Александар Обрадовић (књижевник)

За другу употребу, погледајте страницу Александар Обрадовић.

Александар Обрадовић
Лични подаци
Датум рођења	12. јануар 1956.
Место рођења	Сарајево, ФНРЈ

Александар Обрадовић (12. јануар 1956, Сарајево, ФНРЈ) је југословенски књижевник и сликар.

Биографија

Након студија журналистике и филозофије и двогодишње сарадње у дневним новинама "Ослобођење", радио је као уредник редакције за културу програма "Сарајево 202", Радио Телевизије Сарајево, где је, истовремено се бавећи публицистиком и новинарством, остао до почетка рата у Босни. У том периоду завршио је пост-дипломски студиј Естетике на Филозофском факултету у Београду, објавио бројне кратке приче, есеје и стихове и учествовао у реализацији неколико представа на бинама сарајевских театара.

Напустивши ратом захваћену земљу, настанио се 1992. у Франкфурту на Мајни, где је обављао различите послове - као кухар, избацивач у клубовима и телохранитељ. Након краће сарадње у дневним новинама дијаспоре "Вести", преузима место главног и одговорног уредника недељног часописа "Спона". Убрзо потом, објавио је свој први роман "На чијој је страни Валтер", аутобиографску приповест о искуству рата у својој домовини. Следи роман "Икаров сан", чији садржај чине две симултане приче - једна избјегличка у туђини и једна ратна у Сарајеву. На основу литерарног стваралаштва примљен је у чланство Удружења књижевника Србије. Писац наставља свој новинарски рад као уредник иностраног издања београдског дневног листа "Експрес Политика" и уједно излаже своје слике, углавном аквареле, настале у периоду његовог боравка у Немачкој. За свој литерарни опус добија три Златна и један Сребрени "Орфеј", Удружења писаца 7 из Франкфурта (Подружница Удружења књижевника Србије) и Посебну награду за књижевност "Дечјих новина" из Горњег Милановца. Крајем 1999-те уврштен је у Антологију савремених босанско-херцеговачких писаца под називом "Евакуација" и у издању "Ферал Трибуне" из Сплита. Ова Антологија је објављена и у издању аустријског издавача "Драва Верлаг", а под називом "Дас Кинд, Дие Фрау, Дер Солдат, Дие Стадт" (Дете, Жена, Војник, Град).

Крајем 2002. сели се за Минхен и поново почиње да ради у свом првобитном медију, као уредник Балканске редакције Радио програма "Лора" и истовремено, као организатор културних манифестација у оквиру удружења "Југословенско-немачког пријатељства". Ту објављује збирку поезије "У туђем жардину" и роман на немачком језику "Им Сцхаттен дес Регенбогенс". Слиједи теоретска студија из области естетике ликовне умјетности -"Ослобођење форме и ликовни формализам". На основу успеха оствареног излагањем акварела и слика у уљу, на четири самосталне и једној заједничкој изложби, бива уврштен и у интернационални каталог уметника Академије нација, под називом "Хäнде сцхаффен Хеимат" (Руке стварају домовину).

Након 2000.-те, Обрадовић се као аутор бави и снимањем документарних филмова и репортажа, у оквиру продукцијске фирме "Превиеw Продуцтион" и између осталог, учествује у реализацији првих епизода серије "Дие Лудолфс", Про7 репортаже "Дие Гангс вон Франкфурт" (Банде Франкфурта) и БР репортаже "Мит Алах им Кампф ум Öл" (Са Алахом у борбу за нафту).

Са истеком прве деценије новог миленија, а након пуне четири године писања, аутор објављује последњу књигу антиратне трилогије под називом "О Богу и кликерима". Он у њој подиже оптужбу против ратног злочина, против сваког злочина на ниво колективне савјести и присиљава нас на властито промишљање о поријеклу и узусима зла. Својим романом наводи нас на искорак из самодовољности топлог и сигурног кућишта, опомињући нас на егзистенцију мрачне стране свакидашњице и на историју која се, без коришћења стеченог искуства, неминовно понавља.

Кратке приче и стихови из пишчевог Блога, посвећеног оном предратном Сарајеву, чије слике брижно чува у свом насушном пртљагу вјечног путника и правцем којег никада није рушио мостове, нашли су мјесто у његовој седмој књизи „У потрази за изгубљеним градом“, која је објављена у љето 2016. године.

Са кратким причама, објављеним крајем 2017. као логичан наставак претходне књиге, он осмишљава и гради сасвим нови исход својој “Недовршеној бајци”, оној сарајевској, те тако отвара виртуалну и према властитој визији конструисану прошлост, како уосталом и приличи бајкама. Само годину дана касније појављује се и последња књига "Сарајевске трилогије", симболично названа "Под стакленим звоном", при чему аутор алудира на безбрижна времена одрастања у југословенском окружењу. I у овој књизи он остаје веран свом помало носталгичном и поетском казивању прошлости.

Дела

• На чијој је страни Валтер, 1995.
• Икаров сан, 1996.
• Им Сцхаттен дес Регенбогенс, 2004.
• У туђем жардину, 2004.
• Ослобођење форме и ликовни формализам, 2006.
• О Богу и кликерима, 2010.
• Вон Готт унд Мурмелн, 2012.
• У потрази за изгубљеним градом, 2016.
• Недовршена бајка, 2017.
• Под стакленим звоном, 2018.

Изложбе

• Изложба слика, Умјетничка колонија Почитељ, 15.05.1979
• Цртежи, Клуб КУД Слога, Сарајево, 14.04.1990
• Акварели и цртежи, Галерија „Д.К.“, Фриедрицхсхафен, 04.-26.04.1998
• Акварели, Галерија АртНова, Франкфурт на Мајни, 12.10.1996
• Бегегнунг им Зеицхнен дер Кунст (Сусрет у знаку уметности), Галерија Кунстаркаден, Мüнцхен, 10.11.2003
• Билд унд Кланг (Слика и звук), Изложбени простор Дритте Дименсион, Мüнцхен, 22.10.2011
• Траумwелтен (Светови снова), Изложбени простор Генералног конзулата Републике Србије, Мüнцхен, 12.05.2012
• Мондес де рêве (Светови снова), Центре цултурел де Сербие, Парис, 25.06.2012
• Верниссаге & Буцхлесунг, Бüргерхаус Роннебург, Франкфурт ам Маин, 22.09.2012

Спољашње везе

• Дела Александра Обрадовића
• Александар Обрадовић на OpenLibrary projektu
• web-strana Aleksandra Obradovića