Црквине у селу Мислођин

Црквине у селу Мислођин
Црквине у селу Мислођин
	Крипта са темељима некадашњег храма
Опште информације
Место	Мислођин
Општина	Обреновац
Држава	Србија
Време настанка	15. век
Тип културног добра	археолошко налазиште
Надлежна установа за заштиту	Градски завод за заштиту споменика културе

Црквине у селу Мислођин представљају археолошко налазиште цркве из 15. века, која се на падини према Бачевачком потоку и који су испитани и конзервирани. Црква је зидана од опеке са дебелим фугама малтера, чији су зидови наоса само су делимично очувани, док је олтарска апсида потпуно уништена. У левој конхи и западном зиду припрате живопис је фрагментарно очуван.

Предање и историјски извори[уреди | уреди извор]

Према народном предању, цркву је подигао краљ Драгутин. Међутим, по основи и материјалу од којег је грађена, црква се не може датовати у 13. век, већ као скромна сеоска црквица припада каснијем периоду.^[1]

У историјским изворима црква се помиње у 16. веку. У тадашњем попису царских хасова у београдској нахији из 1560. године налази се манастир Христофор код села Барича. У то време османлијски освајачи су похарали и запалили ову светињу, побивши монашко братство.

Археолошка ископавања[уреди | уреди извор]

Од 1966. године, после ископавања Музеја града Београда, претпоставља се да је црква подигнута у 15. веку, за време деспота Стефана Лазаревића, а обновљена у другој половини 16. века. По триконхалном решењу основе цркве, манастир Светог Христофора везује се за групу споменика моравске школе у централној Србији.

Црквине данас[уреди | уреди извор]

Изнад темеља је крајем 2014. године подигнута манастирска црква посвећена Светом Христофору, тако да су они остали видљиви кроз застакљен прозор на поду новог храма, а могуће је са спољне стране ући у крипту. У крипти се налазе у два кивота (сандука) у коме су скупљене кости, највероватније пострадалих монаха, које су пронађени при подизању нове цркве.