Акустичка траума
| Акустичка траума | |
|---|---|
 | |
| Расцеп бубне опне настао дејством јаке акустичке трауме бласта | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | оториноларингологија |
Акустичка траума је оштећење слуха у облику испада (скотома) у фреквенцијама око 4.000 херца. Настаје као последица дејства специфичне трауме на унутрашње уво коју изазивају звуци изузетне снаге и трајања. Обично су то звучни таласи једнократног, краћег или дужем деловања високог интензитета, најчешће око 2000 Хз (експлозија, пуцњи, бука мотора — нарочито млазних).[1]
Испад слуха након ове трауме је трајан, нема склоности да се повећа у току времена,[2] и настаје на том месту без обзира на то да ли је звучни надражај који га је изазвао имао исту такву или неку другу фрекфенцију.[3] Може бити акутна, хронична и/или професионална.[4]
Акутна акустичка траума[уреди | уреди извор]
Акустичка траума је сензонеурално оштећење слуха узроковано краткотрајним дејством звучног таласа великог интензитета, и треба је разликовати од акустичке трауме изазване импулсном буком или наглувости, која је једним делом последица директног механичког дејства звучног таласа на Кортијев орган (слушну ћелију), а другим делом индиректног метаболичког ефекта на микроциркулацију.[5]
Како шу извори акустичких таласа заједнички и за бласт трауму и да на уво делују удружено и сличним механизмом дејства, акутна акустичка траума и бласт траума разматра се као јединствену целину. У акустичкој трауми — звучни талас великог интензитета својим механичким дејством оштећује цилијарне челије унутрашњег ува. Ово оштећење настаје услед функционалне преоптерећености цилијарних сензорних челија, изазваних циркулаторним поремећајима крвних судова унутрашњег ува. Промене код ове трауме не подразумевају само оштећења на слушним ћелијама (које могу бити веће или мање) већ и оштећења код пријема стерео звука.[1]
Оштећење слуха акутном акустичком траумом зависи од више фактора, међу којима су најважнији:
- интензитет буке,[6]
- дужина експлозије,
- индивидуална преосјетљивост,
- карактер буке (стална или нестална)
- фреквентни спектар буке (бука високих фреквенција чешће доводи до оштећења слуха).
У зависности од тежине оштећења функционални испади слуха код акутне акустичке трауме могу бити
- Реверзибилни (повратни) — код којих патофизолошки механизми и морфолошке промене указују на то, да код појединих особа постоји могућност потпуног или парцијалног опоравка слуха, који зависи пре свега од карактеристика загађења буком и осетљивости кохлеарног апарата те особе.
- Иреверзибилни (неповратни) — код којих испади могу бити осим дегенерације слушних ћелија праћеени и ретроградном дегенерацијом неуронаа кохлеорног живца и ћелија спиралног ганглиона. То подразумева, прво, фрагментацију мијелина, а на крају и нестанак аксона.
Акутна бласт траума ува[уреди | уреди извор]
Бласт траума ува је специфична траума унутрашњег ува коју изазивају звуци изузетне снаге и трајања, и обухвата сва оштећења ува изазвана снажним бласт таласима. У зависности кроз коју средину се шири ударни ваyдушни талас бласт може бити:
- ваздушни ако се експлозија шири кроз ваздух,
- имерзиони ако се експлозија шири кроз течну средину,
- чврст удар, уколико се талас шири кроз чврсто тело.
Најчешће бласт повреде ува изазване су ваздушним таласом.[1]
С обзиром су извори акустичких и бласт таласа заједнички и да на уво делују удружено и сличним механизмом дејства, акутну акустичку трауму и бласт траума разматрамо као јединствену целину. Као и код акустичке трауме и код бласта звучни талас великог интензитета својим механичким дејством оштећује цилијарне челије унутрашњег ува. Оштећења настају и услиед функционалне преоптерећености цилијарних сензорних ћелија као последица циркулаторних поремећаја крвних судова унутрашњег ува.
Код бласт повреда доминантан фактор оштећења слуха су механички, аритмички таласи који се од места експлозије шире сферично у свим правцима. Њихова јачина опада са квадратом растојања. Талас се састоји од двије фазе: компресивне или позитивне фазе и декомпресивне или негативне фазе. Оштећења слуха изазива углавном компресивна или позитивна фаза.[1]
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Симптоми акутне акустичке трауме су: зујање у ушима, наглувост, патолошки осећај појачане гласности, краткотрајни бол.
