4-Андростендион

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Андростенедион
Андростендион.свг
Андростедиона3Д.пнг
Клинички подаци
Drugs.com Монографија
Идентификатори
CAS број 63-05-8 ДаY
ATC код None
PubChem CID 6128
DrugBank DB01536 ДаY
ChemSpider 5898 ДаY
KEGG C00280 ДаY
ChEBI CHEBI:16422 ДаY
ChEMBL CHEMBL274826 ДаY
Хемијски подаци
Формула C19H26O2
Моларна маса 286,409
Физички подаци
Тачка топљења 158 °C (316 °F)

Андростенедион је органско једињење, које садржи 19 атома угљеника и има молекулску масу од 286,409 Da.[1][2]

Особине[уреди]

Особина Вредност
Број акцептора водоника 2
Број донора водоника 0
Број ротационих веза 0
Партициони коефицијент[3] (ALogP) 3,6
Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) -4,6
Поларна површина[5] (PSA, Å2) 34,1

Референце[уреди]

  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  2. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  3. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]