Тузлански кантон
| Тузлански кантон Tuzlanski kanton | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Админ. центар | Тузла |
| Председник владе | Ирфан Халилагић, СДА |
| Површина | 2.649,0 km2 |
| — број ст. | 502.418 |
| — густина ст. | 189,66 ст./km2 |
| Општине | Бановићи, Добој Исток, Градачац, Грачаница, Живинице, Калесија, Кладањ, Лукавац, Сапна, Сребреник, Теочак, Тузла, Челић |
| Званични веб-сајт | |
Тузлански кантон је један од кантона кантон у саставу Федерације Босне и Херцеговине. Седиште кантона се налази у Тузли.[1]
Службени језици су бошњачки језик, хрватски језик и српски језик, док су остали дозвољени у комуникацији и у настави.[1]
Назив
[уреди | уреди извор]Првобитни назив кантона је био Тузланско-подрињски кантон. Такав назив је одређен у првом уставу из 22. августа 1994. године.[2] Такав назив је остао приликом усвајања новог устава 19. јуна 1997. године,[3] да би амандманом донетог 26. фебруара 1999. године био промењен у данашњи назив.[4]
Политика
[уреди | уреди извор]Тузлански кантон има своју скупштину (35 посланика)[5] и владу.[6] Тренутни премијер је Ирфан Халилагић из СДА,[7] док је председник скупштине Жарко Вујовић из Социјалдемократа БиХ.[8]
Премијер кантона се првобитно звао председник кантона и бирала га је скупштина на 2 године,[9] док се сад премијер бира на 4 године.[10]
Тузлански кантон има своје општинске судове и кантонални суд.[11] Пред кантоналним судом се води жалбени процес одлука општинских судова и првостепени поступак за ствари које нису у надлежности општинских судова.
Тузлански кантон се дели на следеће општине: Бановићи, Добој Исток, Калесија, Кладањ, Сапна, Сребреник, Теочак, Челић и градове: Градачац, Живинице, Грачаница Лукавац, Тузла
Становништво
[уреди | уреди извор]Већинско становништво кантона, као и свих његових општина, чине Бошњаци.
| Састав становништва | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013. | 1991. | ||||||
| Укупно | 445 028 (100,0%) | 502 418 (100,0%) | |||||
| Бошњаци | 392 356 (88,16%) | 334 843 (66,65%)1 | |||||
| Хрвати | 23 592 (5,301%) | 39 846 (7,931%) | |||||
| Босанци | 8 027 (1,804%) | – | |||||
| Срби | 7 058 (1,586%) | 83 268 (16,57%) | |||||
| Неизјашњени | 3 444 (0,774%) | – | |||||
| Муслимани | 2 839 (0,638%) | – | |||||
| Роми | 2 821 (0,634%) | – | |||||
| Босанци и Херцеговци | 2 302 (0,517%) | – | |||||
| Остали | 992 (0,223%) | 10 151 (2,020%) | |||||
| Непознато | 763 (0,171%) | – | |||||
| Албанци | 409 (0,092%) | – | |||||
| Југословени | 151 (0,034%) | 34 310 (6,829%) | |||||
| Турци | 66 (0,015%) | – | |||||
| Црногорци | 65 (0,015%) | – | |||||
| Македонци | 54 (0,012%) | – | |||||
| Словенци | 51 (0,011%) | – | |||||
| Православци | 27 (0,006%) | – | |||||
| Украјинци | 11 (0,002%) | – | |||||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Устав Тузланског кантона
- ^ Службене новине Тузланско-подрињског кантона 13. септембар 1994. године
- ^ Службене новине Тузланско-подрињског кантона 25. јун 1997. године
- ^ Службене новине Тузланско-подрињског кантона 10. март 1999. године
- ^ Члан 16 Устава ТК
- ^ Члан 34 Устава ТК
- ^ TK dobija novu vladu: Na čelu novi, stari premijer N1 BiH
- ^ Скупштина Тузланског кантона — Руководство
- ^ Члан 28 Тузланско-подрињског кантона из 1994
- ^ Члан 34 садашњег Устава ТК
- ^ Члан 47 Устава ТК
|
| Међународне | |
|---|---|
| Географске | |