Дијагноза[уреди | уреди извор]
На аудиометрији се констатује сензонеурална лезија слуха лаког и средњег степена код 80% испитаника а са постепеним побољшањем код 30% испитаника.
Код 60% испитаника наглувост се јавила непосредно након акустичке трауме, а до 7 дана од трауме - субјективни осећај наглувости развио се код 80% пацијената.
Терапија[уреди | уреди извор]
Протокол за лечење акутне акустичке трауме (као јединствене став) не постоји, па се за њено лечење користе бројне методе.[7] Начелно лечење акутне акустичке трауме састоји се у:
- мировању,
- изолацији од буке,
- хипербаричној оксигенотерапији у барокомори,[8] и
- витаминској исхрани.
Хипербарична оксигенотерапија је јединствена метода повећања концентрације кисеоника у течностима унутрашњег ува, који олакшава процес регенерације насталих оштећења.[9]
Хипербарична оксигенотерапија у комбинацији са стероидима је још ефикаснија метод лечења сензорнеуралног губитка слуха након акутне акустичне трауме.[9]
Хронична акустичка траума[уреди | уреди извор]
Код хроничне акустичке трауме настаје у почетку испад функције на истом месту као и код акутне, али са даљим трајањем штетних надражаја губитак слуха захвата све шире подручје слушног поља. У највећој мери су прво погодјене високе фреквенције, што је и карактеристично за перцептивне облике наглувости, а после дужег времена изражен је губитак слуха на свим фреквенцијама.
Ако штетни надражај траје дуже време, наглувост је прогресивна, и из лакших облика могу се развити средњи, тешки и врло тешки облици. Константовано је бројним истраживањима да понављање акутних акустичних траума има кумулативни ефекат. Честа и вишегодишња понављања експозиције импулсној буци резулују наглувошћу у односу на једнократну изложеност буци истих карактеристика.
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Према истраживањима у Европи 40% становништва изложено је саобраћајној буци интензитета изнад 55 дБ током дана, а чак 20% је изложено буци чији ниво прелази 65 дБ. Ти нивои буке сматрају се недопустивим за дуготрајну изложеност становништва.
Ако се анализира изложеност људи буци на раду, подаци су лошији и то не само у неразвијеним већ и у економски развијеним земљама широм света. Тако је нпр. у САД-у око 30% радне популације изложено буци на раду и то интензитета изнад 85 дБ, а 20% популације буци изнад 90 дБ.
Процењује се да изложеност буци преко 90 дБ током целог радног стажа узрокује код 25% изложених радника трајно оштећење слуха.
У Европској унији 30% привредника више од четвртине радног времена проводи у буци опасној по здравље тако да не изненађује податак да:
- 7% радне популације има оштећен слуха буком,
- 30% има признату наглувост, као професионалну болест, због дуготрајне изложености прекомерној буци на раду.
Професионална наглувост[уреди | уреди извор]
Оавј облик наглувости јавља се у фабрикама у којима су радници изложени „загађењу” високим нивоу буке у току производнога процеса на својим радним местима (бродоградилишта, индустрије мотора, ковачнице парних казана, текстилне фабрике и предузећа за прерадјивање метала) тј. у халама у којима влада просечна бука од 90 до 110 дБ. У тим халама изложени су буци и они радници који нису директно везани за бучни део процеса.[10]
Број наглувих радника расте са дужином радног стажа. Има индустријских постројења у којима је половина старијих радника у средњој или тешкој мери наглува.
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
У клиничкој слици хроничне акустичке трауме развијају се општи и отолошки (локални) симптоми.
- Општи симптоми
Од општи симптома најчешћи су:
- несаница,
- расејаност,
- раздражљивост,
- хроничан умор
- депресија итд. Основни локални симптом јесте губитак слуха.
- Локални (отолошки) симптоми
- Губитак слуха као последица дуготрајне буке је увек сензонеуралног типа,
- Симптоми се развиају постепено, или неприметно и симетрично.
- Наглувост се прво уочава у нивоу високофреквентних тонова због чега особе на почетку почињу слабије да чују високе звуке и тешко разумевају довољно чујан говор.
