Акутни мождани синдром

Акутни мождани синдром (АМС) је последица обољења која захватају централни нервни систем или друге делове организма која секундарно утичу на централни нервни систем. Акутни мождани синдром је акутни поремећај код кога постоји оштећење оријентације, памћења, схватања, способности учења и расуђивања, могу се испољити и поремећаји расположења, промена етичких стандарда, потенцирање карактерних црта личностии умањење способности доношења самосталних одлука. У односу на начин појављивања и ток обољења она се могу поделити на акутне и хроничне ина реверзибилне и иреверзибилне. Реверзибилни синдроми су последица функционалних промена у ЦНС-у,док су иреверзибилни синдроми последица структуралних промена у ЦНС-у.

Клиничка слика АМС

Код АМС је важно уочити постојање увек присутних симптома који су за њега карактеристични и које треба разликовати од других тзв. факултативних симптома који могу а не морају бити увек присутни.Однос психопатолошких поремећаја који се јављају код АМС,треба разликовати стања која иду са поремећајем свести од других психичких поремећаја пролазног карактера и која иду без поремећаја свести.

АМС као последица недостатка фактора потребних за функционисање ЦНС

За нормално функционисање ЦНС потребне су велике количине кисеоника јер се оксидативни метаболизам угљених хидрата не може ни за кратко време заменити анаробним метаболизмом. Уколико је хипоксија или аноксија, може доћи до одређених психичких поремећаја. Фактори који доводе до ових стања су: анемије рзличите врсте, интоксикације, церебрална артериосклелоза, поремећај церебралне циркулације. Уколико парцијални притисак кисеоника падне испод критичних вредности,пацијент пролази кроз различита стања психичких поремећаја. У првој фази се види збуњеност,која прелази у еуфорију са некритичним понашањем,затим помућење свести, парализа мишића са појавом коме и престанком рада срца.

Гликоза као извор енергије

Гликоза представља главни извор енергије за активности можданих ћелија. Мозак користи за своје потребе 25% укупне гликозе из крви. Знаци хипогликемије испољавају се бледилом коже, профузним знојењем, "унутрашњим дрхтањем", повишеним крвним притиском, тахикардијом и општом слабошћу. На психичком плану долази до општег немира пацијента, ошамућености, дезоријентације и некад појаве суманутих идеја. Такође се могу јавити атаксија, тонично-клонични грчеви, губитак свести и кома.

Витамини као извор енергије

Витамини улазе у састав ензима и других једињења неопходних за нормално функционисање организма,а нарочито нервниг система. Не уношење довољних количина витамина доводи до појаве хиповитаминозе,што може имати за последицу органске и психичке поремећаје.Авитаминоза са витамином Б12 даје психичке поремећаје у смислу органског психосиндрома, пролазних стања збуњености и дезоријентације а тек после неколико година појављују се спинални поремаћаји и анемија. Недостатак витамина Б1 има за последицу појаву псеудонеурастеничних тегоба затим параноидно халуцинаторних стања која се могу окарактерисати као симптоматске психозе. Терапија се састоји у супституционалној терапији витамина уз осталу одговарајућу симпоматску терапију.

Литература

• Арнс,W:ет ал: НЕурологијеунд Псyцхиатрие, Георг Тхиеме Верланг, Стутгарт, 1975.
• Блеулер,M.: Ендокриногисцхе Псyцхиатрие, Тхиеме Верлаг, Стутгарт, 1954.
• Хубер;Г.: Псyцхиатрие, Сустематисцхер Лехртеxт фур Студентен унд Арсте, Зwеите, уберарбеитезте Ауфланге, Ф.К.Сцхаттауер верланг, Стутгарт-Неw Yорк, 1976.

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).