Амонал
| Амонал | |
|---|---|
_1.jpg) Експлозија од 18.400 кг (40.600 лб) амонала испод Редута Хавтхорн Ридге, 1. јула 1916. | |
| Тип | Експлозив |
| Место порекла | Уједињено Краљевство |
| Употреба | |
| Ратови | Први светски рат |
Амонал је експлозив састављен од амонијум нитрата и алуминијумског праха, не треба га мешати са Т-амоналом који садржи тринитротолуен, као и за повећање својстава као што је бризанција. Мешавина се често назива танерит, што је бренд амонала.
Амонијум нитрат функционише као оксидант, а алуминијум као гориво. Употреба релативно јефтиног амонијум нитрата и алуминијума га чини заменом за чисти ТНТ.
На смешу утиче влажност јер је амонијум нитрат високо хигроскопан. Амоналова лакоћа детонације зависи од односа горива и оксидатора, 95:5 амонијум нитрат и алуминијум су прилично осетљиви, али не баш балансирани кисеоником. Познато је да чак и трагови метала бакра повећавају осетљивост на велике количине амонијум нитрата и додатно повећавају опасност од спонтане детонације током пожара, највероватније због стварања тетрамина. Смеше са више балансираног кисеоника се не детонирају лако, што захтева прилично значајан шок, иако остаје осетљивије од тринитротолуена и C-4.
Брзина детонације амонала је приближно 4,400 м/с (14,44 фт/с).
Историја[уреди | уреди извор]
Од почетка 1916, британска војска је користила амонал за своје мине током Првог светског рата, почевши од утврђења Хавтхорн Ридге током битке на Соми, и достигавши зенит у бици код Месина јер су мине експлодирале 7. јуна 1917. почетак Треће битке код Ипра (познате и као битка код Пасхендела). Неколико мина у бици код Месина садржало је 13,6 т (30.000 лб) амонала, а други су садржали преко 9 т (20.000 лб). Заједничка експлозија амонских мина испред немачких линија код Месина створила је 19 великих кратера, убивши 10.000 немачких војника у једној од највећих не нуклеарних експлозија у историји. Међутим, нису све мине које је британска војска поставила у Месинесу детониране. Две мине нису запаљене 1917. године јер су биле напуштене пре битке, а четири су биле ван рејона офанзиве. Удар грома је 17. јула 1955. изазвао једну од ове четири последње мине. Људских жртава није било, али је једна крава страдала. Верује се да је још једна од неискоришћених мина пронађена на локацији испод сеоске куће, [1] али није било покушаја да се она уклони.
Амонал који се користио за војне минске сврхе углавном се налазио у металним лименкама или гумираним врећама како би се спречили проблеми са продирањем влаге. Састав амонала који је коришћен у Месини је био 65% амонијум нитрата, 17% алуминијума, 15% тринитротолуена (ТНТ) и 3% дрвеног угља. [2] Амонал остаје у употреби као индустријски експлозив. Обично се користи за потребе вађења камена или у рударству.
ЕТА, баскијска сепаратистичка организација, употребила је 250 кг амонала у ауто-бомби у нападу на касарну у Сарагоси, Шпанија, 11. децембра 1987. [3]
Састав[уреди | уреди извор]
Смеша Т-амонала која се раније користила у ручним бомбама и гранатама има пропорције (по маси): [4]
- амонијум нитрат 58,6%
- алуминијум прах 21%
- дрвени угаљ 2,4%
- ТНТ 18%
Види још[уреди | уреди извор]
Референцес[уреди | уреди извор]
- ^ Тwеедие, Н. (2004-01-12). „Фармер wхо ис ситтинг он а бомб”. Тхе Даилy Телеграпх. Приступљено 2010-05-17.
- ^ Броwн, Г. I. (1998). Тхе Биг Банг: А Хисторy оф Еxплосивес
. Суттон Публисхинг. стр. 163. ИСБН 0-7509-1878-0.
- ^ Гарцíа, Гема (2017-12-11). „32 аñос дел атентадо де ла цаса цуартел де Зарагоза” [32 yеарс синце тхе Зарагоза баррацкс бомбинг]. Ел Паíс. Приступљено 2020-02-23.
- ^ Цхамберлаин, Ј. С. (1921). А Теxтбоок оф Органиц Цхемистрy. Пхиладелпхиа: П. Бланкистон'с Сон & Цо. стр. 534. ОЦЛЦ 245530036. Приступљено 2010-05-17.