- Тинитус (зујање) који је важан клинички знак настаје касније.
Оштећења слуха могу бити привремена и сви симптоми се могу повући ако се прекине експозиција буци. У супротном настају трајна оштећења.
Дијагноза хроничне акустичке трауме[уреди | уреди извор]
Дијагноза се поставља аудиометријом (метода квалитативног испитивања слуха).
На почетку се уочава пад слуха у нивоу високих фреквенција (4000Хз). Уколико је изложеност буци била дужа запажа се и редукција слуха у нивоу тонова нижих фреквенција.
Мере превенције[уреди | уреди извор]
Контрола буке и њених штетних ефеката кроз техничке уређаје и програме стручњака за безбедност најбољи су начин да се смањи учесталост и сензорнеуралне последице услед акутне акустичне трауме.[11]
Борба против професионалне наглувости представља озбиљан задатак на чијем решавању треба да раде отолози, аудиолози, лекари за медицину рада и хигијену сарадјују с архитектима, урбанистима и државним органима, будући да се функција оштећеног Кортијевог органа не може поправити, највећу важност треба да припишемо превентивним мерама.
Код градње фабрика радна места на којима се развија велика бука треба да се одвоје од осталих. На машинама и око њих треба да се употребе изолациона средства. Радници који раде на најбучнијим местима морају имати лична заштитна средства (чепове од навоштене вате, ушне поклопце, кациге).
Преглед слуха код радника који су изложени буци треба да се обавља у редовним размацима времена, са циљем да се удаље они који имају нарочиту диспозицију за акустичко оштећење.
Будући да бука делује неповољно и на нерви систем човека, борба против ње треба да буде општа, а нарочито у градовима. Како у улицама са интензивним саобраћајем ниво буке преко дана износи 80-90 дБ, то може неповољно утицати на становнике, а поготову ако је и ноћни ниво буке висок.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Др Милан Мандиловић,Акутна акустичка траума и бласт траума уха Опћа болница, Сарајево. Приступљено: 28.7.2019.
- ^ Радановић Б, Салај Б. Бука и акустична траума. У: Шарић M, Жушкин Е, ур. Медицина рада и околиша. Медицинска наклада: Загреб; 2002;пп 319-344
- ^ Гомзи M. (2005) Свакодневна бука и могуће здравствене посљедице. Стручни скуп „Бука и здравље“, Загреб, књига сажетака, 5-7
- ^ „Ацоустиц Траума: Тyпес, Сyмптомс, анд Диагносис”. Хеалтхлине (на језику: енглески). 23. 8. 2018. Приступљено 17. 1. 2022.
- ^ Брумен V.(2005) Здравствени учинци буке. Стручни скуп „Здраво радно мјесто – заштита од буке“,Загреб
- ^ „Ацоустиц траума: МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). Приступљено 17. 1. 2022.
- ^ „Wхат Ис Ацоустиц Траума?”. Верywелл Минд (на језику: енглески). Приступљено 17. 1. 2022.
- ^ Киндwалл ЕП, едитор. Хyпербариц медицине працтице. Флагстафф, АЗ: Бест Публисхинг Цомпанy, 1995.
- ^ а б Wиниарски, Мицхаł; Кантор, Иренеусз; Смерека, Јацек; Јуркиеwицз, Дариусз (2005). „[Еффецтивенесс оф пхармацологиц тхерапy цомбинед wитх хyпербариц оxyген ин сенсоринеурал хеаринг лосс фоллоwинг ацуте ацоустиц траума. Прелиминарy репорт]”. Полски Меркуриусз Лекарски: Орган Полскиего Тоwарзyстwа Лекарскиего. 19 (111): 348—350. ИССН 1426-9686. ПМИД 16358866.
- ^ Штимац А. (2005) Могућност кориштења акустичких технологија за управљање буком на радном мјесту. Стручни скуп „Здраво радно мјесто – заштита од буке“,Загреб
- ^ Мардасси, Али; Турки, Сенда; Мбарек, Хајер; Хацхицха, Амани; Бензарти, Сониа; Абоуда, Махер (2016). „Ацуте ацоустиц траума: хоw то манаге анд хоw то превент?”. Ла Тунисие Медицале. 94 (11): 664. ИССН 0041-4131. ПМИД 28994869.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Класификација | |
|---|---|
| Спољашњи ресурси |
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
