Ализин
Изглед
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
2-amino-6-okso-heksanoinska kiselina
| |
Други називи
2-аминоадипат семиалдехид, 2-амино-5-формилвалеринска киселина, норвалин, 6-оксо-DL-норлеуцин
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
КЕГГ[1] | |
МеСХ | аллyсине |
УНИИ | |
| |
Својства | |
C6H11NO3 | |
Моларна маса | 145,16 g·mol−1 |
Густина | 1,74 g/cm3 |
Тачка кључања | 2.952 °C (5.346 °F; 3.225 K) |
Опасности | |
Тачка паљења | 132,3 °C |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Ализин је дериват лизина, који се користи у продукцији еластина и колагена. Он се формира дејством ензима лизилна оксидаза у екстрацелуларном матриксу и есенцијалан је за умрежавање и стабилизацију колагена и еластина.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Русселл Росс (1973). „Тхе еластиц фибер а ревиеw”. Ј Хистоцхем Цyтоцхем Марцх. 21: 199—208. дои:10.1177/21.3.199.[мртва веза]