Мислођин

Мислођин
Мислођин;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Београдски
Општина	Обреновац
Становништво
— 2011.	2424
Географске карактеристике
Координате	44° 37′ 34″ СГШ; 20° 13′ 36″ ИГД / 44.6261° СГШ; 20.2267° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	173 м
	Мислођин Мислођин на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Мислођин је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 2424 становника.

У овом селу налазе се манастир Светог великомученика Христифора^[1], Црквине у селу Мислођин и Механа Узун Мирка Апостоловића у Мислођину.

Историја[уреди | уреди извор]

Почетком 20. века 1901. године Мислођин је село у склопу Баричке општине.^[2] Године 1903. одвоје се вољом мештана села Мислођин и Јасенак у нову Мислођинску општину.

Основна школа је 1902. године радила у новој згради. Њени први учитељи су били: Ненад Вујковић (1901), супружници Божидар и Зорка Аврамовић дошли су из Вранића 1901. године (до 1904).^[3]

У месту од 1903. године ради Земљорадничка задруга. Две године по оснивању, 1905. има 17 чланова са капиталом од 3.600 динара.^[4]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Мислођин живи 1895 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,7 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 729 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	1.206
1953.	1.260
1961.	1.305
1971.	1.395
1981.	1.834
1991.	2.151	2.074
2002.	2.313	2.391

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	2.250	97,27%
Црногорци	16	0,69%
Југословени	10	0,43%
Македонци	9	0,38%
Хрвати	8	0,34%
Руси	3	0,12%
Роми	3	0,12%
Муслимани	2	0,08%
Мађари	1	0,04%
непознато	7	0,30%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	1	3
80+	9	18
75—79	29	36
70—74	68	68
65—69	61	64
60—64	77	71
55—59	57	63
50—54	106	98
45—49	100	96
40—44	88	102
35—39	61	81
30—34	69	59
25—29	73	71
20—24	97	71
15—19	106	93
10—14	67	54
5—9	42	61
0—4	49	44
Просек :	39,7	40,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	259	283	337	407	540	638	729

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	105	185	134	174	76	37	11	4	2	1	3,17

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	1.002	325	599	46	32
Женски	994	235	591	136	32
УКУПНО	1.996	560	1.190	182	64

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	462	64	0	2	139
Женски	299	48	0	1	49
УКУПНО	761	112	0	3	188
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	40	61	54	5	43
Женски	11	2	46	20	10
УКУПНО	51	63	100	25	53
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	20	14	3	7
Женски	3	25	19	14	37
УКУПНО	4	45	33	17	44
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	0	0	1
Женски	11	3	0	0
УКУПНО	19	3	0	1

Референце[уреди | уреди извор]

^ Обнова древне светиње (СПЦ, 7. август 2014)
^ "Полицијски гласник", Београд 4. март 1901.
^ "Просветни гласник", Београд 1901-1904.
^ "Трговачко-занатлијски шематизам Краљевине Србије", Београд 1. јануара 1905.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Обнова древне светиње (СПЦ, 7. август 2014)

[2] "Полицијски гласник", Београд 4. март 1901.

[3] "Просветни гласник", Београд 1901-1904.

[4] "Трговачко-занатлијски шематизам Краљевине Србије", Београд 1. јануара 1905.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

п р у Градска општина Обреновац
Насеља Обреновца	Баљевац Барич Бело Поље Бргулице Бровић Велико Поље Вукићевица Грабовац Дражевац Дрен Забрежје Звечка Јасенак Конатице Кртинска Љубинић Мала Моштаница Мислођин Обреновац Орашац Пироман Пољане Ратари Рвати Скела Стублине Трстеница Уровци Ушће Обреновачка бања
Верска здања	Црква брвнара у Орашцу Црква Покрова Пресвете Богородице у Баричу Црква Светог Вазнесења у Дрену Црква у Обреновцу Црквине у селу Мислођин Манастир Грабовац Манастир Светог Христофора
Културна добра општине Обреновац	Зграда школе у Конатицама Јозића колиба Кућа у којој се родио народни херој Влада Аксентијевић Кућа у селу Дражевцу Механа Узун Мирка Апостоловића у Мислођину Стара механа у Ушћу Споменик стрељаним таоцима Стара варошка кућа у Обреновцу Стара задружна кућа Ранковића Црквине у селу Стублине
Култура у обреновцу	Палеж (часопис)
Грб градске општине Обреновац Градска општина Обреновац