Akridin-oranž

Из Википедије, слободне енциклопедије
Akridin-oranž
Akridin oranž
Nazivi
Preferisani IUPAC naziv
N,N,N',N'-Tetrametilakridin-3,6-diamin
Sistemski IUPAC naziv
3-N,3-N,6-N,6-N-Tetrametilakridin-3,6-diamin
Drugi nazivi
3,6-Akridinediamin

Akridin Oranž Baza
Akridin Oranž NO
Bazni Oranž 14
Euhrizin
Rodulin Oranž
Rodulin Oranž N

Rodulin Oranž NO
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.122.153
EC broj 200-614-0
KEGG[1]
MeSH Acridine+orange
RTECS AR7601000
Svojstva
C17H19N3
Molarna masa 265,36 g·mol−1
Agregatno stanje Naradžasti prah
Opasnosti
Irritant Xi Dangerous for the Environment (Nature) N
S-oznake S26 S28 S37 S45
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Akridin-oranž je fluoroscentna katjonska boja koja je selektivna za nukleinske kiseline. Ona je korisna za određivanje ćelijskog ciklusa.

Akridin-oranž je ćelijski permeabilna materija, koja interaguje sa DNK i RNK putem interkalacije ili elektrostatičke atrakcije. Vezana za DNK, ona je spektralno veoma slična fluoresceinu, sa ekscitacionim maksimumom na 502 nm i emisionim maksimumom na 525 nm (zeleno). Kad se veže za RNK, ekscitacioni maksimum se pomera na 460 nm (plavo) a emisioni maksimum na 650 nm (crveno). Akridin-oranž takođe ulazi u kisele kompartmane poput lizozoma i postaje protonisan i sekvestiran. U sredini sa niskom pH vrednošću, boja emituje narandžastu svetlost kad je pobuđena plavim svetlom. Akridin-oranž se može koristiti za identifikaciju zahvaćenih apoptotičnih ćelija. Boja se često koristi u epifluorescentnoj mikroskopiji.[4][5]

Reference[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. G K McMaster & G G Carmichael (1977). „Analysis of single- and double-stranded nucleic acids on polyacrylamide and agarose gels by using glyoxal and acridine orange”. PNAS. 74 (11): 4835—4838. 
  5. M. Hayashi; T. Sofuni; M. Ishidate Jr. (1983). „An application of AcridineOrange fluorescent staining to the micronucleus test”. Mutation Research Letters. 120 (4): 241—247.