Акридин-оранж

Акридин-оранж
Називи
	Преферисани IUPAC назив N,N,N',N'-Тетраметилакридин-3,6-диамин
	Системски IUPAC назив 3-N,3-N,6-N,6-N-Тетраметилакридин-3,6-диамин
	Други називи 3,6-Акридинедиамин; Акридин Оранж База; Акридин Оранж НО; Базни Оранж 14; Еухризин; Родулин Оранж; Родулин Оранж Н; Родулин Оранж НО
Идентификација
CAS број	494-38-2 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:234241 ;
ChemSpider	56136 ;
ECHA InfoCard	100.122.153
EC број	200-614-0
КЕГГ	Ц19315 ;
МеСХ	Ацридине+оранге
PubChem C ID	62344;
RTECS	АР7601000
	SMILES n1c3c(cc2c1cc(N(C)C)cc2)ccc(c3)N(C)C; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C17H19N3
Моларна маса	265,36 g·mol−1
Агрегатно стање	Нараџасти прах
Опасности
ЕУ класификација (ДСД)	Xи N
S-oznake	S26 S28 S37 S45
NFPA 704	0 2 0
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Акридин-оранж је флуоросцентна катјонска боја која је селективна за нуклеинске киселине. Она је корисна за одређивање ћелијског циклуса.

Акридин-оранж је ћелијски пермеабилна материја, која интерагује са ДНК и РНК путем интеркалације или електростатичке атракције. Везана за ДНК, она је спектрално веома слична флуоресцеину, са ексцитационим максимумом на 502 nm и емисионим максимумом на 525 nm (зелено). Кад се веже за РНК, ексцитациони максимум се помера на 460 nm (плаво) а емисиони максимум на 650 нм (црвено). Акридин-оранж такође улази у киселе компартмане попут лизозома и постаје протонисан и секвестиран. У средини са ниском pH вредношћу, боја емитује наранџасту светлост кад је побуђена плавим светлом. Акридин-оранж се може користити за идентификацију захваћених апоптотичних ћелија. Боја се често користи у епифлуоресцентној микроскопији.^[4]^[5]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ G K McMaster & G G Carmichael (1977). „Analysis of single- and double-stranded nucleic acids on polyacrylamide and agarose gels by using glyoxal and acridine orange”. PNAS. 74 (11): 4835—4838.
^ M. Hayashi; T. Sofuni; M. Ishidate Jr. (1983). „An application of AcridineOrange fluorescent staining to the micronucleus test”. Mutation Research Letters. 120 (4): 241—247.

[1] Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] G K McMaster & G G Carmichael (1977). „Analysis of single- and double-stranded nucleic acids on polyacrylamide and agarose gels by using glyoxal and acridine orange”. PNAS. 74 (11): 4835—4838.

[5] M. Hayashi; T. Sofuni; M. Ishidate Jr. (1983). „An application of AcridineOrange fluorescent staining to the micronucleus test”. Mutation Research Letters. 120 (4): 241—247.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]