Добој: 1. јула 1991. године, година XXVII, стр. 116.
^ Земљишнокњижни извадак са хисторијатом за земљишне парцеле број 15/53, к.о. Добој, број з.к. улошка 134; број 15/10, к.о. Добој, број з.к. улошка 3518; број 15/9 и 15/24, к.о. Добој, број з.к. улошка 3567; (стари премјер), Нар. и Рз. бр. 2480/10 од 13.07.2010. године, издао Земљишно-књижни уред Основног суда у Добоју, Република Српска, Босна и Херцеговина.
^ Писмено свједочење Садике Хрњадовић (рођена Мулалић), 07.06.2010. године.
^ Некретнина је укњижена као власништво породице Мулалић неколико година касније касније, 27. новембра 1923. године - Земљишнокњижни извадак са хисторијатом за земљишне парцеле број 15/53, к.о. Добој, број з.к. улошка 134; број 15/10, к.о. Добој, број з.к. улошка 3518; број 15/9 и 15/24, к.о. Добој, број з.к. улошка 3567; (стари премјер), Нар. и Рз. бр. 2480/10 од 13.07.2010. године, издао Земљишно-књижни уред Основног суда у Добоју, Република Српска, Босна и Херцеговина.

Литература[уреди | уреди извор]

Мухамед Кадић: Старинска сеоска кућа у Босни и Херцеговини — докторска дисертација. Београд: Архитектонски факултет у Београду, 1963.
Десанка Ковачевић – Којић: Градска насеља средњевјековне Босанске државе. Сарајево: Веселин Маслеша, 1978.
Бранко Б. Белић: Стари Добој, у слици и ријечи. Добој: Просвјета, Удружење дистрофичара Добој, 2003.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине
Зос радио Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2019)
Слободна Европа
Добојски инфо

[#1-1] а ^б „Службени гласник“ општине Добој, број 6. Акти Скупштине општине, Одлука о проглашењу Просторног плана општине Добој 2011. године. Добој: 1. јула 1991. године, година XXVII, стр. 116.

[2] Земљишнокњижни извадак са хисторијатом за земљишне парцеле број 15/53, к.о. Добој, број з.к. улошка 134; број 15/10, к.о. Добој, број з.к. улошка 3518; број 15/9 и 15/24, к.о. Добој, број з.к. улошка 3567; (стари премјер), Нар. и Рз. бр. 2480/10 од 13.07.2010. године, издао Земљишно-књижни уред Основног суда у Добоју, Република Српска, Босна и Херцеговина.

[3] Писмено свједочење Садике Хрњадовић (рођена Мулалић), 07.06.2010. године.

[4] Некретнина је укњижена као власништво породице Мулалић неколико година касније касније, 27. новембра 1923. године - Земљишнокњижни извадак са хисторијатом за земљишне парцеле број 15/53, к.о. Добој, број з.к. улошка 134; број 15/10, к.о. Добој, број з.к. улошка 3518; број 15/9 и 15/24, к.о. Добој, број з.к. улошка 3567; (стари премјер), Нар. и Рз. бр. 2480/10 од 13.07.2010. године, издао Земљишно-књижни уред Основног суда у Добоју, Република Српска, Босна и Херцеговина.

[1]

[2]

[3]

[4]