Ализин

С Википедије, слободне енциклопедије
Ализин
Називи
IUPAC назив
2-amino-6-okso-heksanoinska kiselina
Други називи
2-аминоадипат семиалдехид, 2-амино-5-формилвалеринска киселина, норвалин, 6-оксо-DL-норлеуцин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
КЕГГ[1]
МеСХ аллyсине
УНИИ
  • O=CCCC[C@H](N)C(=O)O
  • O=CCCCC(N)C(=O)O
Својства
C6H11NO3
Моларна маса 145,16 g·mol−1
Густина 1,74 g/cm3
Тачка кључања 2.952 °C (5.346 °F; 3.225 K)
Опасности
Тачка паљења 132,3 °C
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Ализин је дериват лизина, који се користи у продукцији еластина и колагена. Он се формира дејством ензима лизилна оксидаза у екстрацелуларном матриксу и есенцијалан је за умрежавање и стабилизацију колагена и еластина.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Русселл Росс (1973). „Тхе еластиц фибер а ревиеw”. Ј Хистоцхем Цyтоцхем Марцх. 21: 199—208. дои:10.1177/21.3.199. [мртва веза]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]